ПУТИН СПРЕМАН ДА СЕ ОДРЕКНЕ ДЕЛА ТЕРИТОРИЈЕ: Најновија понуда руског лидера на столу, ево шта нуди Украјини

ВЛАДИМИР Путин захтева да Украјина преда цео источни део своје државе познат као Донбас, да се одрекне амбиција да се придружи НАТО, остане неутрална и држи западне трупе ван земље, рекла су за Ројтерс три извора упозната са размишљањем на највишем нивоу Кремља.

Фото: АП

Руски председник састао се са Доналдом Трампом на Аљасци у петак на првом руско-америчком самиту за више од четири године и готово цео њихов трочасовни затворени састанак потрошио на дискусију о томе како би могао изгледати компромис о Украјини, навели су извори који су тражили анонимност да би разговарали о осетљивим питањима.

Говорећи касније поред Трампа, Путин је рекао да ће састанак, како се нада, отворити пут ка миру у Украјини - али ниједан лидер није изнео детаље о томе о чему су разговарали.

У најдетаљнијем руском извештавању до сада о Путиновој понуди на самиту, Ројтерс је успео да изнесе контуре онога што би Кремљ желео да види у могућем мировном споразуму којим би се окончао рат у којем су погинуле и повређене стотине хиљада људи.

У суштини, рекли су руски извори, Путин је ублажио територијалне захтеве које је изнео у јуну 2024, када је тражио да Кијев уступи читаве четири области које Москва сматра делом Русије: Доњецк и Луганск у источној Украјини - који чине Донбас - плус Херсон и Запорожје на југу.

Кијев је те услове одбио као равне капитулацији.

У својој новој понуди, руски председник остаје при захтеву да се Украјина потпуно повуче из делова Донбаса које још контролише, рекла су три извора. Заузврат, међутим, Москва би замрзнула борбене линије у Запорожју и Херсону, додали су они.

Русија контролише око 88% Донбаса и 73% Запорожја и Херсона, према проценама САД и отвореним изворима.

Москва је такође спремна да преда мале делове области Харков, Суми и Дњепропетровск у Украјини које контролише, као део могућег споразума, рекли су извори.

Путин остаје при својим ранијим захтевима да се Украјина одрекне својих амбиција за приступање НАТО-у и да се добије правно обавезујуће обећање војног савеза под вођством САД да се неће даље ширити на исток, као и да се уведу ограничења украјинској војсци и постигне договор да ниједне западне трупе неће бити распоређене на терену у Украјини као део мировних снага, рекли су извори.

Ипак, две стране остају далеко једна од друге, више од три године након што је Путин послао хиљаде руских војника у Украјину у пуну инвазију која је уследила након анексије Кримског полуострва 2014. и продужених борби на истоку земље између сепаратиста које подржава Русија и украјинских трупа.

Министарство спољних послова Украјине није одмах дало коментар на предлоге.

Председник Володимир Зеленски је више пута одбацио идеју повлачења са међународно признатих украјинских територија као део споразума, и рекао да индустријски регион Донбас служи као тврђава која задржава руске продоре дубље у Украјину.

"Ако говоримо о једноставном повлачењу са истока, ми то не можемо учинити", рекао је он новинарима у коментарима које је Кијев објавио у четвртак. "То је питање опстанка наше земље, које укључује најснажније одбрамбене линије."

Придруживање НАТО-у, у међувремену, представља стратешки циљ уписан у устав земље и Кијев га види као своју најпоузданију безбедносну гаранцију. Зеленски је рекао да није на Русији да одлучује о чланству у савезу.

Бела кућа и НАТО нису одмах одговорили на захтеве за коментар на руске предлоге.

Политички научник Семјуел Чарап, председник за Русију и Евроазијску политику у РАНД-у, америчком глобалном тинк-тенку, рекао је да сваки захтев да се Украјина повуче из Донбаса остаје апсолутно неприхватљив за Кијев, и политички и стратешки.

"Отвореност за 'мир' под условима који су категорички неприхватљиви за другу страну може бити више перформанс за Трампа него знак истинске спремности на компромис", додао је он. "Једини начин да се то провери јесте да се започне озбиљан процес на радном нивоу како би се разрадили ти детаљи."

Трамп: Путин жели да се рат оконча

Руске снаге тренутно контролишу петину Украјине, подручје приближно величине америчке савезне државе Охајо, према проценама САД и отвореним изворима.

Три извора блиска Кремљу рекла су да је самит у граду Енкориџ на Аљасци донео најбољу шансу за мир од почетка рата јер су постојали конкретни разговори о руским условима и јер је Путин показао спремност да попусти.

"Путин је спреман за мир - за компромис. То је порука која је пренета Трампу", рекао је један од људи.

Извори су упозорили да Москви није јасно да ли би Украјина била спремна да уступи остатак Донбаса, и да ће, ако то не учини, рат бити настављен. Такође, није било јасно да ли би Сједињене Државе дале било какво признање територијама под руском контролом у Украјини, додали су они.

Четврти извор рекао је да, иако су економска питања за Путина секундарна, он разуме економску рањивост Русије и размере напора потребних да се иде много даље у Украјину.

Трамп је рекао да жели да оконча "крвопролиће" и да буде упамћен као "председник миротворац". Он је у понедељак рекао да је почео да организује састанак између руског и украјинског лидера, којем би уследио трилатерални самит са америчким председником.

"Верујем да Владимир Путин жели да се рат оконча", рекао је Трамп поред Зеленског у Овалној канцеларији. "Уверен сам да ћемо успети да решимо то."

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је у четвртак да је Путин спреман да се састане са Зеленским, али да сва питања прво морају бити разрађена и да постоји питање о ауторитету Зеленског да потпише мировни споразум.

Путин је више пута доводио у питање легитимитет Зеленског јер му је мандат истицао у мају 2024, али због рата нови председнички избори још нису одржани. Кијев каже да Зеленски остаје легитимни председник.

Лидери Британије, Француске и Немачке рекли су да су скептични да Путин жели да оконча рат.

Безбедносне гаранције за Украјину

Трампов специјални изасланик Стив Виткоф имао је кључну улогу у припреми пута за самит и најновији покушај мира, рекла су два руска извора.

Виткоф се састао са у Кремљу 6. августа са Путином, рекао је његов саветник Јуриј Ушаков. На састанку, Путин је јасно пренео Виткофу да је спреман на компромис и изнео контуре онога што би могао да прихвати за мир, према два руска извора.

Ако би Русија и Украјина могли да постигну договор, постоје различите опције за формалан споразум - укључујући могући тространи споразум Русија-Украјина-САД који би био признат у Савету безбедности УН, рекао је један од извора.

Друга опција је повратак на неуспеле истанбулске споразуме из 2022, где су Русија и Украјина разговарале о трајној неутралности Украјине у замену за безбедносне гаранције од пет сталних чланица Савета безбедности УН: Британије, Кине, Француске, Русије и Сједињених Држава, додали су извори.

"Постоје два избора: рат или мир, а ако нема мира, онда је више рата", рекао је један од људи.

(Ројтерс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације