ДРОНОВИ ПОСТАЈУ СТРАХ И ТРЕПЕТ ЗА КИЈЕВ Млазни Герањ-4 добија ракету ваздух-ваздух: Русија уводи пресретачку варијанту дронова (ВИДЕО)

РУСИЈА је, после ранијих модела беспилотних летелица из породице Герањ, увела нову, квалитативно другачију фазу развоја, потврђивањем постојања пресретачке верзије млазног дрона Герањ-4, опремљеног ракетом ваздух-ваздух кратког домета Р-60М.

Фото принтсцреенX@SU_57R/Heyman_101

Ова информација представља важан помак у разумевању улоге беспилотних система у савременом ваздушном рату, јер Герањ-4 очигледно више није намењен искључиво једносмерним или такозваним самоубилачким нападима, већ добија способност активног пресретања ваздушних циљева.

Присуство самог дрона Герањ-4 први пут је јавно поменула Главна обавештајна управа Украјине, која је у својим извештајима указала на појаву нове генерације руских беспилотних летелица на млазни погон. Герањ-4 се описује као дубоко модернизована верзија претходног модела Герањ-3, за који се у западним и украјинским изворима често тврди да представља копију иранског млазног дрона Шахед-238. Иако задржава основну конфигурацију делта крила, нови модел доноси унапређења у аеродинамичком обликовању и смањењу уочљивости, што указује на покушај повећања преживљавања у засићеном противваздушном окружењу.

Према доступним подацима, Герањ-4 је опремљен снажнијим млазним мотором, за који се наводи да је изведен по узору на кинески Телефлај ТФ-ТЈ1600А. Захваљујући том погону, дрон би могао да достигне брзину између 350 и 500 километара на сат, уз ефикасан борбени домет од око 850 километара. Такве перформансе га јасно издвајају од класичних спорих камиказа-дронова и приближавају категорији лаких крстарећих пројектила са могућношћу вишекратне употребе или специјализованих задатака.

Кључни тренутак који је потврдио пресретачку улогу Герања-4 догодио се 14. јануара, када су се на интернету појавиле фотографије олупине дрона са јасно видљивом ракетом ваздух-ваздух Р-60М. Ракета је била монтирана на стандардном лансеру АПУ-60-И, причвршћеном испод трупа дрона. Овакав распоред се сматра логичним, јер усисник млазног мотора Герања-4, према доступним снимцима и проценама, налази се на горњој страни трупа, па би монтажа на стомаку смањила ризик од ометања дотока ваздуха.

Ово није први пут да се ракета Р-60М појављује на беспилотним платформама из породице Герањ. Већ претходног месеца забележена је пресретачка верзија пропелером погоњеног Герања-2, који се у западно-украјинским изворима често описује као варијанта иранског Шахеда-136. У том случају, ракета је била монтирана на обрнути лансер АПУ-60-И, постављен на горњој страни дрона, што је одговарало другачијој аеродинамичкој конфигурацији и положају погона.

Фото принтскрин Дефенс експрес

Р-60М је ракета развијена још почетком осамдесетих година, али је и даље употребљива у одређеним улогама. Опремљена је инфрацрвеним трагачем хлађеним азотом, који има већу осетљивост и бољу отпорност на противмере попут инфрацрвених бакљи у поређењу са ранијим варијантама. Максимални домет дејства ракете износи око осам километара, што је сасвим довољно за пресретање споријих или средње брзих ваздушних циљева на малим и средњим висинама.

Са масом од око 45 килограма, Р-60М се добро уклапа у носивост Герања-4, која се процењује на приближно 50 килограма. Бојева глава масе 1,6 килограма користи комбинацију оптичких и радарских упаљача близине, што повећава вероватноћу успешног дејства чак и без директног поготка.

Фото принтскрин ГУР

Као и код пресретачке верзије Герања-2, претпоставља се да је Герањ-4 опремљен инерцијалним навигационим системом потпомогнутим ГЛОНАСС-ом, уз додатак сензора за претрагу и праћење циљева путем термовизијског снимања. Двосмерна веза за пренос података вероватно омогућава корекцију путање и евентуално навођење на циљ уз помоћ спољног оператера или другог сензорског извора.

Пресретачка верзија Герања-2, чија максимална брзина износи око 180 километара на сат, развијена је првенствено за обарање споријих украјинских летелица које се користе као ловци на дронове, укључујући хеликоптере и импровизоване авионе са фиксним крилима. Међутим, знатно већа брзина Герања-4 отвара могућност пресретања и бржих ваздушних циљева, макар у ограниченим условима и на краћим растојањима.

Уз Герањ-4, украјински извори наводили су и постојање још већег млазног дрона Герањ-5, чији дизајн више подсећа на класичне крстареће ракете. Овај модел наводно постиже брзину између 450 и 600 километара на сат, има домет близу 1.000 километара и може да носи корисни терет масе до 90 килограма. Према истим изворима, развијена је и пресретачка варијанта Герања-5, такође наоружана ракетом Р-60М.

Посебно занимљив детаљ представља тврдња из једног документа који је објавила украјинска страна, према којој су пресретачке верзије Герања-4 и Герања-5 пројектоване са могућношћу лансирања са борбених авиона, конкретно са авиона Су-25 намењених блиској ваздушној подршци. Ова информација за сада није независно потврђена, али указује на потенцијални концепт употребе дронова као ваздушно лансираних пресретача или продужених сензора и оружја пилотираних летелица.

Током протекле године, Русија је значајно проширила програм Герањ, како у погледу броја варијанти, тако и у погледу производних капацитета. Поједини извештаји сугеришу да би руска индустрија у догледно време могла да достигне производњу и до 6.000 дронова месечно, што би омогућило масовну употребу ових система у различитим улогама, од удара на циљеве у дубини противничке територије до активног пресретања ваздушних претњи.

Увођење пресретачких дронова попут Герања-4 и Герања-5 указује на ширу промену у доктрини употребе беспилотних система. Уместо искључиво потрошне муниције, дронови се све више посматрају као флексибилне платформе способне да преузму део задатака класичне авијације, нарочито у зонама где је ризик по пилотиране летелице висок. Уколико се ове способности покажу поузданим у реалним борбеним условима, Герањ-4 би могао да означи прелазак са масовне употребе јефтиних камиказа на сложеније, вишефункционалне беспилотне борбене системе.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 11

С-300 ОБОРИО Ф-16 У УКРАЈИНИ? Руси: „Лов је трајао дуго, прва ракета летелицу оштетила, друга уништила“ (ВИДЕО)

12. 01. 2026. у 16:25

Свет

0 3

МРАЧАН ПРОРАЧУН ИЗ КИЈЕВА: Украјинска ПВО обара тек 36% руских ракета у 2026. години

14. 01. 2026. у 20:45

Свет

0 7

„РАКЕТА УВЕК ИДЕ ЗА ТОБОМ“: Украјински пилот МиГ-29 о непрекидном лову који трпи од руских система С-400 (ВИДЕО)

13. 01. 2026. у 19:33

Свет

0 9

АМЕРИКА ЈЕ СВЕСНА ДА МУ НЕ МОЖЕ НИШТА: На Западу не постоји систем који може да пресретне „орешник“ (ВИДЕО)

13. 01. 2026. у 21:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације