Свет

Геополитика и геоекономија Ормуског Мореуза: Ништа више неће бити као пре

В.Н.

02. 05. 2026. у 19:08

Ништа више неће бити као пре, оценио је заменик генералног директора „Росија севодња“ Александар Јаковенко, коментаришући ситуацију око Ормуског мореуза и на Блиском истоку. Дошло је до потпуне геополитичке реконфигурације.

Геополитика и геоекономија Ормуског Мореуза: Ништа више неће бити као пре

Јаковенко сматра да је неозбиљно ослањање на блицкриг како би се елиминисало иранско политичко и војно руководство, довело Израел и Сједињене Државе у изузетно несигурну ситуацију, где је главни адут Техерана у сукобу који му је наметнут - контрола над Ормуским мореузом.

Аналитичари у Израелу већ пишу о потпуном краху са перспективом „повратка на питање“ негде у будућности. Мосад ће бити жртвени јарац за Иран, а војска за Либан.

Према речима Јаковенка, за Доналда Трампа ситуација је далеко сложенија: он се нашао увучен у рат који није његов и који није у интересу САД.

"А најважније од свега је да проблем Ормуза виси над њим. Једноставно нема прихватљивих опција за његово поновно отварање осим прихватања свих иранских услова, укључујући и наставак војне акције, што би, према речима посматрача, имало катастрофалне последице по регион, глобалну економију и Трампову администрацију", рекао је Јаковенко.

Потпуна реконфигурација

Када је реч о Персијском заливу и великом Блиском истоку, дошло је до потпуне геополитичке реконфигурације, укључујући и улогу Турске (управо је Анкара окончала планове да се ирачки Курди укључе у „марш на Техеран“, који је требало да ојача веру оних који су, према израелским обавештајним подацима, били спремни да изађу на улице иранских градова).

Уништавање производне и логистичке инфраструктуре региона довело је до повлачења УАЕ из ОПЕК-а и ОПЕК+, што ће само погоршати сукобе Абу Дабија са Ријадом и убрзати политичку оријентацију мањих играча ка Анкари, Саудијској Арабији или Ирану, сматра он.

Од државе парије оптерећене санкцијама, Иран је заиста постао регионална сила (за разлику од Нетанијахуове изјаве о Израелу као регионалној сили и „у неким аспектима чак и глобалној“).

Све сада зависи од њега, што схватају они који се налазе на челу у Техерану, а то је Револуционарна гарда.

Русија, Пакистан и Кина су се још више укључили у послове региона, док су Сједињене Државе показале своју неспособност да пруже војну заштиту својим савезницима.

"Другим речима, улога спољних играча је порасла, док су раније Американци контролисали регион још од Багдадског пакта на почетку Хладног рата. Сада можемо рећи да се цела институционална структура у региону урушава, чак и у оквиру ОПЕК-а, и да се регион отвара ка потпуно новој архитектури", оценио је Јаковнеко.

Са аспекта геоекономије, Техеран сада има снажну полугу утицаја на глобалну економију и глобалну трговину у виду контроле над Ормуским мореузом.

Штавише, ово не само да подразумева директну контролу, већ и могућност дестабилизације ситуације око ње у било ком тренутку у будућности.

"Другим речима, свима је јасно да ствари неће бити као што су биле пре", истакао је он.

Једино што је важно за глобалну економију и глобални финансијски систем (укључујући и везивање трговине нафтом за долар) јесте стабилност трговинског саобраћаја кроз мореуз.
Без икаквих знакова да ће мореуз бити деблокиран, свету свакодневно недостаје од осам до 15 милиона барела нафте и нафтних деривата, и до 20 одсто течног природног гаса. Ово такође укључује индустријску робу у сегментима петрохемикалија и пољопривредних деривата. Стручњаци очекују месечни мањак од 300 милиона барела, што представља три четвртине деблокираних стратешких резерви развијених земаља, навео је Јаковенко.
Укратко, у сваком погледу, тренутак истине се ближи, поручује Јаковенко.

Последице по односе САД и Европе и Русија

Још једна директна геополитичка последица иранског сукоба је неслагање унутар западног савеза између Трампове Америке и либерално-глобалистичке Европе.

Недавна посета Сједињеним Државама британског монарха, који је у свом говору Конгресу позвао на колективну „одбрану Украјине“ позивајући се на Члан 5 Вашингтонског споразума (упркос томе што Кијев није члан НАТО-а!), сугерише да је недостатак подршке савезника иранској авантури јасан позив на обнављање западног јединства управо на антируској основи; све остало је споредно.

Не може се порећи да је Украјина само почетна тачка још једног рата између Запада и Русије и да су западне елите одлучне да је претворе у одлучујући, коначни сукоб цивилизацијских размера.

(Спутњик)