Нант добија споменик ропству и отпору потомака поробљених: Француска под све већим притиском да отвори питање репарација

У ФРАНЦУСКОЈ луци Нантес, некадашњој највећој полазној тачки за бродове који су трговали поробљеним Африканцима, освануо је нови, 18 метара висок дрвени јарбол. Јарбол братства и сећања, свечано отворен овог месеца, означава прекретницу у сложеном односу Француске с наслеђем ропства, и то у тренутку док расте притисак на председника Емануела Макрона да објави кључне смернице о процесу репаративне правде, пише Гардијан.

Фото: PATRICK MEINHARDT/AFP/Profimedia

- Нисмо одговорни за прошлост, али јесмо за садашњост и будућност - изјавио је Диједоне Бутрен, потомак поробљених Африканаца који су из Бенина превезени на француско карипско острво Мартиник.

Бутрен (61), идејни творац јарбола, води грађанско удружење "Номадска шкољка – братство", посвећену "разбијању тишине" о ропству и потицању расправе о репаративној правди и односима у заједници.

Јарбол су осмислили потомци поробљених, а изградили су га локални ученици струковних школа.

Свечано отворен овог месеца уз оснивање нове Међународне федерације потомака историје ропства, очекује се да ће се реплике јарбола поставити и у другим градовима Европе, Африке, Кариба и САД, као мрежа физичких подсетника на глобални покрет за репаративну правду.

Следећи јарбол биће изграђен у Бристолу

Следећи јарбол би требало да буде изграђен у Бристолу, историјској енглеској луци која је суделовала у трговини робљем. Постављање јарбола наглашава притисак на Француску да у надолазећим седмицама објави оквир за расправе о репаративној правди.

Макрон улази у последње месеце свог председничког мандата усред растућег политичког спора о расизму у политици, медијима и друштву, док крајња десница бележи висок рејтинг у анкетама уочи председничких избора 2027. године.

Осећај хитности појачан је и бесом у Француској, јер су њени представници, заједно са онима из Британије и других европских држава, били суздржани на гласању у УН-у у  марту.

Том приликом трансатлантска трговина робљем требало је да се опише као "највећи злочин против човечности" и требало је да се позове на репарације као "конкретан корак према исправљању историјских неправди".

Француска прва признала ропство као злочин против човечности

Сенатор Гвадалупе Викторин Лур је прошлог месеца у отвореном писму Емануелу Макрону написао да је Француска суздржаношћу починила "моралну, историјску, дипломатску и политичку грешку и окаљала свој међународни углед".

Подсетимо, од 16. до 19. века, Француска је, у надметању са Португалом и Британијом, била трећа највећа европска нација која је трговала поробљеним људима преко Атлантског и Индијског океана. Одговорна је за отмицу и поробљавање око 13 одсто од процењених 13 до 17 милиона мушкараца, жена и деце присилно одведених из Африке преко Атлантика.

Француска је 2001. постала и прва земља на свету која је трговину робљем и ропство признала као злочин против човечности, захваљујући закону који је предложила Кристијан Тобира, истакнута заступница из Француске Гвајане.

"Неједнакост је изравно насљеђе поробљавања и колонијализма"

Но, док се Мацрон припрема за свечаност поводом 25. годишњице тог закона, 21. маја, активисти и политичари поручују да Француска сад мора ићи даље и предузети конкретне кораке по питању репаративне правде.

Париз се сматра кључним у глобалној расправи о одштети, јер су бројни "прекоморски департмани и регије" и даље део Француске, попут карипских острва Мартиника и Гвадалупе, Француске Гвајане те острва Реинион и Мајот у Индијском океану.

На тим подручјима, структурне неједнакости и разлике у запошљавању, здравству, трошковима живота, те загађењу и безбедности околине локални парламентарци виде као  директно наслеђе поробљавања и колонијализма.

Становници Мартиника плаћају до 42 посто више за храну од Француске

Француска се такође суочава са захтевима за репарације Хаитију, које би могле да досегну милијарде долара, након што је 1825. земљи наметнула тешку финансијску казну како би обештетила власнике робова након Хаићанске револуције. Тај дуг, који многи Хаићани криве за два века немира, у потпуности је отплаћен Француској тек 1947. године.

Макрон је 2025. најавио оснивање заједничке комисије с Хаитијем која ће истражити то питање, а њени закључци се очекују до краја ове године. Последњих година протести на Мартинику и Гвадалупи због високих трошкова живота истакли су неједнакости у француским прекоморским департманима.

Статистика показује значајне разлике у односу на континенталну Француску, па тако становници Мартиника плаћају процењених 30 до 42 одсто више за храну. Бес је изазвала и доминација неколицине породица, потомака белих робовласника у острвској привреди, као и широка употреба токсичног пестицида клордекона на плантажама банана, са разорним посљедицама на здравље и пораст стопе рака.

- То је створило велику трауму у нашим умовима која траје и данас, и зато радим то што радим -Бутрен о историји поробљених на остравима.

Удружења желе фокус на људима и заједницама

До сада се Француска углавном усредсређивала на поврат афричких културних артефаката опљачканих током колонизације, а очекује се доношење новог закона који би поједноставио тај, како се сматра, преспор процес.

Међутим, удружења у Француској сад желе да фокус буде на људима и заједницама.

Правни пут путем судова показао се неуспешним, 2023. године највиши француски касациони суд Кур де касасјон одбио је захтев за државну одштету потомцима поробљених људи с Мартиника.

Мари-Аник Гурне, проректорка за репаративну и грађанску будућност на Универзитету у Бристолу, рођена је на Гвадалупи. На свечаности у Нантесу рекла је да је кључно да Француска покаже дела, а не само речи.

"Чини се да се на тим острвима наставља колонизација"

- Године 2001. Француска је ропство признала као злочин против човечности, али ако нема никаквих акција да се тај проблем исправи, онда је то само празан закон. Не видимо никакву промену. Нема ничега у смислу репарација - поручила је Гурне.

Она се осврнула и на неједнакост на Мартинику и Гвадалупи.

- Они су део Француске, а да заправо нису део Француске. Будући да се људи тамо не третирају једнако, чини се да се на тим острвима наставља колонизација - рекла је.

Питање репарација и даље је табу тема у Француској

- Прије неколико година било је тешко чак и изговорити ту реч - рекла је Аисата Сек, директорка француске Фондације за сећање на ропство, саветодавног тела владе које делимично финансира држава. Ипак, изразила је наду да је Француска данас спремна да отвори расправе и окупи људе за столом да разговарају о проблему.

()

БОНУС ВИДЕО: Овако је "нежна" полиција у Француској: Не дао Бог некоме да проваљује у институције

Препоручујемо

Свет

0 0

Пекари и цвећари не хају за синдикате: Триста хиљада људи на улицама Француске за 1. мај протестовало за радничка права

02. 05. 2026. у 06:00

Свет

0 0

Пендреци, сузавци и хапшења: Први мај на француски начин (ВИДЕО)

01. 05. 2026. у 22:10

Свет

0 0

Аутомобил пао са висине од 20 метара и запалио се: Погинуло пет особа у Француској

01. 05. 2026. у 17:58

Свет

0 0

"Она долази као допуна" Баро: Америчка мисија није исте природе као она коју смо успоставили

01. 05. 2026. у 16:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације