ММФ ПОКРЕНУО АЛАРМ У БРИСЕЛУ: Италија преузима од Грчке титулу најзадуженије земље ЕУ, спрема ли се за Рим ригорозан „грчки сценарио“?

ПРЕМА најновијим фискалним пројекцијамa Међународног монетарног фонда (ММФ) , унутар еврозоне се дешава историјски преокрет који је пре само неколико година био потпуно незамислив.

Фото: Unsplash/Spencer Davis

Италија је на корак да од Грчке званично преузме неславну титулу најзадуженије државе чланице Европске уније у односу на бруто домаћи производ. Док Атина бележи импресиван економски опоравак и убрзано топи своја дуговања према међународним повериоцима, Рим незадрживо тоне под теретом хроничних структурних слабости и анемичног економског раста. Овакав расплет ситуације ствара огроман, готово неподношљив политички и економски притисак на Владу десничарске премијерке Ђорђе Мелони, која се суочава са оштрим критикама и домаће и европске јавности.

Ова драматична фискална рокада на самом југу Европе отворила је болно питање на глобалним финансијским тржиштима и покренула лавину унутрашњих страхова. Италијански грађани оправдано стрепе од одговора на питање да ли ће Рим ускоро морати да се суочи са драстичним мерама штедње, налик онима које су пре деценију и по потпуно девастирале економију, срозале животни стандард и заувек изменили социјалну слику Грчке.

Статистика која је шокирала Брисел

Према званичним подацима из најновијег извештаја "Фискалног монитора" Међународног монетарног фонда, економски правци две јужноевропске земље узели су потпуно супротан смер. Грчки јавни дуг, који је на врхунцу пандемијске кризе 2020. године износио астрономских 209,4 одсто бруто домаћег производа, бележи незапамћен пад и већ прошле године се спустио на 145,7 процената. Пројекције стручњака из Вашингтона показују да ће се овај позитиван тренд наставити, те да ће дуг Атине до краја ове године пасти на 136,9 одсто БДП-а.

Насупрот томе, дуговање Италије, која важи за трећу највећу економију еврозоне, незадрживо наставља да расте. Са прошлогодишњих 137,1 одсто, процењује се да ће италијански јавни дуг већ током ове године достићи кризних 138,4 одсто националног БДП-а. Да су прилике у Риму можда и алармантније него што то ММФ предвиђа, показује и италијански вишегодишњи буџетски план у којем тамошње Министарство финансија признаје да би овај неславни пик могао да пробије границу и досегне чак 138,6 процената.

Зашто Грчка пада, а Италија расте?

Тајна грчког економског чуда и наглог фискалног узлета лежи пре свега у ригорозној фискалној дисциплини и оштром, бескомпромисном заокрету ка остваривању високих примарних буџетских суфицита. Грчка привреда већ три године узастопно бележи импресиван раст по стопи већој од два одсто годишње, што је резултат далеко изнад суморног просека Европске уније. Овај замајац константно покрећу незапамћена експлозија у туристичком сектору, снажан прилив директних страних инвестиција и стабилна домаћа тражња. Да су ствари у Атини коначно кренуле набоље, потврђује и недавна званична најава да ће Грчка, захваљујући вишку у каси, пре рока отплатити чак седам милијарди евра кредита из оног првог, озлоглашеног пакета међународне помоћи који јој је одобрен још 2010. године.

Са друге стране Јадранског мора, Италија изнова задобија стару, неславну етикету „болесника Европе“. Постпандемијски замајац на Апенинском полуострву потпуно је угушен, због чега земља већ трећу годину заредом бележи анемичан привредни раст који не успева да пребаци ни скромних један одсто. Иако у Рим у континуитету стижу баснословне милијарде евра из Европских фондова за опоравак, тамошњи структурни дефицити су и даље дугорочно неодрживи. Актуелна премијерка Ђорђа Мелони кривицу за овако поражавајући биланс редовно пребацује на адресе својих претходника, Ђузепеа Контеа и Марија Драгија. Она као главног кривца за празну државну касу означава изузетно скупе и контроверзне државне субвенције за грађевински сектор, познатије као „Супербонус“, које су оставиле огромну рупу у италијанским јавним финансијама.

Следи ли Риму грчки сценарио и сурова „сеча“?

Питање које у овом тренутку највише плаши италијанску јавност јесте да ли ће Брисел и Франкфурт, као седиште Европске централне банке, натерати Рим на драстичне мере штедње какве је својевремено пролазила Грчка. Грађани са стрепњом помињу црне дане Атине, који су подразумевали брутално смањење пензија за чак 40 одсто, масовна отпуштања у јавном сектору и распродају стратешке државне имовине. Ипак, водећи светски економски експерти умирују јавност и аргументовано тврде да се класичан и деструктиван грчки сценарио неће поновити на Апенинском полуострву, пре свега због саме величине италијанске економије. Италијански бруто домаћи производ износи око 2,4 билиона долара и чак је десет пута већи од грчког, што значи да је Италија једноставно превелика да би пропала. Њен евентуални банкрот означио би моментални крај и слом заједничке валуте евра, а Међународни монетарни фонд и Европска унија уопште немају довољно финансијских капацитета да спасавају привреду те величине на начин на који су то чинили са Грчком.

Друга кључна брана од потпуног колапса лежи у самој структури дуга. За разлику од Грчке из 2010. године, чији су дугови махом били у рукама страних банака и шпекулативних фондова, италијански дуг је у огромној мери, преко 55 одсто, у власништву домаћих субјеката, односно италијанских банака, инвестиционих фондова, али и самих грађана који масовно купују државне обвезнице, што Риму даје знатно већу стабилност и маневарски простор у кризним моментима. Такође, институционална архитектура еврозоне данас је далеко спремнија и отпорнија него пре деценију и по. Европска централна банка сада поседује моћне, специјализоване алате за контролу разлике у приносима на обвезнице, чиме успешно спречава отворене шпекулативне нападе на италијански јавни дуг.

Ипак, илузија је веровати да ће Рим проћи без последица, па ће одређеног и болног стезања каиша дефинитивно бити. Италијански парламент је већ морао да усвоји изразито рестриктиван буџет са строгим мерама за редукцију дефицита како би се ускладио са новим, реформисаним фискалним правилима Брисела. Италија сигурно неће доживети урушавање социјалног и здравственог система по грчком моделу, али ће обични грађани и те како осетити последице ове дужничке рокаде кроз предстојеће пореске реформе, укидање бројних социјалних олакшица и замрзавање појединих капиталних јавних инвестиција.

Отрежњење на Апенинском полуострву

Психолошки моменат у коме Италија и званично постаје највећи дужник у еврозони представља изузетно тежак шамар за Рим, али истовремено шаље и јасно, драматично упозорење за целу Европску унију да системске рањивости заједничке валуте нису нестале, већ су само промениле своју адресу. Док Грчка данас колегама у Бриселу служи као живи пример како се сурова фискална дисциплина на крају ипак исплати, Италија мора под хитно да пронађе ефикасан модел за покретање своје троме и презадужене економске машинерије. У супротном, уколико Влада премијерке Мелони не реагује брзо, неумољива финансијска тржишта би могла у потпуности да преузму контролу над судбином земље.

То би неминовно довело до много већих, радикалнијих и болнијих резова по џеп грађана него што владајућа коалиција у Риму у овом тренутку уопште планира или сме јавно да призна.

БОНУС ВИДЕО: Чанак пљује Српску православну цркву и кука по Сарајеву

Препоручујемо

Свет

0 0

У ВРХУ СА ХОЛАНДИЈОМ И ШПАНИЈОМ: Италија лидер у цвећарству са производњом од 3,2 милијарде евра

15. 05. 2026. у 22:26

Свет

0 0

ИТАЛИЈАНИ СВЕ СИРОМАШНИЈИ: Кућни рачуни, незапосленост, храна, трошкови за децу - све је у порасту

13. 05. 2026. у 20:54

Свет

0 0

Енергетска мисија - Мелони иде у Азербејџан: Италија зна како да се одупре кризи и крене напред

20. 04. 2026. у 14:32

Свет

0 15

Из Милана траже гас Москве: У Италији данас велики скуп суверениста с другим погледом на Унију

18. 04. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације