ПРЕГОВОРИ О ГРЕНЛАНДУ У БЕЛОЈ КУЋИ: Шефови дипломатија Копенхагена и Нука данас поподне у Вашингтону са америчким саговорницима

ШЕФОВЕ дипломатија Данске и Гренланда, чека данас у Белој кући разговор са потпредседником САД Џеј Ди Венсом о највећем острву. Уочи сусрета, Ларс Локе Расмусен и Вивијан Моцфелдт, истакли су заједнички став да ово арктичко острво остаје део Краљевине Данске и одбацили претње америчког председника Доналда Трампа да ће преузети контролу над њим. "Гренланд није на продају", поручили су и додали да би безбедносна питања требало да решавају међу савезницима.

Фото: Профимедиа

Трамп је претходно оценио да је Гренланд стратешки важан и богат минералима, док званичници америчког Конгреса разматрају разне планове за контролу острва, укључујући војну опцију и једнократне исплате Гренланђанима, при чему се помиње распон од 10.000 до 100.000 долара по човеку, који треба да их убеди да се отцепе од Данске и придруже Вашингтону. Од 2009. године острвљани имају право на отцепљење, ако га изгласају на референдуму. Гренланђани су раније били отворени за одлазак из Данске, али су више пута одбили да буду део САД. Готово 85 одсто, додуше малобројног становништва од око 50.000, одбацује ту идеју, показује лањска анкета.

Ако би САД платила максимални планирани износ, укупан цех изнео би око 5,6 милијарди долара. Амерички економиста и професор на Универзитету Колумбија Џефри Сакс, рекао је за Ал Џазиру да "Бела кућа жели да откупи Гренланђане, а не да плати оно што острво вреди, што је далеко више од она што би САД икада платиле".

Премијер Гренланда Јенс-Фредерик Нилсен поручио је, међутим, да Нук, престоница Гренланда, остаје посвећен Данској, од које има аутономију, која подразумева контролу над природним реусрсима, док се Копенхаген бави спољном политиком, одбраном и финансијама.

- Ако морамо да бирамо између Данске и САД, бирамо Данску - рекао је он.

Илустрација В. Н.

У коментару ове изјаве, Трамп је казао да "се не слаже са њим" и да уопште не зна ко је он, што ће, како је нагласио, бити велики проблем за Нилсена.

Министар одбране Троелс Лунд Поулсен, објавио је јуче да ће Копенхаген наставити да јача своје војно присуство на Гренланду, а да се, такође, води "континуирани дијалог" са савезницима зарад повећања активности НАТО на Арктику. И француски шеф дипломатије Жан-Ноел Баро, одлучан је да Гренланд није на продају и позива САД "да престану са уценама".

- Напад на другу чланицу НАТО не би имао смисла, био би супротан интересима САД, па ова уцена мора да престане - рекао је Баро, потврдивши да Француска подржава Данску и најавио је отварање француског конзулата на острву 6. фебруара, што је означио као политички сигнал. - Нисмо изгубили рат, игра није готова, лопта је у дворишту европских парламентараца.

Док Трампови званичници разматрају планове за анексију острва, наводно се, у Белој кући воде разговори о склапању врсте споразума који дефинише јединствену структуру поделе суверенитета његове територије. Ројтерс наводи да су званичници разговарали о састављању Споразума о слободном удруживању, међународног акта између САД и три независне, суверене пацифичке острвске земље Федеративних држава Микронезије, Републике Маршалска острва и Републике Палау.

Да би се постигао овај КОФА споразум, који би САД дао одговорност за одбрану и безбедност у замену за економску помоћ, Гренланд би, међутим, морао да се одвоји од Данске.

Захарова: ЕУ да се сети Крима 2014.

ПОРТПАРОЛКА руског МИП Марија Захарова, изјавила је да, суочени са америчким претензијама на Гренланд, званичници ЕУ треба да се сете како су реаговали на догађаје на Криму 2014. године. "Да бих им помогла, желела бих да препоручим њихове речи из 2014. Нека погледају шта су рекли о ситуацији око Крима. Биће им веома корисно за питање Гренланда", рекла је Захарова за радио Спутњик. Она је предложила и да се званичници у Бриселу запитају зашто их ситуација у чланицама ЕУ мање занима него она у другим земљама. "Нека сад направе биланс зашто се више интересују за догађаје у земљама које нису њихове чланице или нису део њиховог заједничког економског или политичког простора него за себе саме", каже Захарова.

Куповине у прошлости

САД су купиле Луизијану од Француске 1803, за 15 милиона долара и Аљаску од Русије 1867, за 7,2 милиона долара. Обе земље, биле су, међутим, вољне да продају своје територије, што са Гренландом данас није случај. Вашингтон је у прошлости куповао територије од Данске. Године 1917, под председником Вудроом Вилсконом, САД су пазариле подручје Западне Индије за 25 милиона долара, које су касније преименовале у Америчка девичанска острва.

Препоручујемо

Свет

0 0

СПРЕМНА ЗА УДАР НА КИМА: Јужнокорејска ракета за уништавање бункера има бојеву главу 16 пута јачу од Искандера и 35 од АТАЦАМС

22. 01. 2026. у 06:45

Свет

0 0

АНАРХИСТИ ВЕЋ ПРЕТЕ НАСИЉЕМ: Припремају се насртаји на Олимпијске игре. Они ЗОИ сматрају „неправедним и штетним на више фронтова“.

21. 01. 2026. у 23:51

Свет

0 2

РЕАКЦИЈЕ ЕВРОПЉАНА НА ТРАМПОВ СПОРАЗУМ: Од неверице и црвених линија до опреза

21. 01. 2026. у 23:43

Свет

0 3

ДЕТАЉИ ТРАМПОВОГ СПОРАЗУМА ЗА ГРЕНЛАНД Европа је управо клекнула: Ево шта све укључује и каква су права дата Американцима

21. 01. 2026. у 23:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације