РЕТКИ МИНЕРАЛИ И КРАЈ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА „Оштра порука“ Данске Америци: Гренланд није на продају… Узгред, колико ћете платити?

АКО бисте прелиставали било које данске новине с краја прошле године и упоредили их са данашњим издањима, стекли бисте утисак да долазе из различитих земаља, па чак и из различитих епоха.

Фото: Профимедиа

До недавно, Данци се ничега нису више плашили осим наводне „руске претње“ и мистериозних „руских дронова“. У међувремену, тема Украјине доминирала је готово сваком публикацијом.

Копенхаген је уживао у својој улози водећег брода у борби против Русије, стварајући разне „коалиције“ и надимајући се од поноса због свог председавања Европском унијом. Политико је чак 2025. годину прогласио „Годином Данске“, доделивши премијерки Мете Фредериксен титулу „Северне звезде“ и прогласивши је најмоћнијом европском политичарком.

ДАНСКА ИМА НОВУ ПРЕТЊУ

И онда је, готово преко ноћи, тема Украјине, па чак и фамозна „руска претња“ и „НЛО дронови изнад ЕУ престолница“, нестали су са страница свих новина. Уместо тога, дански стручњаци сада се такмиче ко ће гласније доказивати да су тврдње Доналда Трампа о руским и кинеским бродовима који наводно доминирају северним морима потпуно неосноване.

Листајући данашњу данску штампу, на готово свакој страници наилазите на једну једину реч: „Гренланд“. Као да ништа друго на овом свету више не постоји.

Штавише, пред нашим очима Данци убрзано пролазе кроз класичне фазе прихватања неизбежног. Након почетног порицања и беса („Руке даље од нашег Гренланда!“, „Данска и Европа ће се бранити!“, „Не усуђујте се да поткопавате јединство НАТО-а!“ и слично), дански медији већ улазе у фазе преговарања и резигнације.

Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP

„НИЈЕ НА ПРОДАЈУ“, АЛИ ПИТАЈУ ЗА ЦЕНУ

Тако је, на пример, јучерашњи уводни текст у Политикену пренео изјаве разних гренландских политичара који су огорчено понављали: „Гренланд није на продају“. Међутим, одмах затим уредништво листа додаје следеће:

„Политикен је контактирао амерички Стејт департмент како би питао колико би САД биле спремне да понуде и коме, али одговор није стигао.“

Дакле, острво није на продају, али се ипак распитују о цени, за сваки случај.

ЦЕНЕ СУ ВЕЋ ПОЧЕЛЕ ДА СЕ ПОМИЊУ

Штавише, Томас Крозби, ванредни професор на Краљевском данском колеџу за одбрану, чак је понудио и могућу почетну цифру:

„За неке Гренланђане, одрицање за милион долара, на пример, била би веома драматична одлука.“

Наравно, нико неће нудити острвљанима милион долара, али зар управо тако не почиње свака лицитација?

Исти лист цитира и неколико Гренланђана који тврде да губе сан због „агресивног америчког империјализма“. Спекулише се о томе како би Американци могли да изврше инвазију, а круже и гласине да су већ изнајмили велики хотел у Нуку, главном граду острва, где наводно планирају своју предстојећу инвазију.

Фото Танјуг/АП

НИКОМЕ НИЈЕ СТАЛО

Једна локална становница, говорећи медијима, признала је да би, иако би желела да протестује на улицама, демонстрација једноставно нема. Можда зато што је тамо оштра зима. Можда је управо то оно што спречава Гренланђане да изразе своје наводно једногласно негодовање због Трампових планова.

Прелазак у фазу резигнације потврђује и Орла Јоелсен, позната организаторка разних скупова и јавних догађаја у региону, која је написала:

„Искрено жалим што се моја породица осећа угрожено јер је Трамп појачао своје претње инвазијом на Гренланд. Још је болније било чути питање вечерас: ‘Да ли треба да напустимо Гренланд пре него што буде прекасно?’“

Успут, ово је још једна занимљива промена у данској штампи последњих дана. Одједном су се сетили да би, када се расправља о судбини Гренланда, можда било корисно питати и саме Гренланђане шта мисле.

ПРИМЕР ВЕНЕЦУЕЛЕ

У првим данима након отимања председника Венецуеле од стране Американаца и, последично, након избијања такозване „гренландске хистерије“, дански медији су се понашали као да становници острва уопште не постоје. У јавности су се смењивали ставови премијера, министара, националних политичара и разних професора из Копенхагена, али не и гласови људи који заиста живе на Гренланду.

Жалбе које је изнела Пипалук Линге, председница Одбора за спољну политику гренландског парламента, деловале су као озбиљан позив на буђење. Она је изразила незадовољство чињеницом да ниједан становник острва није био позван на затворени састанак одржан недавно у Копенхагену, где су дански политичари и стручњаци расправљали о претњама из Вашингтона.

