РАТ БЕЗ ИЗЛАЗА ЗА ТРАМПА Америчке обавештајне агенције признају: Режим у Техерану не показује знаке слома

У ВАШИНГТОНУ и Тел Авиву све је више сигнала да војна кампања против Ирана не даје резултате каквима су се стратези надали на почетку сукоба.

Фото: Вештачка интелигенција

После скоро две недеље интензивних удара на иранску територију, америчке обавештајне процене не показују знаке да би политички систем Исламске Републике могао ускоро да се уруши.

Према информацијама које преноси Ројтерс позивајући се на обавештене изворе у америчкој обавештајној заједници, анализа више служби долази до сличног закључка. Иранско руководство задржава контролу над државом и институцијама, а структура власти није показала знаке распада упркос нападима.

За америчке аналитичаре посебно је важан фактор који се не може мерити војним ударима. Реч је о способности владе да одржи политичку контролу над друштвом и безбедносним апаратом. Управо тај елемент, према проценама обавештајних структура, за сада остаје стабилан.

Оваква процена мења перспективу сукоба. Ако власт у Техерану опстаје и притом показује способност мобилизације политичког и безбедносног система, тада се питање завршетка рата претвара у сложену стратешку дилему.

Чак ни сценарији који су се у појединим западним круговима раније помињали, попут могућег уклањања врховног вође Алија Хамнеија, више се не посматрају као гарант слома државе. Процене сугеришу да би и такав догађај могао да доведе до привременог шока, али не нужно и до колапса система.

Слична процена, према наводима дипломатских извора, све чешће се може чути и на затвореним састанцима израелског политичког врха. Рат сам по себи не гарантује пад иранског режима, а продужавање сукоба без јасног циља постаје све теже политички оправдати.

КОПНЕНА ОПЕРАЦИЈА КАО ЈЕДИНИ НАЧИН ДА СЕ УНИШТИ НУКЛЕАРНИ ПРОГРАМ

Ако ваздушни напади не могу да елиминишу ирански нуклеарни програм, у стратешким анализама почиње да се појављује други сценарио, много ризичнији и комплекснији.

Реч је о могућој ограниченој копненој операцији чији би циљ био заузимање и физичко уништавање главних иранских нуклеарних објеката.

Амерички председник Доналд Трамп вероватно неће желети да води дуготрајан рат против Ирана до краја мандата, а политички притисак у Конгресу могао би додатно ограничити трајање војне кампање. Због тога поједини војни аналитичари сматрају да би Вашингтон могао покушати да заврши операцију брзом и ограниченом копненом акцијом.

Такав сценарио подразумевао би заузимање кључних нуклеарних локација и уклањање радиоактивних материјала како би се спречило даље обогаћивање уранијума.

Главне мете биле би три најважнија иранска нуклеарна комплекса.

Натанз, где се налази централни погон за обогаћивање уранијума.

Фордо, дубоко подземно постројење у провинцији Ком.

Исфахан, где се налази значајан део иранског нуклеарног материјала, укључујући уранијум обогаћен до 60 процената.

Ове локације већ су биле мета ваздушних и ракетних удара. Међутим, велики део инфраструктуре налази се дубоко под земљом и заштићен је слојевима бетона и стена.

Због тога чак ни масивна бомбардовања не гарантују потпуно уништење објеката.

Управо ту се појављује потреба за копненим операцијама. Америчке снаге морале би физички да заузму објекте, обезбеде простор и започну ископавање тунела и подземних хала како би уклониле опрему и нуклеарни материјал.

Према оптимистичним војним проценама, таква операција захтевала би распоређивање између 45.000 и 60.000 војника. За сваку од три кључне локације било би потребно између 15.000 и 20.000 људи. Већи део тог контингента био би ангажован у обезбеђивању операције, логистици и заштити снага од иранских напада.

То укључује заштиту аеродрома, контролу територије, медицинску евакуацију, допремање горива и муниције, као и сталну противваздушну одбрану. Мањи део војника био би директно укључен у радове на отварању подземних објеката и уклањању материјала.

Проблем за Пентагон је очигледан. Иран располаже огромним бројем војника и широком територијом, па би свака копнена операција била изузетно ризична. Губици америчких снага у таквом сценарију готово су неизбежни и колосални.

Због тога се управо сложеност такве операције сматра главним фактором који одвраћа Вашингтон од копнене инвазије.

Постоји чак и процена да амерички планери чекају да иранске власти саме отворе део подземне инфраструктуре како би ваздушни удари постали ефикаснији.

Фото принскрин oruzjeonline.com

УПОЗОРЕЊЕ ИЗ НАТО ПАКТА

Док се у Вашингтону разматрају могући сценарији, поједини западни војни званичници упозоравају на много шире последице рата.

Генерал сер Ричард Ширеф, бивши заменик врховног команданта НАТО-а у Европи, сматра да би војна интервенција против Ирана могла да доведе до дестабилизације читавог региона. Према његовој процени, војна кампања би несумњиво могла да уништи значајан део иранске инфраструктуре и градова.

Међутим, такав резултат не би донео политичку стабилност. Напротив, створио би огромно и дубоко непријатељско друштво које би деценијама гајило жељу за осветом.

У том сценарију председник САД могао би прогласити војну победу и повући трупе из региона, али би иза себе оставио дестабилизовану државу и регион који би ушао у дуготрајни циклус насиља.

Ширеф упозорава да би такав модел интервенције поновио грешке из Ирака и Авганистана. Разлика је у томе што је Иран много већа и комплекснија држава. Са популацијом већом од 80 милиона људи, развијеним безбедносним апаратом и дубоко укорењеним политичким системом, Иран није упоредив са Ираком из 2003. године.

У случају колапса централне власти, последица не би била капитулација већ масовна побуна далеко већих размера него у претходним ратовима. Другим речима, војна интервенција без јасног политичког плана за стабилизацију земље могла би да произведе дуготрајни хаос.

ОПАСНОСТ ОД РЕГИОНАЛНОГ ХАОСА

Још један проблем лежи у чињеници да би последице рата у великој мери пале на регионалне савезнике Сједињених Држава.

Ако се америчке снаге повуку након завршетка операције, државе које су подржале нападе морале би да се суоче са таласом нестабилности у региону. То би могло да укључи ширење сукоба, побуне, миграције становништва и поремећаје енергетских токова.

Другим речима, земље које су подржале операцију могле би да остану заробљене у дуготрајном рату исцрпљивања.

СТРАТЕГИЈА КОЈА МОЖЕ ПРОИЗВЕСТИ СУПРОТАН ЕФЕКАТ

Сличан закључак износи и аналитичар Сиамак Нафичи у анализи објављеној у часопису Смалл Wарс Јоурнал. Према његовој процени, стратегија Вашингтона заснива се на претпоставци да ће екстремни војни притисак и елиминација политичког врха приморати Техеран на капитулацију.

Историјска искуства, међутим, показују другачији образац.

Пад режима Садама Хусеина у Ираку, убиство Моамера Гадафија у Либији или ликвидација генерала Касема Сулејманија нису довели до стабилизације региона нити до политичких трансформација које су очекивали западни стратези. Напротив, ти догађаји су отворили дуготрајне циклусе нестабилности.

Иранско руководство овакве потезе не тумачи као сигнал за компромис. Напротив, они их доживљавају као потврду да опстанак државе зависи од отпора и одбијања политичких уступака.

Политички систем Исламске Републике заснива свој легитимитет управо на отпору страном утицају. Тај наратив често се позива на догађаје из 1953. године, када је у Ирану изведен пуч уз подршку западних обавештајних служби.

Сваки нови спољашњи притисак, према тој логици, додатно учвршћује унутрашње јединство режима. Уместо да изазову унутрашње поделе, војни удари су већ довели до супротног ефекта.

Унутрашње политичке фракције окупљају се око државног врха, а власт добија најбољи могући аргумент за јачање контроле над опозицијом под изговором националне безбедности. Због тога све већи број западних аналитичара упозорава да би стратегија максималног притиска могла произвести управо оно што је покушавала да спречи.

Дуготрајан рат и регион који ће остати дестабилизован много година након завршетка сукоба.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 1

КРВОЖЕДНИ АМЕРИКАНЦИ Волстрит журнал апелује на Трампа: У Ирану се не сме стати, рат мора да се заврши до краја

12. 03. 2026. у 15:45

Свет

0 0

ДВА ПУТА СМО ИХ НОКАУТИРАЛИ Трамп: Цена нафте ће падати

11. 03. 2026. у 21:43

Свет

0 0

РАТОВАЋЕМО ЈОШ ДВЕ НЕДЕЉЕ Трамп: Америчке снаге данас уништиле 28 иранских бродова минополагача

11. 03. 2026. у 20:48

Свет

0 9

ТРАМП НИШТА НИЈЕ НАУЧИО ИЗ ВИЈЕТНАМА И ИРАКА: Бивши шеф америчких обавештајаца упозорава да су већ поновљене неке грешке (ВИДЕО)

10. 03. 2026. у 18:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације