ЕВРОПСКА НУКЛЕАРНА АУТОНОМИЈА Реална опција или илузија моћи: Може ли ЕУ добити сопствену атомску бомбу без САД

ЕВРОПСКА дебата о сопственом нуклеарном одвраћању више није теоријска конструкција.

Фото Танјуг/АП

Она је последица промењене равнотеже моћи у међународном систему. У условима мултиполарности, у којој се стратешка конкуренција између Сједињених Држава, Русије и Кине продубљује, европска безбедносна архитектура показује структуралну зависност од спољног актера, пре свега Вашингтона.

Деценијама је европска безбедност почивала на америчком нуклеарном одвраћању у оквиру НАТО. Амерички нуклеарни кишобран подразумева спремност САД да употребе стратешко оружје у случају напада на савезника. Међутим, политичке осцилације у Вашингтону, укључујући период администрације Доналда Трампа и његову условљену интерпретацију колективне одбране, отвориле су питање поузданости тог механизма.

Кључно питање није нормативно, већ рационално: да ли би америчко руководство у сценарију ограниченог сукоба на источном крилу НАТО ризиковало стратешку размену са Русијом ради заштите европске државе чланице. То питање се у европским престоницама више не посматра као реторичко.

Фото Танјуг/АП

ЕУ ИЗМЕЂУ ЗАВИСНОСТИ И КАПАЦИТЕТА

Европска унија као политички ентитет нема сопствену нуклеарну доктрину нити централизовану војну команду способну за брзу ескалациону одлуку. Њена безбедносна политика остаје фрагментисана, а конвенционални капацитети неуједначени. У таквим околностима, идеја о европској нуклеарној аутономији представља покушај компензације стратешке зависности.

Међутим, нуклеарно одвраћање није симболички инструмент, већ механизам који почива на три елемента: способности, кредибилитету и брзини одлуке. Европска унија тренутно не испуњава ниједан од та три услова у институционалном смислу.

Табела Новости

ФРАНЦУСКА КАО ЈЕДИНИ НУКЛЕАРНИ АКТЕР УНУТАР ЕУ

Након изласка Уједињеног Краљевства из Уније, Француска је остала једина држава чланица са сопственим нуклеарним арсеналом. Француска доктрина Форце де Фраппе заснива се на националном суверенитету и потпуној аутономији одлуке о употреби силе. Нуклеарно дугме у Паризу није колективно средство, већ искључиво инструмент француске државе.

Предлози о „европеизацији“ француског одвраћања подразумевају да би француски арсенал могао да функционише као заштитни кишобран за целу Унију. Међутим, такав модел подразумевао би политичку трансформацију без преседана. Дељење одлуке о употреби нуклеарног оружја значило би одрицање од кључног елемента суверенитета. Супротно томе, задржавање пуне француске контроле доводи у питање кредибилитет заштите других држава чланица, јер би Париз морао да процени да ли је спреман да ризикује сопствену територију због конфликта који није директно усмерен против Француске.

НЕМАЧКА И ФИНАНСИЈСКИ МОДЕЛ БЕЗ ПОЛИТИЧКЕ КОНТРОЛЕ

У немачком политичком простору, историјски негативан став према нуклеарном оружју остаје снажан, али безбедносна реалност мења тон дебате. Један од разматраних сценарија јесте финансијско учешће држава попут Немачке и Пољске у одржавању француског или потенцијално ширег европског арсенала.

Такав модел би подразумевао да државе без сопственог нуклеарног капацитета финансирају систем над којим немају потпуну оперативну контролу. Истовремено, то би отворило питање усклађености са Уговором о неширењу нуклеарног оружја и захтевало дубоке институционалне промене унутар ЕУ. Правне и дипломатске последице биле би значајне, укључујући могуће глобалне реакције других актера.

Фото Танјуг/АП

ПЕРСПЕКТИВА СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА

Са становишта Вашингтона, европска нуклеарна аутономија имала би двоструки ефекат. С једне стране, смањила би амерички терет безбедносних обавеза. С друге, ослабила би амерички утицај у европској безбедносној архитектури. НАТО функционише не само као војни савез, већ и као инструмент стратешког везивања Европе за САД. Европска нуклеарна еманципација значила би редефинисање тог односа.

Међутим, САД и даље располажу далеко већим нуклеарним арсеналом, глобалном пројекцијом силе и инфраструктуром која Европи недостаје. У реалистичкој анализи моћи, европски покушај изједначавања био би ограничен ресурсима и политичком вољом.

ПЕРСПЕКТИВА РУСИЈЕ

За Русију би свако институционализовано европско нуклеарно одвраћање представљало нову стратешку променљиву. Москва би такав развој вероватно тумачила као проширење нуклеарног потенцијала НАТО, без обзира на формалну структуру. То би могло подстаћи додатну модернизацију руског арсенала и прилагођавање доктрине.

foto: Tviter

У том смислу, европска бомба не би аутоматски повећала стабилност, већ би могла генерисати нову трку у наоружању. У систему заснованом на равнотежи страха, сваки нови актер повећава комплексност и ризик погрешне процене.

ИЛУЗИЈА МОЋИ ИЛИ ОДРЖИВА СТРАТЕГИЈА

Централно питање јесте да ли европска нуклеарна аутономија представља одржив стратешки пројекат или политичку илузију моћи. Без јединствене политичке воље, без централизоване команде и без јасне доктрине, европска бомба би остала концепт са ограниченом оперативном вредношћу.

Нуклеарно одвраћање захтева јасну хијерархију и спремност на крајњу ескалацију. Европска унија, као структура заснована на компромису и консензусу, функционише по другачијој логици. У кризи која се мери минутима, колективни механизми одлучивања могу постати фактор слабости.

Европа се стога налази између две реалности. Прва је наставак ослањања на амерички нуклеарни кишобран, уз прихватање политичке зависности. Друга је покушај изградње сопственог одвраћања, уз високе трошкове, правне препреке и ризик дестабилизације.

У мултиполарном систему, свака одлука носи цену. Европска нуклеарна аутономија није немогућа, али захтева политичку трансформацију која превазилази досадашњи модел Уније. Без те трансформације, идеја о европској бомби остаје више симбол стратешке несигурности него реалан инструмент моћи.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 1

ЕУ ХОЋЕ НУКЛЕАРНО ОРУЖЈЕ Финска забринута: Русија јача војне капацитете на Арктику

16. 02. 2026. у 18:45

Свет

0 0

ВАРШАВА ЖЕЛИ АТОМСКУ БОМБУ Имамо авионе требају нам пројектили: Председник поручује да је време да Пољска уђе у нуклеарни клуб

16. 02. 2026. у 21:33

Политика

0 0

АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ: Русија и САД изразиле спремност да се придржавају Новог СТАРТ-а још 6 месеци

05. 02. 2026. у 22:00

Свет

0 0

ТО ЈЕ ТО, СВЕ ЈЕ ДЕО ПРОШЛОСТИ: Медведев о истеку Споразума СТАРТ са Америком

04. 02. 2026. у 21:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације