НОВИ ПРЕМИЈЕР ЗА СТАРЕ ПРОБЛЕМЕ? Председник Француске Емануел Макрон неочекиваним потезима покушава да изађе из политичке кризе

Француски председник Емануел Макрон данас је извлачио новог премијера "из шешира". Према најавама из Јелисејске палате, очекује се да то уради пре 20 сати.

Фото: Горан Чворовић

То сада већ личи на мађионичарску вештину, имајући у виду да се председници влада у нестабилној политичкој ситуацији у земљи мењају као на траци.

Шеф државе је, непосредно пред најављено вечерње објављивање имена мандатара, обавио консултације с представницима политичких групација. Занимљиво је да је Макрон позив осталим учесницима послао у 2 сата ујутро. То само показује колико је ситуација напета. 

Али, међу званицама у Јелисеју није било оних који се можда и највише питају – представника крајње левице и суверенистичке деснице. Непотчињени Жан Лика Меланшона и Национално окупљање које заједничким снагама воде Жордан Бардела и Марин Ле Пен, још раније су поручили да ће сваку следећу владу аутоматски рушити, у ишчекивању распуштања скупштине и нових парламентарних избора.

Меланшон и Ле Пенова не могу сами да сруше владу. Непотчињенима је потребна помоћ коалиционих партнера, у првом реду социјалиста, из пољуљаног Новог народног фронта, док би суверенисти морали да привуку и радикалније крило репулбиканаца.

У данашњој ситуацији, у Француској подељеној на три велика блока, и с четвртим у виду апстинената, нико нема апсолутну већину и нема изгледа да је добије без великих компромиса. На један од њих, и то веома важан, власт је изгледа спремна, иако је та тема већ дуго кост у грлу већини Француза. Реч је пензијској реформи. Да би придобио социјалисте, табор који тржи власт одустаје од "црвене линије" која је огромни број Француза извела на улице.

Пензијска реформа показује да Француска има изразито јаке социјалне и синдикалне корене. У тренутку док велики број европских земаља, попут Немачке, размишља да године за пензију помери са 67 на 69 година, где неки, попут Данаца, циљају симболичну границу од 70, наследници Гала су намерили да годиште са 64 спусте на 62, а у неким случајевима и на 60! У данашње време, када се животни век продужује, то делује илизурно. Али, Французи истрајавају, до те мере, да је Јелисеј, коначно попустио.

Све то се догађа у тренутку када је држава презадужена, с преко 1.300 милијарди евра. Пензионисање радно способних, у време када то практично нико не ради у Европи, изазвало би још веће издатке и задуживања.

Израчунато је да би одустајање од пензијске реформе и одлазак у пензију са 62 и по године, могао 2025. да кошта Француску пола милијарде евра, за две године 3 милијарде, а помиње се бројка од 13 до 15 милијарди на хоризонту 2035. То, на крају, и не делује као велики новац, у овако великој земљи, имајући у виду да је израчунато да би предложено укидање 2 празнична дана у 2026. години донело уштеду од чак 4,2 милијарде евра. Ипак, под притиском јавности и од тога се одустало, а покушај да се то уради био је и један од разлога због чега је пала Бајруова влада.

Левичари се не брину за овај мањак. Рачунају да би лако могао да се намири од најбогатијих слојева друштва. Буђелар најимућнијих породица дебљи је од сто милијарди евра, фамилија Ермес поседује 163 милијарде, Бернар Арно 116, па мисле да би се ту, и код оних тек нешто сиромашнијих, нашло понешто и за омогућавање ранијег одласка у пензију.

За то време, Европска централна банка и институције у Бриселу с пажњом и забринутошћу, из економског и финансијског угла, прате оно што се тренутно догађа на француској политичкој сцени.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације