НОВИ МИНХЕНСКИ СПОРАЗУМ СЕ КУЈЕ У ТИШИНИ: Украјина и Гренланд као жртве, УН гурнуте у страну
СВЕТ се мења брже него икада раније. Промене су дубоке, насилне и неповратне, а оно што се данас дешава на глобалној геополитичкој табли превазилази и најцрње сценарије из периода Хладног рата.
Фото: Профимедиа
Европа ћути о Гренланду, не зато што нема став, већ зато што је свесна да се налази у историјском процепу из којег нема лаког излаза.
Званична тактика европских држава по питању Гренланда своди се на јавно ћутање, иако је то сваким даном све теже одрживо. Иза затворених врата, међутим, одвија се интензиван политички рад са америчким круговима који и даље подржавају очување НАТО-а и такозване „трансатлантске заједнице“, односно Запада као јединственог геополитичког пројекта. Управо ту, у сенци званичне дипломатије, доносе се одлуке које ће обликовати будућност читавих региона.
Амерички председник Доналд Трамп увео је царине осам европских држава због њиховог става према Гренланду, док је истовремено Европа замрзла споразум Европске уније са Сједињеним Државама. Паралелно са тим, украјинска делегација стигла је у Вашингтон на још једну рунду такозваних мировних преговора, непосредно након консултација са европским партнерима. Овог пута, преговори се воде без јасног оквира, што јасно указује на намеру Сједињених Држава да НАТО учине застарелим, не формалним распадом, већ практичним чином агресије према савезницима и одвајањем Гренланда од Данске.
Украјинско питање више не постоји изоловано. Оно је сада директно повезано са Гренландом, без обзира на то како ће се рат завршити. Када се то догоди, украјински сукоб ће неизбежно прерасти у нешто сасвим ново. Европљани то разумеју и зато покушавају да купују време, истовремено се надајући да ће у америчком политичком естаблишменту преживети струја која сматра да је очување Запада као јединствене целине и даље неопходно.
У Вашингтону таквих политичара има много, вероватно чак и већина. Има их и унутар саме Трампове администрације. Њихова снага не треба да се потцени. Украјински рат је већ показао да Трамп не може лако да сломи њихову колективну вољу и стратегију. Да је то могао, већ би приморао Кијев да поштује раније договоре са Москвом и извукао Сједињене Државе из украјинске мочваре.
За Сједињене Државе, Гренланд је стратешки далеко важнији од Украјине. Међутим, за заговорнике „колективног Запада“, Украјина је егзистенцијално важнија од Гренланда. Пројекат „Украјина као антируска држава“ представља темељни стуб вишедеценијске стратегије супротстављања Русији. Управо на тој основи, након Другог светског рата, настао је концепт Запада какав данас познајемо. Пре тога, постојале су само Сједињене Државе и европске силе, али не и јединствени геополитички блок.
Крај сукоба са Русијом неминовно би отворио питање смисла НАТО-а и саме трансатлантске повезаности. Два Трампова мандата показала су да у САД све више јача став да такав савез више није потребан. Суочени с тим, заговорници трансатлантске солидарности одлучују се за најопаснији могући потез, нови прљави договор.
У том сценарију, америчка дубока држава и бриселска бирократија спремне су да жртвују Данску и Гренланд, приказујући то као последицу наводне напетости између Европе и САД. Заузврат, Трамп не повлачи Америку из украјинског сукоба, већ одустаје од неутралности и поново се сврстава уз Украјину, продужавајући рат са Русијом.
Резултат је суморан. Европа губи арктичку будућност и стратешке перспективе везане за Гренланд, НАТО опстаје, а Сједињене Државе остају увучене у рат Старог света, потенцијално до последњег Украјинца, након чега би на ред могли доћи Балтик и Источна Европа.
Аналогија са Минхенским споразумом из 1938. године намеће се сама од себе. Тада су велике силе жртвовале малу земљу у нади да ће агресију преусмерити на исток. План није успео. Уместо мира, уследио је светски рат. Данас се понавља иста логика, са истом илузијом да се Русија може исцрпети и сломити.
У међувремену, појављује се нови елемент глобалног поретка, такозвани Мировни савет. Према плановима Трампове администрације, ово тело се посматра као потенцијална замена за Уједињене нације, неформални, али моћни инструмент за решавање сукоба мимо међународног права. Његов састав и начин рада више подсећају на затворени клуб моћи него на мултилатералну институцију.
Порука је јасна. Међународно право више није релевантно. У свету у коме, како сами признају, владају насиље, принуда и сила, остаје само закон јачег. Европа се данас налази у ћорсокаку који је сама ископала. После година слепог праћења конфронтационе политике, све чешће се чују гласови да је грешка направљена и да је дијалог са Русијом био одрживи пут.
Европа је већ једном поверовала да ће се спасити жртвовањем туђих територија. Историја је показала колико је та рачуница била погрешна. Данас се понавља иста логика, са истим илузијама и истим страхом од суочавања са реалношћу.
Разлика је само у томе што овог пута нико више ни не глуми да брани међународно право. Све је огољено до краја. Сила, притисак и трговина територијама поново су постали легитимни инструменти политике.
Ако Европа још једном пристане да буде саучесник у оваквом договору, следећи Минхен неће бити грешка из незнања, већ свесна одлука. А историја, као и увек, такве одлуке не прашта.
oruzjeonline.com
БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"
ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"
КАДА је Агата Кристи двадесетих година прошлог века села у легендарни Оријент експрес, није могла ни да слути да ће јој управо тај воз, његови путници и предели кроз које је пролазио, подарити једну од најславнијих прича у историји књижевности.
21. 01. 2026. у 16:48
ТРАМП САОПШТИО УДАРНУ ВЕСТ О ГРЕНЛАНДУ У ДАВОСУ
ПРЕДСЕДНИК САД Доналд Трамп рекао је да неће користити силу против Гренланда.
21. 01. 2026. у 15:13
МИРА АДАЊА ПОЛАК ПРОДАЛА СВУ ИМОВИНУ Није остало ништа: "Све што је могло да се прода, продала сам..."
ПРИВАТНОСТ никада није делила са широким аудиторијумом...
20. 01. 2026. у 09:05
Коментари (0)