ЕВРОПА ИМА ПЛАН Б ЗА НАТО: Британија има посебну улогу у овој причи

ГОДИНАМА се европска безбедност заснивала на претпоставци да ће Сједињене Државе остати кључни војни стуб НАТО-а.

Фото: Chris Billington/Alamy/Profimedia

Међутим, недавни потези Доналда Трампа поново су отворили питање које се дуго избегавало у европским безбедносним круговима: шта ако Америка више не жели да игра своју тренутну улогу заштитника Европе?

Трампове најаве о смањењу америчког војног присуства у Европи, уз критике европских савезника и довођење у питање Члана 5 НАТО-а, изазвале су озбиљну забринутост међу европским земљама.

Посебно је одјекнула одлука о повлачењу дела америчких снага из Немачке и отказивање одређених распоређивања која су требало да ојачају источни бок Алијансе.

Зависност од САД

Иако европске владе јавно и даље истичу важност трансатлантског партнерства, иза кулиса се све озбиљније разматра сценарио у којем Европа мора самостално да организује одбрану континента, барем у почетној фази могућег сукоба са Русијом.

Највећи проблем за европске чланице НАТО-а није само број војника или количина оружја. Деценијама је читава командна архитектура Алијансе грађена око америчког вођства. САД обезбеђују кључне обавештајне системе, сателитски надзор, логистику, противваздушну одбрану и координацију великих војних операција.

Без америчке подршке, НАТО може формално опстати, али би његова способност брзог и организованог реаговања била озбиљно ослабљена.

Зато европске земље данас не размишљају само о повећању војних буџета, већ и о стварању алтернативног система командовања који би могао да функционише чак и ако Вашингтон одлучи да остане по страни.

Claudio Bresciani/TT / Shutterstock Editorial / Profimedia

Нордијско-балтичка оса као језгро нове одбране

"Економист" пише да се ради на стварању својеврсне "нордијско-балтичке осе", коју би чиниле Велика Британија, скандинавске земље, балтичке земље и Пољска. Управо те земље данас виде Русију као највећу безбедносну претњу и већ улажу значајна средства у одбрану.

Улазак Финске и Шведске у НАТО додатно је променио безбедносни пејзаж северне Европе. Балтичко море је практично постало унутрашњи простор Алијансе, а сарадња између нордијских земаља никада није била интензивнија.

Пољска постаје кључна војна сила на источном крилу Европе. Варшава брзо повећава свој војни буџет, модернизује војску и настоји да преузме водећу улогу у одбрани региона. Ако америчко ангажовање ослаби, Пољска, заједно са нордијским земљама, могла би да постане окосница европског одвраћања од Русије.

Foto: Douliery Olivier/ABACA / Shutterstock Editorial / Profimedia

Британски модел за брзи одговор

Посебна пажња је усмерена на Заједничке експедиционе снаге (ЈЕФ), војну коалицију коју предводи Велика Британија и која окупља дванаест нордијских и балтичких држава. Иако су ЈЕФ формално замишљене као допуна НАТО-у, последњих година се све више посматрају као могући оквир за европску одбрану у кризним ситуацијама.

За разлику од НАТО-а, где свака чланица може да блокира заједничку одлуку, ЈЕФ омогућава бржу политичку и војну акцију међу државама које имају сличне безбедносне интересе. Ова флексибилност се данас сматра једном од његових највећих предности.

Британија има посебну улогу у овој причи. Упркос проблемима унутар сопствених оружаних снага и годинама недовољног улагања, Лондон и даље има јаку војну инфраструктуру, нуклеарни арсенал и искуство у вођењу међународних операција. За многе европске земље, Британци би могли постати главни организатор одбрамбене сарадње ако америчко вођство ослаби.

Међутим, европски План Б суочава се с проблемима. Већина европских војски и даље нема капацитет за дугорочни рат високог интензитета без америчке логистичке и технолошке подршке.

Фото: Depositphotos/borkus/simonalvinge, Mandel NGAN/AFP/Profimedia

Проблеми и изазови

Наиме, европским војскама недостају противваздушна одбрана, транспортни капацитети, залихе ракета и координисан систем командовања. Поред тога, Европи и даље недостаје јединствена политичка стратегија. Док источне чланице траже снажнији одговор Русији, неке западноевропске земље остају опрезне због прекомерне милитаризације континента.

Из тог разлога, европски стручњаци за безбедност сматрају да потпуна замена америчке улоге није реална у кратком року. Али, такође расте уверење да Европа више не може да заснива своју безбедност искључиво на претпоставци да ће Вашингтон увек аутоматски интервенисати.

Последњих неколико година је показало колико се брзо геополитичке околности могу променити. Рат у Украјини, растуће тензије између великих сила и све непредвидљивија америчка политика приморали су европске земље да озбиљније размисле о сопственој одбрани.

Зато данашње дискусије о европском "Плану Б" више нису теоријска дебата већ почетак стварања новог безбедносног модела за континент. Питање више није да ли Европа треба да развије већу војну аутономију, већ колико брзо то може да учини.

(index.hr)

БОНУС ВИДЕО: Напад на америчке војне базе у Дохи

Препоручујемо

Свет

0 0

"НАТО НЕ МОЖЕ ДА ОПСТАНЕ БЕЗ САД" Столтенберг: ЕУ није замена за Алијансу

21. 05. 2026. у 11:51

Свет

0 0

"ЧЛАНСТВО У НАТО-У ВАС НЕЋЕ СПАСИТИ!" Русија оштро запретила на седници Савета безбездности

21. 05. 2026. у 10:54

Свет

0 0

ТУСК ПРЕТИ? НАТО би могао да предузме оштре мере

20. 05. 2026. у 18:26

Свет

0 4

ЛАВРОВ ЗАКЉУЧУЈЕ: Претње Литваније Калињинград не схватати озбиљно, жељни су пажње

20. 05. 2026. у 15:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације