АМЕРИКУ БРИНЕ НОВИ ЕВРОПСКИ ХЕГЕМОН: Анализа часописа Форин аферс и ситуацији у Европи изазвала велику пажњу

НЕМАЧКА је још 2022. усвојила нову стратегију Zeitenwende (Тачка преокрета) с циљем да до 2029. постане водећа војна сила ЕУ и то обећање већ остварује, наводи се у тексту "Следећи хегемон Европе: Опасности немачке моћи" који је објавио амерички часопис "Форин аферс". Анализа је изазвала велику пажњу јер је реч о гласилу утицајног Савета за спољне односе, које се повезује са Пентагоном и америчком дубоком државом.

Foreign affairs

- Немачка је 2025. потрошила више на одбрану него било која друга европска земља. Њен војни буџет данас је четврти у свету. Очекује се да ће годишњи војни издаци достићи 189 милијарди долара 2029, што је више него троструко више него 2022. године. Немачка чак разматра повратак обавезне војне службе. Уколико остане на овом путу, поново ће бити велика војна сила пре 2030. године - наводи Лијана Фикс, сарадница за Европу у CFR. Као стручњак за немачку спољну политику и европску безбедност, она је радила у Кербер фондацији у Берлину, немачком Маршаловом фонду, Америчком институту за савремене германске студије и написала је књигу "Улога Немачке у европској политици према Русији: Нова немачка сила?".

Илустрација уз њен текст, црни орао из немачког грба из чијих крила не вире пера већ ракете, делује злокобно.

- Људи у Европи су углавном били срећни што виде како Берлин обнавља своју војску како би се бранио од Русије. Али требало би да буду опрезни шта желе... Ако се не контролише, немачка војна доминација би на крају могла да подстакне поделе унутар континента... Берлин види стационирање немачких трупа у балтичким државама - а могуће и у још земаља у будућности... Нуђење дела колача другим државама вероватно неће угушити њихову нелагодност због немачке доминације, посебно у контексту повлачења САД и неизвесности око НАТО - наводи Фиксова.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Она не сумња у добре намере немачких партија центра које спроводе екстремну милитаризацију и наоружавање Украјине у рату са Русијом, већ упозорава да опасност прети од евентуалног доласка на власт десничарске Алтернативе за Немачку, која се противи рату са Русијом и жели обнављање енергетске сарадње. Ова теза подсећа на време када су моћни чланови CFR лобирали против Срба у време разарања Југославије, у коме је кључну улогу имала тек уједињена Немачка. О томе сведочи Дајана Џонстон у књизи "Сулуди крсташи", цитирајући говор једног од водећих креатора немачке спољне политике, Руперта Шолца, бившег министра правде и одбране, потпредседника CDU/CSU фракције у немачком Бундестагу.

Foto: Vikipedija

- У септембру 1991. Шолц је одржао говор пословним људима и армијским официрима о теми "Улога Немаца у политици европске безбедности", наглашавајући "суштински нове задатке и оријентацију" после "уједињења и повратка пуног суверенитета Немачке". Он говори да ће НАТО све више предузимати операције "изван зоне", а Немачка не може да остане по страни под изговором да јој њен устав забрањује све врсте војних операција ван њене територије - наводи Дајана Џонстон.

Шолц је инсистирао да конфликт у Југославији има суштински значај, јер је након уједињења Немачке њен следећи задатак "превазилажење последица Првог светског рата".

- Он је апеловао на неодложно међународно признање Хрватске и Словеније. "Кад се једном то признање постигне, југословенски конфликт неће више бити проблем унутрашње политике Југославије, у којем не би било међународне интервенције"... Сасвим је јасно шта Шолц хоће да каже: брзо признавање Хрватске и Словеније има за циљ не - као што је званично тврдила бонска влада - да се спречи војни сукоб, већ да се он интернационализује како би се оправдала војна интервенција, уз учешће немачких трупа - наводи Дајана Џонстон.

Она наглашава да су у тај подухват укључени немачки медији који су први пут после 1945. "одјекивали анатемисањем једне целокупне етничке групе, подсећајући на предратну пропаганду против Јевреја".

- Сатанизација Србије 1991. била је ехо нацистичке пропаганде из 1941, која је са своје стране била ехо 1914, када су Немачка и Аустрија започеле Први светски рат окупацијом Србије - подсетила је Дајана Џонстон.

Паралелно са сатанизацијом Срба почели су напади на капитално дело немачког историчара проф. др Фрица Фишера који је 1961. књигом "Посезање за светском моћи" изазвао земљотрес у немачкој јавности. Помоћу државних докумената који су дуго чувани као тајна показао је да нацизам није био случајност, већ последица континуитета немачких империјалних циљева утемељених у политици цара Вилхелма Другог, који је изазвао Први светски рат. Његов циљ био је да Немачка постане хегемон у Европи и светска сила, а "Септембарски програм" из 1914. планирао је стварање царинске уније Средње Европе у којој би Берлин одлучивао, а Француска, Белгија и скандинавске земље би биле сателити. Тај програм је подразумевао потискивање Русије далеко на исток, анексију њених територија и уништење Србије као "реметилачког фактора" на Балкану. Фишер је доказао да је каснији Хитлеров концепт Животног простора (Lebensraum) био само екстремна верзија економско-војног плана из 1914, а да је остала непромењена државна догма о Немачкој као централној сили која мора да овлада европским континентом, а која се сада појављује у најновијим манифестима о потреби "централне силе ЕУ", као што је књига "Трансформација моћи" Херфрида Минклера.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Време и отварање хладноратовских архива показали су да су потпуно тачне Фишерове тезе о "савезу елита" Немачке, које се не одричу старих хегемонистичких планова, већ их само прилагођавају тренутним околностима. Показало се да је денацификација тих елита била илузија јер су бивши нацисти од почетка Хладног рата масовно враћани на хијерархијске позиције које су имали у Трећем рајху. Хитлерови генерали су постајали заповедници у НАТО, а обавештајци и пропагандисти агенти БНД или уредници у медијима, а често обоје. Тако је Гизелхер Вирзинг, високи официр СС, један од најближих сарадника нацистичког идеолога Алфреда Розенберга, постао главни уредник тиражног недељника "Христ и свет". Ханс Церер, који је блиско сарађивао са високим нацистичким структурама, 1953. постављен је за главног уредника утицајног конзервативног дневника "Велт". Есесовац Пол Карл Шмит, некадашњи шеф прес-службе у Министарству спољних послова Трећег рајха, променио је име у Паул Карел и постао један од најплаћенијих аутора у издавачкој кући "Аксел Шпрингер", а осим текстова за "Велт", писао је високотиражне књиге о Другом светском рату које су глорификовале Вермахт. Хенри Нанен из злогласне СС пропагандне јединице основао је политички магазин "Штерн", чији је главни уредник био деценијама, запошљавајући ратне другове.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Све су то знали први послератни канцелар Конрад Аденауер и његов министар одбране Франц Јозеф Штраус, који су већ педесетих покушали да наоружају Немачку нуклеарним оружјем. Штраус, бивши нацистички "политички комесар", 1945. је ухапшен и убрзо ослобођен са "опраном" биографијом јер је почео сарадњу са америчком тајном службом. Постао је 1955. Аденауеров министар за атомска питања, а када је 1956. постао министар одбране, склопио је тајни споразум са Француском и Италијом о заједничком развоју нуклеарног оружја на француском тлу. Овај план је срећом пропао када је 1958. Шарл де Гол дошао на власт, али Штраус није одустајао. Да би умирио немачке савезнике, Вашингтон је увео програм "нуклеарног дељења" и на територији Немачке (данас у бази Бихел) стационирао нуклеарне бомбе Б61, намењене лансирању са немачких авиона у случају рата са Совјетима. Њима би управљали Немци које су обучили Американци, и који су задржали само шифре за активацију.

У јануару 2006. исти утицајни политичар Хришћанско-демократске уније (CDU) Руперт Шолц, који је заговарао разарање Југославије, јавно је позвао да Немачка набави сопствено нуклеарно оружје. Званичници и јавност су то осудили, али операција пуштања "пробног балона" је успела. О томе сведочи и текст "Следећи хегемон Европе: Опасности немачке моћи" у коме пише: "Паризу се не свиђа идеја да је Немачка водећа европска војна сила јер верује да је то улога Француске. Пажљиво ће пратити све знаке да би Немачка могла тежити ка добијању нуклеарног оружја - јединог преосталог домена француске супериорности".

Foto: Printskrin, Vikipedija

АТОМСКА БОМБА ВЕЛИКА ЖЕЉА

КАДА су САД и СССР договорили Споразум о неширењу нуклеарног оружја, Франц Јозеф Штраус је назвао тај договор "Версајом космичких размера" и изазвао кризу да би на крају успео да од САД добије дозволу да се немачки цивилни нуклеарни програм развија тако да створи "нуклеарну латентност". То је значило да Немачка званично развија цивилна атомска постројења и високообразовани кадар, али да у случају потребе за кратко време може да произведе своју бомбу.

Препоручујемо

Свет

0 0

ТАЛАЧКА КРИЗА У БЕРЛИНУ: Мушкарац затворио жену у супермаркету (ВИДЕО)

11. 07. 2026. у 13:13

Свет

0 0

МОЏТАБА ХАМНЕИ ЗАПРЕТИО: Заветујемо се да ћемо осветити крв мученичког вође

11. 07. 2026. у 13:01

Свет

0 0

ТАКО НЕШТО НИСАМ ВИДЕО У СВОЈИХ 28 ГОДИНА СЛУЖБЕ: Скинута ознака тајности са изјаве америчког пилота од 2019. године

11. 07. 2026. у 12:53

Свет

0 2

РУСИ ОСВОЈИЛИ БАЧЕВСК У СУМСКОЈ ОБЛАСТИ: Наставља се офанзива Москве

11. 07. 2026. у 12:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације