Свет

ПРВО ДРЖАВА, ПА ТЕРИТОРИЈА: Палестина разједињена између две области и с баластом Хамаса покушава да заокружи државност

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

24. 09. 2025. у 06:00

Кога су то Француска и још десетак земаља признале у Уједињеним нацијама?

ПРВО ДРЖАВА, ПА ТЕРИТОРИЈА: Палестина разједињена између две области и с баластом Хамаса покушава да заокружи државност

На ово питање сваки левичар ће вам одговорити да је реч о Палестини, док ће се десничари у принципу успут приупитати колико тај појам има државотворног у себи.

- Признање Палестине данас је изузетно тешка грешка, нарочито према оним нацијама које се боре против исламског терорирзма – истакла је лидерка суверенистичке деснице Марин Ле Пен.

С друге стране, левичари славе.

- Закаснела, али, ипак, победа. Француска сада треба да реагује у правцу хитног прекида ватре у Гази, како би се окончали масакри, прогони и окупација. Треба зауставити Нетанијахуа – поручуо је вођа француских комуниста Фабијан Русел, док је лидер Непотчињених Жан Лик Меланшон додао да је то "неповратна победа народне борбе за право нација на самоопредељење."

Да би једна земља била држава, требало би, између осталог, да има границе, да се одели од суседа, да поседује територију, режим и главни град. Многи Палестинцима бар нешто од овога оспоравају, а неки и све. Али, Макрон поручује и да Палестинци нису "вишак", да имају народ и историју.

Слушајући француског председника за говорницом УН, ради се о територији која обухвата Газу и Западну обалу са источни делом Јерусалима. Питање је како би то могло да се повеже, мада је истина да постоје и земље које немају територијални континуитет.

Када је реч о главном граду, на Јерусалим претендују и Израел и Палестина, а један његов део, онај источни, могао би да постане палестинска престоница само под условом да се са тим сложе Израелци. У међувремену, као административни центар води се Рамалах, док је Газа највећи град.

Питање је и ко би управљао овом раздвојеном територијом. Хамас је имао практично сву власт, и политичку и војну, у Гази од 2007. године, док је на Западној обали власт у рукама Фатаха, из чијих редова је и председник Махмуд Абас и чију администрацију прихватају у земљама које признају Палестину.

Хамас је тренутно знатно ослабљен, али ипак остаје да се замишљено у Европи спроведе у дело, а то је да ова организација изгуби сву моћ. Према замисли француског председника Емануела Маркона, који је прексиноћ признао Палестину, транзициону администрацију би требало да сачињавају палестинске власти и млади Палестинци, заједно са снагама безбедности, које би европски савезници требало да обуче и опреме, и који би, тако припремљени, требало да имају "монопол безбедности" у Гази. Они би требало и да расформирају и разоружају Хамас.

Европљани би истовремено били спремни да подрже међународну мисију стабилности, када за то дође време. Истовремено, са тако оформљеним снагама безбедности, Палестина би, како је истакао Макрон, требало да буде демилитаризована.

Тако је то на папиру. У реалности, Палестинци су разједињени, и територијално, и политички, а пре свега измучени ратом, страдањима и егзодусом. Морали би да пронађу снагу да државност стварају из пепела, а да им, пре свега, први комшија то дозволи.

Много полемике повело се и око тога да ли је ово био прави тренутак за признање. Емануел Макрон је нагласио да више није било времена за чекање. Десетине хиљада људи, жена и деце страдало је од почетка изралеског одговора на напад од 7. октобра 2023. Једно од питања је и да ли би Израелци признање Палестине од стране Француске, Велике Британије, Аустралије, Канаде, Белгије и других, могли да схвате као провокацију па, чак, ојачају притисак.

Сада је на потезу Израел, који се оштро противи признању окупираних територија, а од њега се баш очекује да у том потезу западних престоница види прилику за стварање мира. Ако међународне мировне снаге буду браниле суверенитет Палестине, мораће у сваком случају да рачунају и на то какав ће став о свему томе имати Тел Авив.

Најновији талас признања Палестинцима, тако, доноси велику симболичну подршку, али ситуација на терену, за сада, остаје непромењена, све док се сви актери не сложе с тим да је потез у УН, на конференцији на којој представници Израела и САД нису ни присуствовали, био исправан.