АМЕРИКА ПРЕД ОПАСНОМ ОДЛУКОМ Коначну одлуку о гађању школе и масакру деце донео Пентагон: Сада шаље и тенкове на Блиски исток (ВИДЕО)

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

15. 03. 2026. у 21:22

АМЕРИЧКИ ваздушни удар на женску школу у иранском граду Минабу крајем фебруара отворио је озбиљна питања о улози вештачке интелигенције у савременом ратовању.

АМЕРИКА ПРЕД ОПАСНОМ ОДЛУКОМ Коначну одлуку о гађању школе и масакру деце донео Пентагон: Сада шаље и тенкове на Блиски исток (ВИДЕО)

Фото принтскрин Икс@angertab/Икс@GlobeEyeNews/Танјуг/АП

Према писању британског листа Индепендент, могуће је да је образовна установа погођена због грешке система за аутоматско препознавање циљева.

Напад се догодио 28. фебруара, а према доступним информацијама погинуло је 167 ученика. Сједињене Државе до сада нису званично признале одговорност за инцидент, док Пентагон наводи да је истрага још у току и да ће резултати бити објављени накнадно.

Извештај британског листа наводи да су циљеви за операцију под називом „Епски бес“ одређивани уз помоћ система „Maven Smart“ Националне геопросторне обавештајне агенције САД. Овај систем користи податке са сателита, извиђачких платформи и других сензора како би анализирао потенцијалне мете и представио их на дигиталној контролној табли намењеној војним аналитичарима и доносиоцима одлука.

Проблем је, према наводима извора на које се позива лист, настао када је само неколико недеља пре удара у базу података додато на стотине нових потенцијалних циљева. Тиме је листа објеката које је требало анализирати и верификовати нагло проширена, што је повећало ризик од грешке у идентификацији.

У таквим системима вештачка интелигенција помаже аналитичарима да филтрирају огромне количине података, али коначне одлуке и даље формално доносе људи. Критичари упозоравају да ширење базе циљева и брзина доношења одлука могу повећати вероватноћу погрешне процене.

У међувремену, председник САД Доналд Трамп изјавио је да је могуће да су школу погодиле иранске снаге, иако званична истрага о инциденту још није завршена.

СНИМЦИ ВОЈНИХ КОНВОЈА ШИРОМ САД

Док се полемика о нападу наставља, на друштвеним мрежама и интернет платформама појавили су се бројни снимци који приказују транспорт великих количина америчке војне опреме.

На видео снимцима се виде теретни возови који превозе тенкове, борбена возила пешадије и артиљеријске системе кроз различите делове Сједињених Држава.

Такви транспорти нису неуобичајени за америчку војску, али су овог пута изазвали пажњу због тренутне ситуације на Блиском истоку. Поједини аналитичари сматрају да би део опреме могао бити намењен евентуалном распоређивању у региону.

У случају шире војне операције против Ирана, логистичка припрема би захтевала премештање значајних количина технике и опреме.

Истовремено, бројни војни стручњаци упозоравају да би копнени рат против Ирана био знатно сложенији од претходних америчких операција у региону. Иран располаже великом војском, развијеним ракетним арсеналом и мрежом регионалних савезника.

Због тога поједини аналитичари сматрају да би такав сукоб могао имати озбиљне политичке и војне последице.

ПОЛИТИЧКИ РИЗИК ЗА ВАШИНГТОН

Могућност копнене операције против Ирана покреће и питање политичких последица у самим Сједињеним Државама. Неки посматрачи оцењују да би улазак у дуготрајан рат могао изазвати озбиљне политичке потресе у Вашингтону.

У таквој ситуацији, сматрају аналитичари, потенцијални војни губици нису једини проблем. Дуготрајни рат могао би отворити унутрашње политичке сукобе и повећати притисак на администрацију у Белој кући.

Са друге стране, Иран је већ упозорио да би копнена инвазија имала озбиљне последице по америчке снаге. Техеран последњих месеци интензивира развој тактика које подразумевају стални притисак на америчке базе и инфраструктуру кроз нападе дроновима и ракетама.

Неки војни аналитичари ту стратегију описују као постепено повећавање броја циљева које противник мора да штити. Када број потенцијалних мета постане превелик, системи одбране се све теже носе са таквим оптерећењем.

ГЛОБАЛНА ДИМЕНЗИЈА СУКОБА

У позадини кризе налазе се и шири геополитички интереси. Дуготрајан амерички ангажман на Блиском истоку могао би утицати на глобалну равнотежу снага.

За Русију би то могло значити мањи притисак у вези са ратом у Украјини, док би Кина добила додатни простор да јача свој економски и политички утицај.

Због тога неки аналитичари сматрају да би потенцијални сукоб могао прерасти у много ширу стратешку конфронтацију.

У таквој ситуацији Вашингтон покушава да пронађе начин да задржи контролу над кризом, истовремено избегавајући сценарио који би могао да доведе до дуготрајног и скупог рата у региону.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ХРВАТИ ВЕЛИКИ И ЈАКИ ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина

ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина

ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".

12. 03. 2026. у 19:25

Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)

Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)

ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.

14. 03. 2026. у 11:54

Коментари (0)

САРАЈЕВСКИ ШАРМ НА ДОРЋОЛУ: Бранко Ђурић Ђуро озбиљно насмејао публику у Фондацији Mozzart