Свет

НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У РУМУНИЈИ: Користила камен као држач за врата, испоставило се да вреди милион евра

Новости онлине

09. 12. 2025. у 16:57

КАЖУ да је нечије смеће нечије благо, али комад „камена“ који је деценијама држао врата отвореним представља благо по готово свачијим стандардима.

НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У РУМУНИЈИ: Користила камен као држач за врата, испоставило се да вреди милион евра

Жена је открила камен тежак 3,5 килограма у кориту потока на југоистоку Румуније, однела га кући и користила као држач за врата.

Њен проналазак испоставио се као један од највећих нетакнутих комада амбера на свету, према извештају Ел Паиса, пише Science Alert.

Његова вредност? Негде око милион евра, 1,1 милион америчких долара. У Румунији се комади амбера могу наћи око села Колти у пешчари на обалама реке Бузау, где се копа још од 1920-их.

Познат као руманит, овај амбер је познат и цењен због широког спектра дубоких, црвенкастих нијанси.

Деценије „пред очима“

Старa жена која је пронашла овај руманит живела је у Колти, где је остао и служио тако скромно да су га пропустили чак и лопови накита који су једном провалили у кућу, преносе извештаји.

После смрти жене 1991. године, рођак који је наследио кућу посумњао је да држач за врата можда није оно што изгледа.

Када је сазнао шта има, продао је амбер румунској држави, која га је послала на процену стручњацима у Музеју историје у Кракову у Пољској.

Према мишљењу ових стручњака, амбер је стар између 38 и 70 милиона година.

- Његово откриће представља велико значење и на научном нивоу и на музејском нивоу - рекао је Данијел Костаче, директор Покрајинског музеја Бузау, за Ел Паис.

Национално благо Румуније

Класификован као национално благо Румуније, грумен се од 2022. године налази у Покрајинском музеју Бузау – у округу где је и пронађен.

Откриће подсећа на случај човека из Мичигена, који је држао велики комад стене као држач за врата, да би деценијама касније сазнао да врата држи метеоритом вредним 100.000 долара.

Комад амбера вредан више од милион долара није лош резултат – замислите само колико држача за врата може да се купи.

Како настаје амбер

Амбер је смола дрвета стара милионима година. Временом, вискозна супстанца се фосилизовала у тврди материјал топле нијансе, који је широко препознат као драги камен.

На површини, смола може деловати као лепљива замка, сакупљајући изузетно очуване примерке бескичмењака за проучавање милионима година касније.

Иако је прилично честа на северној хемисфери, амбер је само повремено откриван на јужној половини планете.

Љубав палеонтолога према амберу

Током Баремијана, пре око 122 милиона година, огромне количине смоле формиране су од четинара који су доминирали биљним светом све до пре око 70 милиона година.

Невероватан амбер стар 112 милиона година, недавно пронађен у каменолому Геновeва у Еквадору, сачувао је најмање пет редова инсеката, укључујући разне врсте мува, буба, оса и воденица.

Такође је заробио доказе активности арахнида у виду фрагмента паукове мреже. Начин на који су нити оријентисане сугерише да је мрежа можда била изграђена у стилу модерних пауконосних мрежа, иако јој недостају лепљиве капљице типичне за такве мреже.

- Ова открића пружају директан доказ влажног, смоластог шумског екосистема и његове артроподне фауне у екваторијалној Гондвани током кредног резиноидног интервала - објашњава палеобиолог Ксавије Делкос са Универзитета у Барселони и колеге у свом раду, објављеном у септембру.

Амбер на Антарктику

године, научници у Немачкој и Великој Британији открили су амбер у Западној Антарктици по први пут – фосилизовану „крв“ древних четинара који су некада расли на најјужнијем континенту између 83 и 92 милиона година.

Заједно са фосилима корења, полена и спора, налаз пружа најбоље доказе до сада да је у средњој креди, у близини Јужног пола, постојала мочварна прашума, и да је тај праисторијски екосистем био „доминиран четинарима“, слично шумама у Новом Зеланду и Патагонији данас.

- Наш циљ сада је да сазнамо више о шумском екосистему – да ли је изгорео, да ли можемо пронаћи трагове живота заробљене у амберу - рекао је морски геолог Јохан Клагес из Алфред Вегенер института у Немачкој.

- Ово откриће омогућава путовање у прошлост на још један директнији начин.

Захваљујући „магији амбера“, постоје чак и неки древни тардигради који су очувани милионима година.