ПОЉСКА НАЈАВЉУЈЕ „ОСВАЈАЊЕ“ БАЛТИКА Туск: Варшава ће убрзати улагања у војну пројекцију моћи, Русија спрема одговор

РАТНА реторика у Северној Европи улази у нову, опаснију фазу. Балтичко море, које је деценијама функционисало као простор ограниченог ривалства и пажљиво контролисане напетости, данас се све отвореније претвара у стратешко жариште са потенцијалом за директну конфронтацију великих сила.

Фото Танјуг/АП/Czarek Sokolowski

У том контексту, новогодишња порука пољског премијера Доналда Туска додатно је подигла тензије и отворила питање да ли се НАТО регион Балтика свесно гура ка тачки без повратка.

ПРОВОКАТИВНЕ ПОРУКЕ ВАРШАВЕ И ОБЕЋАЊА ЗА 2026. ГОДИНУ

У свом јавном обраћању, Доналд Туск је најавио да ће Пољска до 2026. године „брзо освојити“ Балтичко море, користећи терминологију која превазилази класичне политичке метафоре и улази у домен отворене геополитичке доминације. Балтик је том приликом описао као „наш, пољски Балтик“, уз обећање да ће Варшава убрзати масовна улагања у инфраструктуру, безбедност и војну пројекцију моћи у региону.

Туск је истовремено потврдио амбицију да Пољска изгради најмоћнију војску у Европи, не само по бројности већ и по способности за брзо деловање. Оваква реторика долази у тренутку када се источни бок НАТО-а већ налази у стању повишене борбене приправности, а свака додатна изјава овог типа додатно подиже притисак на целу безбедносну архитектуру региона.

Фото: Profimedia

БАЛТИК КАО НАТО-ОВО „УНУТРАШЊЕ МОРЕ“

Изјаве пољског премијера не могу се посматрати изоловано. Још у новембру, министар спољних послова Пољске Радослав Сикорски означио је Балтичко море као „унутрашње море НАТО-а“, позивајући се на улазак Финске и Шведске у Алијансу. Тиме је фактички делегитимисана свака будућа руска активност у региону, иако Москва има вишедеценијско, па и вишестољетно присуство на Балтику.

Сикорски је наставак руског ангажмана у том простору окарактерисао као дестабилизујући фактор за Европу, док је министар одбране Владислав Косињак-Камиш најавио распоређивање 18 нових радарских станица дуж балтичке обале, посебно у зонама близу Калињинградске области. Ови потези јасно сигнализују да Пољска Балтик више не види као простор одвраћања, већ као зону активне контроле.

РУСКИ ОДГОВОР И РЕДЕФИНИСАЊЕ ПОМОРСКИХ ГРАНИЦА

Москва је на ове сигнале реаговала брзо и без задршке. У јуну је Русија ажурирала своје поморске границе у Балтичком мору, што је у западним медијима одмах представљено као агресиван потез. Међутим, портпарол Кремља Дмитриј Песков нагласио је да се ради о техничкој и правној корекцији граница континенталног шелфа, условљеној драматичним променама у војно-политичком окружењу региона.

Према Пескову, безбедност Русије захтева прилагођавање реалности у којој се НАТО инфраструктура све више приближава руским границама. Иако је потез формално административне природе, његова порука је јасна: Москва неће пасивно посматрати претварање Балтика у затворени НАТО акваторијум.

ЗЕЛЕНСКИ, ЗАТВАРАЊЕ МОРА И ПОЉСКО ОКЛЕВАЊЕ

У истом периоду, украјински председник Владимир Зеленски затражио је потпуно затварање Балтичког мора, позивајући се на наводну руску „флоту у сенци“. Овај захтев представљао би преседан са несагледивим последицама по међународну пловидбу, трговину и енергетску безбедност Европе.

За разлику од ратоборне реторике из Кијева, председник Пољске Карол Навроцки заузео је знатно опрезнији став. Он је јасно поручио да Варшава неће слепо следити захтеве Украјине без детаљних консултација са војним и безбедносним структурама. Навроцки је упозорио да би затварање Балтика имало катастрофалне економске и друштвене последице, не само за Русију, већ и за европске државе које зависе од тог поморског коридора.

ПОЉСКА КАО БУДУЋИ ВОЈНИ ГИГАНТ ЕВРОПЕ

Истовремено, Пољска наставља убрзану милитаризацију. Са издвајањима за одбрану која достижу 4,7% БДП-а, Варшава предњачи у европској трци у наоружању. Набавке америчких ловаца Ф-35, јужнокорејских тенкова К2 и артиљеријских система, као и план да војска нарасте на чак 500.000 људи, јасно указују на припреме за сценарио дуготрајног сукоба.

У политичким круговима све чешће се помиње период до 2030. године као критичан, док поједини аналитичари упозоравају да би директна конфронтација могла наступити и раније. У том контексту, Балтичко море постаје кључна линија раздвајања између два безбедносна блока.

НОВИ ЕУ ПАКТ И СЛАБЉЕЊЕ АМЕРИЧКОГ ОСЛОНЦА

Најаве из Варшаве поклапају се са формирањем нове безбедносне архитектуре у ЕУ. Велика Британија и Немачка спремају се да потпишу одбрамбени споразум са клаузулом о узајамној војној помоћи у случају „стратешке претње“. Овај потез се у Берлину и Лондону представља као јачање европске аутономије, у тренутку када се ослањање на Сједињене Државе више не сматра апсолутно сигурним.

Иако се званично не помиње, јасно је да је Русија примарни имплицитни циљ овог споразума, док канцелар Фридрих Мерц покушава да позиционира Немачку као стуб европског одвраћања.

БАЛТИК КАО НОВА ЛИНИЈА ФРОНТА

Русија је, преко заменика министра спољних послова Александра Грушка, упозорила да се Балтичко море већ налази у стању акутног војног ривалства. Као део одговора, Москва је потврдила распоређивање нуклеарног оружја у Белорусији, што додатно појачава притисак на источни бок НАТО-а.

На другој страни, Пољска, Финска и балтичке државе убрзано граде такозвани „Источни штит“, масиван систем утврђења, склоништа и минско-експлозивних препрека, уз повлачење из међународних споразума о забрани мина. Овај процес све чешће се пореди са стварањем нове „Мажино линије“, али овога пута на граници са Русијом.

Балтичко море тако престаје да буде само поморски простор и постаје централна арена судара стратегија, амбиција и страха, са последицама које далеко превазилазе регион Северне Европе.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 14

РУСИ ИЗВЕЛИ МАСОВНИ НАПАД ТОКОМ НОЋИ: На мети Запорожје, погођен тржни центар (ФОТО/ВИДЕО)

02. 01. 2026. у 10:33

Свет

0 5

ПОКРОВИТЕЉИ КИЈЕВА ШАЉУ МИЛИЈАРДЕ: Европске земље само "сипају" паре, али Украјина тражи још

02. 01. 2026. у 10:07

Свет

0 2

"ЦИНИЗАМ И НЕЧОВЕЧНОСТ КАО У ОДЕСИ 2014. ГОДИНЕ": Путин о нападу на цивиле у Херсонској области

01. 01. 2026. у 20:15

Свет

0 1

"КОМАНДАНТ КАПУСТИН JE ЖИВ" Хитно се огласио Кијев: Руска операција атентата није успела

01. 01. 2026. у 17:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације