КАКО ТРАМП МОЖЕ ДА ЗАПЛЕНИ СТРАНО ЗЛАТО У ЊУЈОРКУ? Пронашао преседан код свог великог претходника

У ВРЕМЕНИМА дубоких криза, злато се поново појављује као крајње уточиште поверења. Појединци, инвеститори, али и државе, у тренуцима неизвесности окрећу се физичким резервама племенитих метала.

Фото Танјуг/АП/ pexels.com

Централне банке широм света и даље држе злато као кључни елемент монетарне стабилности и осигурање од системских шокова. Немачка је у том погледу један од најзначајнијих актера. Са око 3.550 тона злата, она располаже другим највећим златним резервама на свету, одмах иза Сједињених Држава, према подацима Бундесбанке закључно са крајем 2024. године.

Међутим, распоред тих резерви постаје све значајније политичко и безбедносно питање. Од укупне количине, око 1.710 тона налази се у Франкфурту, док је остатак смештен ван земље. Конкретно, око 405 тона чува се у Банци Енглеске у Лондону, док се чак 1.236 тона налази у Федералним резервама у Њујорку. То значи да се приближно 37 процената немачких златних резерви физички налази на територији Сједињених Држава.

Деценијама је ова пракса сматрана безбедном и рационалном. Централне банке су функционисале као релативно независне институције, са високим степеном међусобног поверења. Њујоршки Фед је био симбол стабилности, правне предвидљивости и институционалне аутономије. Међутим, политички контекст у Сједињеним Државама се мења, а са њим и перцепција ризика.

Доналд Трамп је током свог политичког деловања више пута отворено нападао независност Федералних резерви. Последњих месеци ти напади су попримили конкретније обрисе. Трамп је јавно оптуживао председника Феда Џерома Пауела, користећи наводне неправилности у реновирању зграда као основу за политички притисак, што Пауел види као покушај подривања институције. Пре тога, Трамп је покушао да уклони гувернерку Феда Лизу Кук, а тај случај се тренутно налази пред Врховним судом. Паралелно са тим, Трамп континуирано врши притисак на Фед да агресивније и брже смањује каматне стопе, често кроз запаљиве објаве на својој платформи Трутх Социал.

Стручњаци упозоравају да овакав политички притисак еродира основу поверења на којој почива међународни монетарни систем. Како истиче Волфганг Вжесниок-Росбах из франкфуртске компаније Фраголд, што су централне банке изложеније политичком утицају, то је теже очувати кредибилитет система. Према његовим речима, данас се злато у САД још увек сматра безбедним, али не постоји гаранција да се тај став не може променити преко ноћи уколико америчка влада одлучи да злато користи као политичку или економску полугу.

Забринутост се не ограничава само на појединачне стручњаке. Председник Центра за европска економска истраживања Ахим Вамбах изјавио је да САД под Трамповом администрацијом више не могу да се сматрају поузданим партнером за Европску унију. Сличан став износи и Стефан Рисе из инвестиционе куће АЦАТИС, који упозорава да Америка под Трампом више није предвидљива и да се правила која су деценијама важила сада могу променити без упозорења. У том контексту, догађаји попут америчког понашања према Гренланду додатно појачавају сумњу да традиционална правила више не важе.

Одатле произлази питање које се све чешће поставља у немачким и европским круговима: да ли злато треба репатрирати. Рисе сматра да однос ризика и користи сада иде у прилог премештању златних резерви назад у Немачку. Докле год се злато налази у САД, постоји ризик, ма колико се он раније сматрао занемарљивим. Ипак, постоје и опрезнији гласови. Председник Ифо института Клеменс Фуест упозорава да би нагла репатријација у тренутку појачаних политичких тензија могла додатно погоршати ситуацију и да би такве одлуке требало доносити у стабилнијем контексту.

Разумевање овог питања захтева и историјски контекст. Чињеница да се значајан део немачког злата налази у иностранству није последица његове касније дислокације, већ историјског развоја послератног монетарног система. Након Другог светског рата, Западна Немачка је акумулирала велике трговинске суфиците, пре свега у америчким доларима. Ти долари су у оквиру Бретонвудског система мењани за злато, које је остајало у трезорима земаља домаћина. Додатни разлог била је безбедност, јер се у хладноратовском периоду сматрало ризичним чувати злато на немачкој територији.

Ипак, током година део тих резерви је враћен. Између 2013. и 2017. године, Бундесбанка је пребацила 300 тона злата из Њујорка у Немачку, док је свих 374 тоне које су биле складиштене у Паризу у потпуности враћено.

Средишњи елемент данашње забринутости јесте историјски преседан из 1933. године. У јеку Велике депресије, америчка влада је посегнула за ванредним овлашћењима без преседана. Председник Френклин Рузвелт је 5. априла 1933. потписао Извршну наредбу 6102, којом је наложено свим америчким грађанима и компанијама да предају своје злато држави. Грађани су имали само 25 дана да депонују златнике, полуге и сертификате, уз фиксну цену од 20,67 долара по унци. Поседовање више од пет унци злата постало је кривично дело, са запрећеним казнама до десет година затвора и новчаном казном од 10.000 долара.

Неколико месеци касније, америчка влада је Законом о златним резервама из 1934. подигла званичну цену злата на 35 долара по унци. Они који су злато предали раније претрпели су велики реални губитак, док је држава остварила тренутни профит од готово 70 процената. Ова одлука је убрзала крај златног стандарда и учинила приватно власништво над златом илегалним у САД све до 1974. године.

Иако се данашња ситуација формално разликује, преседан остаје. Он показује да у условима озбиљне кризе, америчка држава има и историју и правни оквир за посезање за екстремним мерама. Управо то чини питање страног злата у америчким трезорима више од теоријске расправе. У таквим околностима, како наводимо према речима стручњака из компаније Златни Стандард из Београда, све више инвеститора разматра диверзификацију и већу контролу над сопственом имовином, због чега се инвестиционо злато све чешће посматра као поуздан облик заштите у условима потенцијалних системских ризика. 
 

За сада, Бундесбанка не планира нову репатријацију. Њени званичници истичу да су кључни критеријуми безбедност и тржишна доступност, како би се злато могло брзо продати или заменити за страну валуту ако је потребно. Према званичном ставу, њујоршки Фед остаје важно складиште немачког злата, а поверење у његову безбедност није доведено у питање. Питање које остаје да виси у ваздуху није да ли је злато данас безбедно, већ до када ће то остати случај у свету у којем се правила све чешће мењају политичком одлуком, а не институционалним консензусом.

орузјеонлине.цом

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 0

НЕМАЧКИ ЕКОНОМИСТИ САВЕТУЈУ: Повуците државно злато из америчких трезора

24. 01. 2026. у 17:17

Економија

0 3

ЗАШТО ЈЕ УРСУЛА СПОМЕНУЛА ЗЛАТО: Да ли ће Европска унија ударити на амерички долар?

21. 01. 2026. у 17:39

Економија

0 0

СРЕБРО НА ИСТОРИЈСКОМ МАКСИМУМУ: Цена племенитог метала премашила 85 долара по унци

12. 01. 2026. у 17:45

Економија

0 2

СКОЧИЛА ЦЕНА ЗЛАТА: Порасла преко 4.400 долара по унци, поново иде на рекорд

07. 01. 2026. у 22:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације