ШВЕДСКА ЖРТВУЈЕ ДЕВОЈЧИЦЕ ЗБОГ ПОЛИТИЧКЕ КОРЕКТНОСТИ: Обрезивање женских гениталија

ШВЕДСКА се годинама представља као држава високих стандарда људских права, али подаци о сакаћењу женских гениталија (ФГМ – Фемале Генитал Мутилатион) отварају озбиљна питања о примени закона.

Фото: Профимедиа

Социалстyрелсен (Социјалстирелсен – Национални одбор за здравље и социјалну заштиту) процењује да у земљи живи око 68.000 жена које су већ подвргнуте овом облику насиља, док је између 13.000 и 28.000 девојчица и даље у ризику. Упркос томе, у последњих десет година покренуто је свега шест кривичних поступака, а изречена је само једна правоснажна пресуда, наводи портал www.1177.се

Статистика додатно забрињава, од укупно 501 пријаве током протекле деценије, подигнуто је само шест оптужница против особа за које се тврди да су обрезивале и сакатиле девојчице и девојке. Године 2023. забележен је рекордан број пријава – чак 87 случајева – али ниједна оптужница није подигнута. Иако закон из 1982. године предвиђа казну затвора до десет година, пракса показује да се поступци ретко покрећу и још ређе завршавају осудом.

Власти наводе да је велики број случајева извршен ван Шведске или пре доласка жртава у земљу, што отежава прикупљање доказа. Жртве често ћуте због страха од породице и стигматизације. Здравствени радници и школе, који имају обавезу пријављивања, у појединим случајевима избегавају да покрену поступак, наводно из бојазни од сукоба са заједницама. Луул Јама (Луул Џама) из организације Еxистера (Ексистера) упозорава да је потребно преиспитати начин на који се о овом проблему говори и како се питања постављају у здравственим и образовним установама.

Критичари сматрају да се држава превише обазире на могуће оптужбе за расизам или стигматизацију одређених култура, па се примена закона одвија опрезно и споро. Тиме се, како тврде, ствара утисак институционалне пасивности. Постоји закон, али његова примена остаје минимална. Случај ФГМ у Шведској показује раскорак између нормативног оквира и стварности. Док број жена које су прошле кроз ову праксу остаје висок, судски епилог је готово невидљив. То покреће питање да ли су механизми заштите деце и жена довољно ефикасни и да ли систем реагује благовремено.

Шест оптужница и једна пресуда за десет година, наспрам десетина хиљада потенцијалних жртава, указују на озбиљан проблем у спровођењу закона. Када статистика показује јаз између пријава и судских одлука, поверење у институције слаби. Заштита деце не сме бити тема политичких калкулација нити страха од оптужби. Закон има смисла само ако се примењује доследно и без изузетака. У супротном, он остаје мртво слово на папиру, док ризик по најрањивије траје.

Према УН-у и Конвенцији о правима детета, сви људи у свим земљама имају право на своја тела. Сакаћење женских гениталија крши људска права девојчица и жена и забрањено је у свим земљама ЕУ. Такође је забрањено у неколико земаља у којима се уобичајено практикује, као што су Египат и Сомалија. У Шведској свако ко изврши или планира да изврши сакаћење женских гениталија може бити осуђен на затворску казну. Чак и ако се сакаћење догоди у другој земљи, особа која обично живи у Шведској може бити осуђена. Ако се оно догодило пре миграције у Шведску, то није кривично дело према шведском закону.

У Шведској је женско обрезивање (генитално сакаћење, ФГМ) строго забрањено законом још од 1982. године, а пракса се углавном не врши унутар земље, али према званичним проценама ,,Социалстyрелсен-а” (Национални одбор за здравство и социјалну заштиту) из 2023. године, око 68.000 жена и девојчица у Шведској је било подвргнуто овом поступку пре и после доласка у земљу. Велики број миграната из земаље где је ова пракса традицинална, попут Сомалије, повећавају ову статистистику, број је порастао у односу на раније процене (нпр. 38.000 из 2015. године).Процењује се да је 13.000 – 23.000 девојчица потенцијално у ризику.

Шведска се истовремено снажно залаже за инклузију и једнакост, па НВО и школски систем активно промовишу ЛГБТQ+ права и родну равноправност, укључујући едукацију о разноликости полних идентитета. У неким школама и јавним установама постоје гендер-неутрални тоалети (често као додатак стандардним мушким и женским), како би се омогућила сигурност и комфор за децу која истражују свој родни идентитет, или се идентификују као небинарни. Ово се често саркастично коментарише као да постоје „три тоалета: за дечаке, за девојчице и за оне који још нису сигурни шта ће да буду“, али у стварности је циљ солидарност са свима, од сакаћења до промене свести, иако то изазива дебате о приоритетима у друштву.

(Српски Угао)

Препоручујемо

Свет

0 1

ЕВРОПЉАНИ СЕДЕЛИ У ХОТЕЛУ И ЧЕКАЛИ: Нису могли да присуствују преговорима о Украјини у Женеви

18. 02. 2026. у 20:17

Свет

0 0

ЏОНСОН: Европа да пошаље трупе у Украјину или заћути, Американци могу бити неподношљиви

18. 02. 2026. у 20:12

Свет

0 0

"САДА СМО У ПОСЕБНОМ ПЕРИОДУ, СА НОВИМ САНКЦИЈАМА" Путин: Нећемо прихватити ништа слично

18. 02. 2026. у 20:07

Свет

0 0

ХЕРЦОГ УПУТИО ЧЕСТИТКЕ РАМАЗАНСКУ ЧЕСТИТКУ НАРОДУ ИРАНА: "Желимо им месец мира, месец опоравка и месец наде за народ овог региона"

18. 02. 2026. у 20:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације