АУТОРИТЕТ НА ИСПИТУ: Француски ђаци и професори од данас се враћају у школе уз зебњу на безбедносном и финансијском плану
Мали Французи, као и у великом делу Европе, враћају су се од данас у школе.
Фото: Горан Чворовић
У географски највећој земљи ЕУ, у клупе је у основној и средњој школи село чак 12,5 милиона ђака, у преко 58.000 школа и образовних установа. Учиће их и образовати више од 1,2 милиона директно запослених у образовном процесу, од чега 850.000 учитеља, наставника и професора, и око 350.000 асистената и помоћног образовног особља. Неки од њих, у напетом социјалном контексту, осећају зебњу од тога шта ће са собом на организационом, безбедносном и финансијском плану донети следећа школска година.
Француски школски систем је у суштини сјајно замишљен и у највећем делу се одвија по веома високим стандардима. Деца у школу иду и пре и по подне, осим средом, од 8 ујутро па до касно поподне, с паузом за ручак, али зато на сваких месец и по школе имају две седмице распуста, као и два слободна месеца лети. У елитним школама професори се поштују као и пре пола века, негде се поново уводе и школске блузе. Сви се третирају подједнако, нема привилегија за децу високих државних службеника или богаташа. Оцене су од 0 до 20, а ова највећа добијаја се само у ретким и изузетним приликама.
Школе се закључавају с првим школским звоном и ко закасни минут-два, изгубио је цео час. Несташни и непослушни буду често кажњени са сат-два додатне наставе, а за рецидивисте нису ретка ни искључења из школе по дан, два, па и више. Некима који угњетавају друге по сили закона умеју и да промене школу. Често се и понавља.
Државне школе имају много већи примат у односу на приватне, укључујући и у социјалном контексту. Престиж је дете дати у јавну образовну установу, а не обрнуто. Од укупно 5,5 милиона средњошколаца, само 290.000 похађа приватне школе.
Проблеми, међутим, настају у запуштеним предгађима, када се дубље зађе у периферију препуштену самој себи. Велики број незапослених, тешка материјална ситуација, живот на социјалној помоћи и висок степен продошлица из целог света пресликавају и у школама ситуацију с улице, па доносе и пораст насиља и непоштовање ауторитета. Наставници ту муку муче с необузданим изгредницима који заводе свој уличарски ред и с којима је јако тешко изаћи на крај.
У школама које се налазе у таквом окружењу, али не само у њима, наставици имају пуно проблема и када на ред дођу осетљиве теме из историје, када, на пример, треба представити конфликте на Блиском истоку, али и свугде где могу да буду повређени нечји сензибилитет или верска осећања. Негде тако не могу да натерају девојчице на часове пливања јер им родитељи не дозвољавају да се скину у купаће костиме, а било је и проблема с одабиром свакодневне одеће и ношењем религијских ознака.
Свима је у сећању како је професору историје Самијелу Патију исламски терориста испред школе у Долини Оазе одрубио главу 2020. године зато што је на часу показао карикатуре с пророком Мохамедом из сатиричног часописа "Шарли Ебдо". Многи од тада, али и раније, строго воде рачуна да не изазову ексцесе, а да истовремено испоштују републикански карактер школе, што је понекад доста тешко.
Социјални моменат је такође прича за себе. Наставника је све мање, нису задовољни платом, па школство стално кубури с мањком радне снаге. Има школа у којима деца месецима чекају замену ако професор оде у пензију или на боловање, а некада је до краја школске године и не дочекају. У таквом контексту француски ђаци и професори који врше једно од најплеменитијих занимање на свету, дочекују нову школску годину.
Препоручујемо
ДЕЦА АМЕРИЧКИХ ПОЛИТИЧАРА КРЕЋУ У ИЗБОРЕ 2026 ГОДИНЕ: Настављају политичке династије
25. 12. 2025. у 23:33
ТРАМП ДОНЕО ОДЛУКУ: Повлачи амбасадоре и дипломате из окружења Србије
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Доналда Трампа повлачи скоро 30 каријерних дипломата са амбасадорских и других високих позиција у дипломатским представништвима САД у свету.
22. 12. 2025. у 10:32
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
"САД ЈЕ ТИТО ОДЈЕДНОМ ПОБИО ЈАДНЕ ХРВАТЕ..." Ведрана о бившој држави: "Све сам више Југословенка како време одмиче!"
ВЕДРАНА не бира речи када говори о времену Југославије...
24. 12. 2025. у 09:52
Коментари (0)