РУСКИ ЕКСПЕРТ ОБЈАШЊАВА: Зашто би Вашингтон могао да војно тестира Иран и да се покаје због тога

РАСПОРЕЂИВАЊЕ значајних америчких војних снага у Персијском заливу поново је оживело спекулације о могућности америчке војне акције против Ирана.

Фото: Профимедиа

Међународна политика ретко прати линеарни сценарио, али тренутна ситуација се може проценити кроз низ вероватних сценарија. Један од њих, и не најмање озбиљан, јесте употреба силе.

Постоје аргументи који подржавају војну опцију. САД имају дугогодишње и конкретне разлоге да размотре акцију против Ирана у овом тренутку. Више од четири деценије, Техеран је један од најдоследнијих противника Вашингтона. Његово непријатељство према Израелу, кључном савезнику САД у региону, још је непомирљивије. Западне владе верују да Иран годинама тежи развоју нуклеарног оружја, а успешана појава Северне Кореје као де факто нуклеарне силе служи као очигледан преседан, пише Иван Тимофејев, програмски директор Вајдај клуба.

Фото US navy

Насупрот томе, скорија историја нуди многе примере држава које нису имале нуклеарно оружје и које су нападнуте или демонтиране силом: Ирак, Либија, Сирија, Венецуела. Иран је сам био изложен војним нападима 2025. године. У међувремену, Техеран је постигао значајан напредак у свом ракетном програму, који амерички званичници отворено описују као директну претњу. Ирански контранапади на Израел током прошлогодишњег сукоба истакли су ту способност.

Домаћи немири у Ирану могу додатно подстаћи Вашингтон да размотри војну опцију. Протести се у западним престоницама често тумаче као знак слабости режима или као претеча револуционарних промена. Из ове перспективе, војни притисак би могао послужити као катализатор – јачајући протестне покрете, поткопавајући државне институције и потенцијално покрећући или системски колапс или грађански рат у сиријском стилу. САД имају претходно искуство са војним операцијама које су преобликовале политичке системе у циљаним државама. Авганистан је изузетак, али чак и тамо је влада коју подржавају САД опстала скоро две деценије.

Из овог угла, тренутна ситуација може изгледати америчким планерима као прилика да се истовремено реше вишеструки безбедносни проблеми ограниченом силом. Највероватнији облик који би таква акција имала није копнена инвазија, већ комбинација ваздушних удара, операција специјалних снага и напора да се наоружају и организују опозиционе групе. Копнена операција великих размера била би скупа, политички ризична и тешка за оправдање.

Истовремено, ризици таквог сценарија су знатни. Први лежи у природи иранског војног система. Иако је Иран рањив на концентрисане ваздушне нападе, мало је вероватно да ће ваздушна снага сама по себи дестабилизовати нити редовне оружане снаге нити Корпус исламске револуционарне гарде. Оба задржавају способност да лансирају ракетне контранападе и одржавају дуготрајан отпор на копну.

Фото Танјуг/МО Иран/

Друго, остаје нејасно да ли је иранска политичка елита интерно подељена. Без истинске поделе на врху, мало је вероватно да ће спољна интервенција довести до брзе политичке трансформације. Треће, јавну спремност за оружани сукоб не треба мешати са протестним активностима. Масовне демонстрације се не претварају аутоматски у спремност за грађански рат. Стране интервенције би могле, барем привремено, консолидовати домаћу подршку властима и легитимизовати ванредне мере.

Четврто, постоје озбиљни економски ризици. Било каква ескалација би угрозила снабдевање енергијом и поморски бродарски саобраћај у Персијском заливу, са глобалним последицама. Пето, ту је и питање штете по репутацију. Неуспела операција би ослабила кредибилитет америчке администрације и појачала сумње у способност Вашингтона да управља кризама великих размера.

Алтернативни сценарио је наставак економског притиска: санкције, блокаде и дипломатска изолација, усмерени на постепено еродирање иранског политичког система изнутра. Логика је позната: акумулирани економски стрес доводи до протеста, протести поткопавају легитимитет, а систем се урушава под сопственом тежином.

Проблем је што је ова стратегија ретко функционисала у пракси. Постоји реална могућност да ће се Иран прилагодити, и политички и економски, као што је то више пута чинио. У међувремену, напредак у иранском нуклеарном и ракетном програму би се наставио. Док САД и Израел поседују средства да војно одврате Иран, прелазак Техерана на статус нуклеарног оружја би фундаментално променио стратешку равнотежу. Револуционарни преокрети у нуклеарно наоружаној држави представљали би екстремне ризике, постављајући неизбежна питања о контроли над оружјем и путевима ескалације.

Фото US NAVY

Са становишта Вашингтона, најрационалнији приступ може стога бити ограничена стратегија „удри и види“. Кратка, фокусирана ваздушна кампања би тестирала отпорност иранског политичког система, реакцију друштва и кохезију његових оружаних снага. Ако Иран издржи удар и систем остане нетакнут, САД би могле да се повуку, врате санкцијама и поново процене ситуацију. Ову логику појачава чињеница да Иран нема способност да нанесе одлучујућу штету самим САД, док би чак и ограничени удари могли да деградирају његову војну инфраструктуру и индустријску базу.

Према таквом моделу, Вашингтон би једноставно могао да сачека још један повољан тренутак да поново примени силу. Из ове перспективе, изгледи за обнову америчких ваздушних операција против Ирана делују далеко од хипотетичких.

Иран се, са своје стране, такође суочава са тешким изборима. Једна опција је отпор. То значи апсорбовање удара, одговор ограниченим контрамерама и покушај наметања довољних трошкова САД и њиховим савезницима како би се спречило понављање. Могућности за ово су ограничене, али је Техеран прошле године показао да је способан за калибрисану одмазду.

Друга опција су преговори. Па ипак, овај пут може бити још опаснији. Разговори вођени под директним војним притиском вероватно би укључивали максималистичке захтеве Вашингтона, не само о иранском нуклеарном и ракетном програму, већ и о унутрашњим политичким аранжманима. Преговори са такве позиције ризикују уступке без икакве гаранције да ће војна акција бити искључена у будућности.

Узевши све у обзир, вероватноћа америчке војне акције против Ирана делује сасвим реално. Било који такав потез би имао озбиљне последице не само за Техеран, већ и за шири регион и треће земље далеко ван њега.

(rt.com/Иван Тимофејев)

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 5

ПЕНТАГОН У ПАНИЦИ Иран пронашао неексплодирану америчку супер-бомбу? Отвара се питање о ГБУ-57 после напада на нуклеарне објекте

09. 02. 2026. у 19:33

Свет

0 2

РАТ НА ХОРИЗОНТУ Ако преговори пропадну... Британија распоредила Ф-35 и Тајфуне на раскрсници Истока и Запада

10. 02. 2026. у 07:00

Свет

0 1

КИНА РЕШИЛА РУСКИ ПРОБЛЕМ Трговачки бродови добили моћно наоружање: Пекинг штити своју флоту од америчких пирата

09. 02. 2026. у 17:22

Свет

0 2

ИРАН ЗАПЛЕНИО ДВА ТАНКЕРА У ПЕРСИЈСКОМ ЗАЛИВУ: Превозили нафту

05. 02. 2026. у 18:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације