Свет

НЕМАЧКА ЛОБИРА ДА СЕ ФОРМИРА "ЕВРОПСКА ЦИА": Да ли је реална идеја да Европска унија формира централизовану обавештајну службу

Борис Субашић

08. 11. 2025. у 18:11

ОСНИВАЊЕ "европске CIA" са седиштем у Бриселу као пандан америчкој Централној обавештајној агенцији поново се намеће као тема, годину дана пошто је пропао истоветан предлог бившег финског председника Саулија Нинистеа.

НЕМАЧКА ЛОБИРА ДА СЕ ФОРМИРА ЕВРОПСКА ЦИА: Да ли је реална идеја да Европска унија формира централизовану обавештајну службу

Њему је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у марту 2024. дала задатак да поднесе детаљан извештај о "спремности ЕУ за рат и цивилну одбрану" и предлоге за њихово побољшање, а Нинисте је у октобру известио да је Унији неопходна сопствена централна обавештајна агенција која ће помоћи земљама "да се одбране од претњи, саботера и страних агената који делују у престоницама широм континента кроз већу размену информација".

Утицајни портал "Политико" ових дана је објавио је да обавештајне агенције широм Европе "закопавају деценије неповерења и почињу да граде заједничку обавештајну операцију како би се супротставиле руској агресији" али и да је тај потез "убрзан новом америчком хировитошћу у подржавању својих традиционалних савезника".

У преводу, тврди се да Американци, али и НАТО структуре, више неће да прослеђују Бриселу информације с украјинског бојишта, а и остале податке сада им дају само селективно.

- Постоји осећај да би Сједињене Државе могле бити мање посвећене дељењу обавештајних података које поседују - како унутар НАТО тако и уопште - рекао је дипломатски Антонио Мисироли, бивши помоћник Генералног секретара НАТО.

Истине ради, већ постоји Обавештајни и ситуациони центар Европске уније (EU-INTCEN) који функционише као цивилна обавештајна агенција у оквиру Европске службе за спољне послове (EEAS). Он анализира информације из држава чланица како би пружио обавештајне процене доносиоцима одлука у ЕУ, посебно за заједничку спољну и безбедносну политику. Ова агенција има и војни пандан, а оне раде заједно на формирању Јединственог капацитета за анализу обавештајних података (SIAC), кључног дела обавештајног оквира Европске уније. Међутим, чланице ЕУ су сумњичаве и једне према другој, а камоли према администрацији у Бриселу, који делује као отуђени центар моћи према националним владама, некада отворено непријтељски.

Питање је зашто се баш сада, неформално и медијски, из Брисела поново лансира кампања за стварање "европске CIA" после неславног краја идентичне прошлогодишње иницијативе Урсуле фон дер Лајен и Саулија Нинистеа. Њих двоје су тада заједно представили план у коме се као приоритет наводи стварање "службе за обавештајну сарадњу на нивоу ЕУ која може да служи и стратешким и оперативним потребама" и неопходност креирања "мрежа против саботаже" за заштиту инфраструктуре. Као аргумент за стварање тајне службе са јединственим центром за сабирање информација, мада није наглашено да би у том случају и команда те службе била одговорна Европској комисији, они су навели чињеницу да су бројни дипломати протерани из европских престоница због шпијунаже јер је "Брисел постао жариште за агентурне активности", подразумева се - из Русије и Кине.

Урсула фон дер Лајен лобира за тајну службу ЕУ под контролом Европске комисије

"Политико" сада цитира изјаву европског обавештајног званичника, који је наводно од своје агенције добио дозволу да анонимно говори о односима са америчким колегама: "Доналд Трамп заслужује Нобелову награду за мир због обједињавања служби Европе". У тексту се наводи и да европске обавештајне службе преиспитују начин на који деле информације са америчким, али и вест да "су холандске војне и цивилне обавештајне службе рекле локалном листу Де Фолкскрант да су престале да деле одређене информације са својим америчким колегама, наводећи политичко мешање и забринутост због људских права".

- У суштини прича о "европској CIA" је бесмислица, јер САД и њена обавештајна заједница никада неће препустити примат у атлантистичком свету - каже проф. др Љубиша Деспотовић из Института за политичке студије. - Ипак, то што је неки план глуп, не значи да неко неће покушати да га оствари. Није тешко одгонетнути ко заиста стоји иза пројекта "европске CIA" са седиштем у Бриселу, одговорне Европској комисији, чија је председница Урсула фон дер Лајен из Немачке, хегемона ЕУ у којој су склониште нашли кадрови "старог" глобализма из бајденовске ере. Ова идеја показује да они не одустају од повратка, али и да је васкрснуо пројекат пангерманизма, у коме Немачка подршку добија од старих савезника из Другог светског рата, али и Велике Британије. Међутим, то се неће допасти свим земљама ЕУ, на пример Француској и Пољској, које имају врло лоше историјско искуство са пангерманизмом.

Ово мишљење потврђује и писање Француског центра за обавештајна истраживања (CF2R): "Постоји скептицизам у погледу могућности оснивања праве европске обавештајне агенције, јер неке државе чланице сматрају размену обавештајних података питањем националног суверенитета. Фон дер Лајен је већ признала да је прикупљање обавештајних података традиционално прерогатив националних држава и да би многе земље могле да негодују због наднационалног ентитета који се бави тако осетљивим питањима".

CF2R наводи теоријске предности "европске CIA", на првом месту да би централизована обавештајна агенција омогућила ЕУ да на координисанији и бржи начин реагује на заједничке претње, као што су тероризам, саботажа и шпијунске операције. Таква служба би могла да смањи фрагментацију информација између националних служби, осигура бржи и поузданији проток података и "омогући државама чланицама да доносе информисане и добро утемељене одлуке".

Француски аналитичари наводе и да би централизована тајна служба ЕУ могла да ојача безбедност европских институција, посебно у Бриселу, али и да би представљала "корак напред ка стратешкој аутономији ЕУ, делимично смањујући зависност од информација од спољних савезника, посебно САД". Међутим, CF2R ову ружичасту слику на крају анализе потпуно квари закључком да би управо њено стварање постало главна опасност за слободу Европе у односу на - Америку, која би успостављајући директну сарадњу с бриселским обавештајцима могла да заобиђе све европске националне администрације и да почне да диригује Европом "подземним" активностима!

Занимљиво је да Французи уопште не разматрају такву опасност од руских или кинеских обавештајних служби.

- Да, технички је могуће да земље ЕУ направе централизовану обавештајну службу, али за то је потребно доста времена да се ускладе технолошки ресурси и оперативци, тако она сигурно не може брзо да профункционише у пракси - каже проф. др Зоран Милошевић из Института за политичке студије. - То је теорија, али питање је колико поверења имају земље ЕУ међусобно, јер није никакава тајна да се оне активно "братски" шпијунирају, а да не говоримо о Американцима који се баве истим послом према свим својим европским савезницима. Такође, тешко је рећи да ли би Немачка и Француска могле да се договоре око првенства, јер обе имају велике националне обавештајне мреже са дугом традицијом, а интереси им нису увек подударни. Сматрам да иза целе приче стоји Немачка са себи подређеним земљама, пре свега онима на Балкану, али и да је прича о "европској CIA", која би била ван контроле САД, врло мало вероватна.

Мрежа "Пет очију"

САУЛИ Нинисте је промовишући идеју "европске CIA" рекао да Европљани деле обавештајне податке са мрежом "Пет очију" која повезује агенције у САД, Аустралији, Канади, Новом Зеланду и Великој Британији, па би било корисно да такву централизовану агенцију има и ЕУ. Међутим, да англосаксонски свет нема поверења у бриселску иницијативу и да је проток информација усмерен ка САД које не одговарају истом мером сведочи Нинистеова порука: "Морамо да верујемо једни другима".