Линге је такав приступ описала као отворену манифестацију „неоколонијалног“ односа Копенхагена и поручила:

„Ништа о Гренланду без Гренланда!“

Можемо само да нагађамо где је тај слоган научила.

Foto: Profimedia

ПОЗИЦИЈА ЕВРОПЉАНА

Имајући у виду да је заједничка изјава европских лидера у корист острва садржала формулацију да „Гренланд припада свом народу и да само Данска и Гренланд могу доносити одлуке о њиховом међусобном односу“, штампа је пожурила да, макар накнадно, затражи мишљење самих Гренланђана.

Међутим, нису сви оптимистични када је реч о „данског“ патриотизму становника острва. Многи подсећају на прошлогодишње анкете које су показале да више од 80% Гренланђана подржава независност, али само под условом да она не утиче негативно на њихов животни стандард.

Зато дански медији упорно понављају исту поруку:

„Излазак из Комонвелта значио би да Гренланд мора да се снађе без годишњег гранта из Данске, који је 2024. године износио око четири милијарде круна.“

Другим речима, у питању су исти стари преговори, само овог пута не са Америком, већ са самим острвљанима.

У међувремену, новине дискретно прећуткују чињеницу да је пре него што је Трамп јавно изнео намеру да стекне Гренланд, тај грант био знатно мањи. У суштини, амерички председник је, чак и без заузимања острва, већ успео да поправи финансијску позицију његових становника.

Фото X/katiemiller

ПРАКСЕ ЗАСТРАШИВАЊА

Поред финансијских подстицаја, Копенхаген све отвореније прибегава и пракси застрашивања. Дански инвеститор и аутор Мартин Торборг, на пример, поручио је:

„Драги Гренланђани, сада је време да се ујединимо као краљевина, јер ћемо само тако можда имати прилику да се одупремо. Ако наставите да говорите о независности, постаћете Американци.“

Очигледно, у његовој перцепцији, то је најстрашнији могући исход.

Становници острва већ су позивани да организују отпор. „Ако Трамп нападне Гренланд, требало би да се бранимо, чак и ако то буде коштало живота“, наводи се у појединим коментарима. Истовремено се изражава и готово наивна нада:

„Трампу је ипак много лакше да пуца у људе у Венецуели него у Скандинавце које воли.“

Међутим, у исто време, данско Министарство одбране је практично директно поручило да у случају инвазије не би оклевало да отвори ватру на америчке снаге. Изгледа да их Данци воле мање него што Трамп воли Скандинавце.

Фото oruzjeonline.com

МАПА КОЈУ ДОНАЛД ТРАМП ДРЖИ У РУКАМА

Користећи податке Геолошког завода Сједињених Држава (УСГС), Newsweek је објавио нову мапу која показује како се гренландски ресурси ретких земних елемената упоређују са остатком света.

Гренланд располаже неким од највећих неискоришћених резерви ретких земних елемената (РЕЕ) на планети. Реч је о минералима кључним за савремене технологије, енергетску транзицију и одбрамбене системе. Како глобална потражња за тим сировинама расте, стратешки значај Гренланда као алтернативног извора постаје све израженији.

Најновији подаци Америчког геолошког завода показују како се ова самоуправна територија унутар Краљевине Данске, чланице НАТО-а, позиционира у односу на највеће светске произвођаче. Тиме се делимично објашњава зашто је острво доспело у фокус америчких политичких расправа, укључујући и отворене покушаје председника Доналда Трампа да га „стекне“, што је додатно појачало геополитичке тензије.

Повезујући приступ гренландским минералима са националном безбедношћу, Трамп је новинарима у авиону Аир Форце Оне изјавио:

„Потребан нам је Гренланд са становишта националне безбедности. Европској унији је потребно да га ми имамо и они то знају.“

Портпаролка Беле куће Каролин Ливит изјавила је:

„Председник Трамп је јасно ставио до знања да је аквизиција Гренланда приоритет националне безбедности Сједињених Држава и да је од кључног значаја за одвраћање наших противника у арктичком региону. Председник и његов тим разматрају низ опција за остварење овог важног циља спољне политике и, наравно, употреба америчке војске је увек опција која стоји на располагању лидеру.“

Потпредседник Џ. Д. Венс прошле године је поручио:

„Морамо да обезбедимо да Америка предводи Арктик, јер знамо да ће, ако то не учинимо, друге земље попунити празнину тамо где ми заостајемо.“

Премијер Гренланда Јенс-Фредерик Нилсен изјавио је:

„Не налазимо се у ситуацији у којој верујемо да би могло доћи до преузимања земље преко ноћи и зато инсистирамо на доброј сарадњи.“

Данска премијерка Мете Фредериксен нагласила је да стратешки важно, минералима богато арктичко острво „припада његовом народу“.

У заједничком саопштењу лидера Француске, Немачке, Италије, Пољске, Шпаније и Уједињеног Краљевства наводи се:

„Гренланд припада свом народу. На Данској и Гренланду, и само на њима, је да одлучују о питањима која се тичу Данске и Гренланда.“

Британска министарка спољних послова Ивет Купер изјавила је:

„Дозволите ми да будем потпуно јасна у вези са ставом Уједињеног Краљевства. Гренланд је део Краљевине Данске, наших блиских европских партнера и дугогодишњих савезника у НАТО-у. Све наше земље блиско сарађују по питањима безбедности и тако ће и остати. Будућност Гренланда је ствар Гренланђана и Данаца, и никога другог.“

ШТА СУ РЕТКИ ЗЕМНИ ЕЛЕМЕНТИ?

Ретки минерали су група од 17 метала који се налазе у Земљиној кори и неравномерно су распоређени широм света. Упркос свом називу, они заправо нису ретки, али су изузетно тешки за експлоатацију и прераду.

Ови елементи су неопходни за савремени начин живота. Они покрећу магнете у моторима електричних аутомобила, омогућавају рад екрана у паметним телефонима и чине основу турбина које производе чисту енергију. Без њих би технологије попут обновљивих извора енергије, напредне електронике, па чак и савремених одбрамбених система тешко могле да функционишу. Ретки земни елементи представљају скривену окосницу технолошки вођеног света.

КИНЕСКА АПСОЛУТНА ДОМИНАЦИЈА

Од 2025. године Кина доминира глобалним резервама ретких земних елемената, са око 44 милиона метричких тона, што чини готово половину процењених укупних светских резерви од 91,9 милиона метричких тона.

Поређења ради, резерве Гренланда процењују се на око 1,5 милиона метричких тона, према подацима Америчког геолошког завода. Иако су знатно мање од кинеских, оне су упоредиве са резервама Сједињених Држава, које износе око 1,9 милиона метричких тона, и премашују резерве Канаде, Јужне Африке и већег дела Европе.

Бразил се налази на другом месту са приближно 21 милион метричких тона, док Индија и Аустралија располажу са око 6,9 и 5,7 милиона метричких тона. Русија поседује око 3,8 милиона метричких тона, а Вијетнам око 3,5 милиона.

Гренландско богатство ретких земних елемената концентрисано је пре свега на југу острва, нарочито на локалитету Кванефјелд у општини Кујалек. То подручје садржи значајне количине неодимијума, диспрозијума и других индустријски критичних елемената.

Величина налазишта, као и комбинација лаких и тешких ретких земних елемената, чине га стратешки изузетно вредним за државе које траже алтернативе кинеској доминацији у ланцима снабдевања. Према подацима Америчког геолошког завода, ресурси са ове локације од виталног су значаја за производњу високоперформансних магнета, батерија за електрична возила, ветротурбина и војне опреме, односно производа кључних за актуелну енергетску транзицију и одбрамбену индустрију.

Фото: Профимедиа

ПОТЕШКОЋЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ

Упркос обиму резерви, рударство на Гренланду суочава се са озбиљним логистичким ограничењима. Међу њима су слабо развијена инфраструктура, изузетно сурова клима и строги еколошки прописи, који се посебно односе на забринутост због радиоактивних нуспроизвода, попут уранијума.

Локално противљење, засновано на страху од негативних еколошких последица и угрожавања традиционалног начина живота, додатно је успорило развој рударских пројеката. Гренландски парламент је 2021. године усвојио закон којим се ограничава присуство уранијума као нуспроизвода, што је директно утицало на временске оквире великих рударских подухвата.

Упркос тим препрекама, интересовање Запада за гренландске минерале последњих година значајно расте. Стране инвестиције су се интензивирале, укључујући и преузимање компаније Танбреез Мајнинг од стране једне америчке фирме са седиштем у Њујорку, након извештаја да су амерички званичници спречили кинеске купце да уђу у посао.

Представници индустрије отворено истичу да гренландски рударски потенцијал представља прилику за Запад да обезбеди стабилно снабдевање кључним минералима и смањи зависност од Кине у ланцима снабдевања. У том контексту, гренландски ресурси се све чешће посматрају као геополитички алат у ширем стратешком надметању.

Истовремено, у Сједињеним Државама се воде расправе о политичким и правним ограничењима потенцијалне војне акције на Гренланду, док дипломатска дебата о будућности региона остаје отворена.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 0

НАТО НЕЋЕ БРАНИТИ ДАНСКУ АКО ТРАМП НАПАДНЕ ГРЕНЛАНД? Могући сценарији за освајање највећег острва на свету

09. 01. 2026. у 15:45

Свет

2 2

МОЈУ МОЋ ОГРАНИЧАВА САМО... Трамп: НАТО без Америке је бескористан

08. 01. 2026. у 22:15

Свет

0 7

"ПРВО ПУЦАЈТЕ, ПА ОНДА ПОСТАВЉАЈТЕ ПИТАЊА" Данска потврдила: У случају инвазије, Амери постају мета

08. 01. 2026. у 18:30

Свет

0 0

УКРАЈИНА ЗА ГРЕНЛАНД? Политико: Како Европа разматра тиху погодбу са Трампом

08. 01. 2026. у 16:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације