НАПЕТО ИЗМЕЂУ ПЕКИНГА И ПАРИЗА: Над француским држављанимом извршена смртна казна у Кини и поред оштрог противљења Ке д'Орсеја

Егзекуција, у Кини, француског држављанина Чана Таоа Фумија (62), довела је до напетости у дипломатским односима између две земље.

НАПЕТО ИЗМЕЂУ ПЕКИНГА И ПАРИЗА: Над француским држављанимом извршена смртна казна у Кини и поред оштрог противљења Ке дОрсеја

Фото: Горан Чворовић

Фуми је осуђен 2010. године у оквиру разбијања мреже за трговину синтетичким дрогама. Француска је изразила запрепашћење када је сазнала за извршење казне. Такође, протестовала је и због тога што одбрана није могла да присуствује последњем рочишту, што, као се истиче у Паризу, представља кршење права оптуженог.

Званични Париз је изразио жаљење због тога што је егзекуција извршена упркос мобилизацији француских власти, укључујући и покушаје да се из хуманитарних разлога издејствује помиловање.

- Упућујемо најдубље саучешће његовој породици, са којом делимо бол. Француска подсећа на своје противљење смртној казни, свуда и у свим околностима, и позива на њено универзално укидање – саопштило је Ке д'Орсеј.

Француски медији добили су одговор и од кинеских власти.

- Борба против трговине наркотицима заједничка је одговорност свих земаља. Кина је правна држава која оптужене третира једнако без обзира на њихову националност, води поступке строго и праведно у складу са законом и штити легитимна права и третман укључених страна – одговорило је министарство спољних послова Кине за француски "Монд".

Чан Тао Фуми је рођен у Лаосу. Ухапшен је у марту 2005. током велике операције која је обухватила 89 особа и 16 локација за производњу дроге. Најпре је осуђен на доживотну казну затвора. Међутим, након те пресуде откривена су нова кривична дела, што је довело до друге пресуде, на смрт, у августу 2010. Погубљени је оптужен да је био део мреже са још седам дилера која је, почев од 1999. године, производила тоне метамфетамина на југоистоку Кине, пре него што је производња проширена на друге локације. Његова тадашња девојка осуђена је на четири године затвора у Хонгконгу због прања дела новца стеченог трговином дрогом.

У децембру 2009. Кина је извршила прву егзекуцију једног Европљанина још од 1951. године, Британца Акмала Шеика, што је тада изазвало бурне реакције. Он је две године раније на аеродрому ухваћен са 4 килограма хероина. Према једној невладиној организацији, боловао је од менталних поремећаја. У Француској истичу да Пекинг примену смртне казне над страним држављанима сматра питањем суверенитета, упркос дипломатским тензијама које то изазива.

Француска покушава да спасе своје држављане сваки пут када су осуђени на смрт у некој другој земљи. У фебруару прошле године Серж Атлаоуи, који је осуђен у Индонезији 2007, пребачен је у Француску после постигнутог споразума, а његова казна је преиначена у тридесет година затвора. Најмање тринаест Француза осуђених на смрт у иностранству последњих година добило је ублажене казне.

Последњи пут, пре најновијег случаја, над француским држављанима, егзекуције су извршене у априлу 1983. године. Жерве Буитанкоа (34) и Марк Шемуји (26) обешени су у Харареу, у Зимбабвеу. Према невладиним организацијама, најмање четворо Француза прошле године чекало је на извршење смртне казне. После егзекуције у Кини, остају још три случаја. Нора Лалам је у притвору у Алжиру од 2005, али околности њене пресуде нису познате. Стефан Аит Идир и Редуан Хамади осуђени су на смрт 1995. због умешаности у атентат у Маракешу 1994. године. У затвору у Мароку су већ скоро тридесет година. Иако су смртне казне и даље на снази, ниједна егзекуција није извршена ни у Алжиру ни у Мароку од 1993. године, подсећају у Паризу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: Немачка главна база за производњу оружја за Украјину Чека се реакција Москве

ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: "Немачка главна база за производњу оружја за Украјину" Чека се реакција Москве

НЕМАЧКА је практично постала главна индустријска база украјинског војно-индустријског комплекса у рату против Русије, а управо Берлин стоји иза терористичких напада на руске цивилне циљеве, рекао је лидер покрета „Друга Украјина“ Виктор Медведчук. Истовремено, он је открио адресе најважнијих немачких компанија које производе оружје за Украјину.

13. 07. 2026. у 12:47

Коментари (0)

ТОС ПРОМОВИШЕ ЛЕТОВАЊЕ У СРБИЈИ: Када детаљно упознате наше прелепе планине, нема шансе да им одолите