САВЕЗНИЦИ КАО РОГОВИ У ВРЕЋИ: Пошалице, сарказам, подсмевања, вређања, па и претње, постали саставни део односа САД према Европљанима

Предвидљиви или непредвиљиви. У тим појмовима лежи основна разлика између две обале Атлантика када је реч о актуелним међународним односима, на основу квалификације коју је недавно утврдио француски председник Емануел Макрон.

Foto: Printskrin

Овај лингвистички раскорак најбоље објашњава то шта се тренутно дешава у свету, али и размимоилажење између западноевропских престоница и САД унутар некадашњег јединственог војно-економског блока.

Пошалице, сарказам, подсмевања, вређања, па и претње. Све то "врца" из правца Вашингтона ка европским престоницама, а понајвише ка Паризу. Разлог за то је што се, из америчког угла, Стари континент премало инвестира у потезе срочене у Овалном кабинету које је, практично, немогуће предвидети два унапред. Па онда следе  "чивије" на рачун Макронових авијатичарских наочара, ауре "жестоког момка", дужине колико ће још боравити у Јелисејској палати или "шамара" који му је "прилепила" прва дама.

С друге стране, у Паризу, Берлину и Бриселу су разочарани, па и увређени, оваквим језиком који не приличи дипломатском дискурсу. Још више су разљућени тиме што нису укључени у припремне радње неочекиваних америчких акција, попут оних везаних за царинске стопе или удар на Техеран, већ се од њих очекује да се само прикључе "на готово". Тако је било и у када је реч о мировном преговорима око Украјине, тако је сада и када се ради о рату у Ирану и шире, на Блиском истоку.

Вашингтон није нашао за сходно да подели с Европом преговарачки посао који већ месецима води с Кијевом и Москвом, али зато очекује да Французи, Немци и Енглези прискоче са својим мировном снагама да одрже евенутално постигнуто примирје, ако се то једнога дана догоди.

Напад на Иран, САД и Израел су извели без консултовања и обавештавања европских савезника. Сада, када су сопствени план почели да спроводе у дело, спочитавају Европљанима што не пристају да се придруже борбеним активностима, тако што би ставили на располагање своје летилице, бродове и носач авиона.

Ситуација око Гренланда почетком године довела је односе међу савезницима до усијања, толико да је НАТО био на ивици пуцања. И сада Трамп истиче да је "нешто научио око НАТО" када су Французи одбили да "Шарлом де Голом" крче пут унутар Ормуског мореуза који је "запаљен" без њиховог знања.

Таква логика по систему "узми или остави" додатно продубљује јаз између савезника који су деценијама функционисали на принципу координације и узајамног поверења. У европским престоницама све се чешће чује да је трансатлантско партнерство ушло у фазу "хладног савезништва", у коме званичне структуре опстају, али се суштинско политичко јединство круни. Европски лидери, суочени са непредвидивошћу америчких потеза, покушавају да изграде сопствене механизме одлучивања, али без стварне војне и стратешке аутономије то за сада остаје више политичка порука него оперативна реалност.

Парадоксално, оваква подељеност је истовремено довела до новог приближавања унутар саме Европе, али и поновног зближавања са Великом Британијом. Лондон, иако ван Европске уније, све чешће учествује у заједничким иницијативама са Паризом и Берлином, посебно када је реч о безбедносним питањима и кризним жариштима. У светлу неслагања са Вашингтоном, британско-европска осовина добија нову тежину, као покушај да се очува минимум стратешке кохерентности на Старом континенту.

У Бриселу се све отвореније говори о потреби за "европским стубом НАТО“, који би могао да делује самосталније, али без раскида са САД и "под америчким кишобраном". Проблем је, међутим, у томе што се таква идеја судара са реалношћу. Европске војске су недовољно интегрисане, а политика која се води по престноцима често је супротстављена на линији исток-запад и север-југ. Због тога сваки нови једнострани потез Вашингтона додатно наглашава европску слабост и зависност.

Са друге стране Атлантика, поруке које стижу из Беле куће све су мање дипломатске, а све више политичке и медијске, прилагођене унутрашњој публици. Европа се у том наративу појављује као неодлучан партнер који оклева да преузме терет конфликата, док се у европским круговима све чешће узвраћа оценом да САД све мање траже савезнике, а све више следбенике. Та разлика у перцепцији можда је и најопаснија, јер разара саму основу савезништва, а то је поверење.

Због тога се у европским престоницама све чешће поставља питање, не да ли требало редефинисати односе са САД, већ како то учинити. Јер, уколико се настави садашњи тренд, трансатлантски односи би могли да уђу у нову фазу, у којој ће сарадња постојати само тамо где су интереси стриктно подударни, док ће у свим осталим случајевима превладавати опрез, дистанца и непредвидивост. Чак и када се ради о члану 5 који претпоставља прискакање у помоћ једних другима.

Препоручујемо

Свет

0 7

БУКТИ РАТ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Трампов ултиматум коначан; Објављени документи страдалих војника САД; ИРЦГ отерао носач авиона (ВИДЕО)

06. 04. 2026. у 07:27 >> 18:34

Свет

0 0

(МАПА) РУСКИ ПРОДОРИ КОД СЛАВЈАНСКА: Пробоји на више праваца

06. 04. 2026. у 19:49

Свет

0 2

ТРАМП УПРАВО ИЗДАО НАЈБРУТАЛНИЈУ ПРЕТЊУ: "Цела земља може бити збрисана за једну ноћ и то може бити сутра увече" (ВИДЕО)

06. 04. 2026. у 19:19 >> 19:48

Свет

0 0

РУСИЈА ОПТУЖИЛА УКРАЈИНУ: Намерно су напали Каспијски нафтовод

06. 04. 2026. у 19:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације