МАСОВНА СИЛОВАЊА У НЕМАЧКОЈ: Мигранти чине више од половине осумњичених

Тачно десет година након масовних сексуалних напада у Келну, у ноћи дочека 2016. године, швајцарски лист „Неуе Зüрцхер Зеитунг“ (НЗЗ) објавио је коментар Клаудије Шварц под насловом „Зоне страха се шире – Немачка плаћа високу цену за погрешно утемељену толеранцију“. Текст је поново отворио једну од најосетљивијих тема немачког друштва – да ли су догађаји из Келна били „изузетак“ или преломни тренутак који је разоткрио дубоке безбедносне и интеграционе слабости.

Фото: Илустрација

Напади у Келну остали су упамћени као шок без преседана у месецима после дочека, број пријава се попео на око 1.200, а стотине жена пријавиле су сексуално узнемиравање, нападе и пљачке у зони око главне железничке станице и катедрале у атмосфери масовног метежа. И полиција и медији касније су трпели жестоке критике због почетног оклевања и неусаглашеног извештавања, што је додатно појачало сумње јавности у способност државе да заштити грађане.

Убрзо после Келна, немачка политика је реаговала и на нормативном нивоу: Бундестаг је 2016. године усвојио реформу сексуалног кривичног права познату као „Неин хеиßт Неин“ („Не значи не“), којом је проширена заштита сексуалног самоодређења, уведене прецизније одредбе о нападима „из групе“, а мењане су и поједине одредбе које се тичу боравка и протеривања странаца осуђених за тешка кривична дела. Ипак и поред промена закона и појачаних полицијских мера у наредним годинама, расправа о томе да ли су интеграциони механизми довољни и да ли се о проблемима говори отворено или селективно – остала је једнако жустра.

У свом коментару НЗЗ иде корак даље од подсећања – Келн користи као аргумент за ширу тезу о „паралелним друштвима“, расту насиља, нападима ножем и наводном одбацивању западних вредности у немачким градовима, уз тврдњу да левица и део феминистичке сцене минимизирају криминал када су починиоци мигранти. У тексту се помињу и политичари попут Луизе Нојбауер и Рикарде Ланг уз оптужбу да избегавају миграциони аспект породичног насиља или групних силовања.

Подаци, међутим, показују сложенију слику и не остављају простор ни за једноставне изговоре ни за једноставне генерализације. Према одговору немачке владе у Бундестаг у категорији „групних силовања“ удео осумњичених без немачког држављанства износио је 51% у 2024. (47% у 2023.), док су истовремено у низу других деликата пресудни и фактори попут пола, узраста, социјалног статуса и окружења у коме се живи.

У исто време у јавности се често губи из вида да се највећи део сексуалног насиља над женама дешава у породичним и партнерским односима, где су починиоци најчешће особе из непосредног окружења жртве, а не „непознати нападачи“ у јавном простору. Страх жена у јавном простору ипак је реалан, истраживања о осећају безбедности показују да се жене, посебно ноћу, осећају мање сигурно него мушкарци, без обзира на политичке интерпретације узрока.

Десет година после Келна, Немачка јесте пооштравала поједине процедуре, повећавала полицијска обезбеђења у ризичним терминима и мењала законодавни оквир, али дилема остаје иста – колико је држава уложила у интеграцију, образовање и превенцију  и где су границе толеранције када се проблеми понављају у одређеним урбаним зонама. Иако се у политичким расправама често призивају „строже депортације“ као универзално решење, пракса показује да су такве мере често правно и оперативно сложене, а ефекти не долазе брзо ни једноставно.

Поглед редакције портала Српски Угао

Немачка упорно покушава да замагли чињеницу да је неконтролисана масовна миграција из културно удаљених и патријархалних друштава уз слабе механизме селекције и интеграције, допринела паду осећаја безбедности жена у јавном простору. Десет година након Келна, доступни подаци и даље указују на претерану заступљеност страних држављана у појединим категоријама сексуалних и насилних деликата, док политичка коректност пречесто кочи отворену дебату и ригорозније мере тамо где су оне неопходне.

Пише: Нина Стојановић

Препоручујемо

Свет

0 0

ОГЛАСИО СЕ ЗЕЛЕНСКИ: Могли би потписати већ у јануару, спреман сам на састанак са Путином!

30. 12. 2025. у 20:12

Свет

0 0

ПОРУКА СХВАЋЕНА Министарство одбране УАЕ: Добровољно се повлачимо из Јемена

30. 12. 2025. у 20:05

Свет

0 0

УДАРНА ВЕСТ ИЗ ЛИТВАНИЈЕ, СТИГЛА ХИТНА КОМАНДА ВОЈСЦИ: Моментално минирајте све мостове на граници са Русијом и Белорусијом

30. 12. 2025. у 19:56

Свет

0 0

ПУКЛА ТИКВА У АРАПСКОЈ КОАЛИЦИЈИ? Саудијска Арабија бомбардовала Јемен: Из УАЕ стигла пошиљка оружја за сепаратисте

30. 12. 2025. у 19:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације