МОРЕУЗИ ПОСТАЛИ УБОЈИТО ОРУЖЈЕ: Бродски промет могао би да се злоупотреби као геополитички инструмент

ОРМУСКИ мореуз, услед рата на Блиском истоку, од стратешког пролаза постао је горући глобални проблем.

Foto: Amirhosein Khorgooi/ISNA via AP

На планети, међутим, постоје и друга уска поморска грла, па војни стратези упозоравају да су и теснаци, као рецимо Малајски, Тајвански, или Баб ел-Мандеб, који води од Црвеног мора преко Аденског залива у Индијски океан, на корак да такође постану инструмент геополитичког притиска.

Тек би наплата вињета за пролаз кроз Малајски теснац који раздваја Малајско полуострво од Суматре и један је од најфреквентнијих морских пролаза на планети, била посебно уносан бизнис, још лукративнији него таксе кроз Ормуз које најављује Техеран, пише "Дојче веле".

- И кад би се приход од вињета поделио државама између којих се налази, Индонезији, Малезији и Сингапуру, свака би добила поприличну своту - каже индонежански министар финансија Пурбаја Јудхи Садева.

Немачки лист истиче да је ово само шала, јер је шеф дипломатије Индонезије Сугионо поручио да његова земља поштује слободу пловидбе и да неће наплаћивати транзитне намете за Малајски теснац.

Остаје, међутим, идеја да би бродски промет могао да се злоупотреби као геополитички инструмент, не само у Ормуском, него и у другим мореузима. Затварање Ормуза услед рата, присилило је креаторе политика у Азији да размотре безбедност осталих поморских уских грла, нарочито Малајског теснаца, кроз који пролази најважнија трговачка рута између Источне Азије, Блиског истока и Европе. Готово четвртина глобалне поморске трговине води упрво кроз овај мореуз.

При томе, одавно више није реч о пиратерији, или регионалним конфликтима, а понајмање о теоријама завере. Већ је лане Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС) указао на ову опасност, а сада поручује да она незадрживо расте. Јер, и недржавни актери сада су способни да значајно поремете глобалне трговинске токове, као што је то, рецимо, учинила шиитска милиција Хутија у Црвеном мору. Многе бродске компаније већ избегавају руту кроз Суецки канал и одлучују се за дужу, око Рта добре наде, иако доноси последице по ланце снабдевања и цене роба.

Политиколог Николаус Шолик, бивши пуковник у аустријским оружаним снагама и виши саветник у Аустријском институту за европску и безбедносну политику (АИЕС), ово види као темељну промену у геополитичкој динамици моћи.

- Поједине државе верују да могу легално да доминирају стратешки важним мореузима - каже Шолик за "Дојче веле". - Нарочито је опасно што теснаци попут Ормуског, Малајског, или чак Тајванског, постају полуге геополитичког утицаја.

Иако се Ормуски мореуз, кроз који се транспортовао значајан део глобалног извоза нафте и гаса тренутно чини посебно рањивим, Шолик тврди да се не треба усредсредити искључиво на Персијски залив.

- Тајвански теснац би био у таквом сценарију још значајнији од Ормуског - каже он, истичући да велики део азијске трговине тече кроз њега, баш као и кроз Малајски мореуз.

Тренутно, "политичари широм света доживљавају повратак важности географије", оцењује Међународни институт за стратешке студије (ИИСС). Мореузи попут Ормуског, Баб ал-Мандеба и Тајванског су од пуких географских прелаза, постали стратешке полуге геополитичке моћи, упркос међународном праву.

- Начело транзита, примењује се на теснаце од међународног значаја - каже Кристијан Вирт из Азијске истраживачке групације при немачком Институту за међународне и послове безбедности(СВП). - То значи да бродови, чак и ратни, могу и у својим нормалним радним модусима несметано да пролазе кроз теснаце из категорије међународних вода. Стога би блокирање таквог теснаца значило кршење међународног права. Конвенција УН о праву мора да јамчи миран пролаз чак и ратних бродова кроз обалне воде дефинисане као суверена територија суседних држава.

Наплаћивање такси, каже Шолик, тамо углавном није допуштено. Ситуација је другачија само у случају вештачких пловних путева, какви су Суецки и Панамски канал. Шолик истиче да међународно поморско право јасно јамчи слободан пролаз, али да је прави проблем политичка стварност, јер нису све укључене државе спремне да га се придржавају.

- Више није потребна ни велика флота да се значајно поремети промет кроз неки теснац - каже Шолик. - Иран је показао да може да изврши знатан притисак малим глисерима, ракетама, или асиметричним оружјем.

Жестока реакција Сингапура, Малезије и Индонезије на идеју потенцијалних транзитних накнада, показала је колико је велико искушење (зло)употребе географске контроле као политичког, или економског инструмента и колико би свако довођење у питање слободе пловидбе, било опасно по светску привреду.

Препоручујемо

Свет

0 0

МАДУРОВ СИН ОТКРИО ПОСЛЕДЊУ ОЧЕВУ ПОРУКУ ПРЕД ОТМИЦУ: Венецуела никада неће бити колонија!

25. 05. 2026. у 21:04

Свет

0 0

ПУТИН ПОТПИСАО ЗАКОН КОЈИ УТЕРУЈЕ НЕПРИЈАТЕЉУ СТРАХ У КОСТИ: Војска на ногама

25. 05. 2026. у 20:56

Свет

0 0

ЗЕЛЕНСКИ У ПРОБЛЕМУ: Нема напретка у преговорима са САД о противракетној одбрани

25. 05. 2026. у 20:52

Свет

0 2

"ТРАМП ОБАВЕШТЕН О ПОЧЕТКУ НАПАДА НА ВОЈНЕ ОБЈЕКТЕ У КИЈЕВУ": Лавров хитно разговарао са Рубијем по налогу Путина

25. 05. 2026. у 20:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације