ПАРИЗ ПРЕДАО КЉУЧЕВЕ ПОСЛЕДЊЕ БАЗЕ: Одласком француских војника из Сенегала исписана нова страница историје у односима с бившим колонијама

Повлачењем војника из Сенегала, Француска ових дана затвара битну страницу своје историје.

Фото АП

Тиме је стављена тачка на војно присуство у Западној Африци која је дуго представљала, и још увек је, важна стратешка тачка за званични Париз.

Предајући кључеве војне базе у близини аеродрома у Дакару, Француска је ушла у ново историјско раздобље. Војно-безбедносна сарадња с читавим регионом започела је 1960. године, са осамостаљењем бивших колонија. "Деца" су у међувремену одрасла и желе сада, коначно, да крену сопственим путем.

Током званичне церемоније, повукло се последњих 350 француских војника који су у Сенгалу били присутни највише као инструктори локалних снага, у пуној сарадњи са тамошњим властима.  Овај одлазак има посебан симболични значај, јер је Сенегал сматран као "сестринска" земља Француске у Африци, с неуралгичном тачком и најјачим везама, најпре за колонијално управљање, а касније и за стратешко контролисање овог дела света. Француске снаге су у Сенегалу биле присутне још од 17. века. Многи Сенегалци борили су се за Француску у два светска рата.

Паковањем кофера у Сенегалу, Французи су заокружили војно напуштање Западне Африке. Присуство је трајало вековима, а одлазак је трајао тек нешто више од три године. Све је почело 2022. када су нове власти у Малију експресно показале пут ван својих граница солдатима триколора. Званични Бамако је утро пут, па су се на идентичан поступак убрзо окуражили у Буркини Фасо и Нигеру. Уследили су затим преговори с Обалом Слоноваче и Габоном.

Колико се све догађало на брзину и уз одлучност локалних власти, најбоље показује случај Чада. Власти у Нџамени су последњих дана новембра прошле године донеле одлуку да кажу "оревуар" Французима, и то само дан после званичне посете француског шефа дипломатије Жан-Ноела Бароа, током које таква иминентна одлука ниједном речју није била наговештена.

Чад је био незадовољан тиме што им француски војници нису довољно помагали у борби против џихадиста, али се бившој колонијалној сили замерало и то што је подржавала недемократске режиме, бранећи сопствене интересе. Ипак, главни и званични разлог је – еманципација. Сада је на ред дошао и Сенегал. Ипак, приметно је да нека "упражњена" места у појединим државама, и поред прокламоване жеље за самосталношћу, заузимају Руси, на које се одређени афрички режими сада више ослањају него на Французе, у борби за очување мира у нестабилном региону. 

С друге стране, одлазе француски војници, али и тенкови, миражи, бродови. Званични Париз тако губи значајно стратешко упориште. У новонасталој ситуацији, француске власти покушавају да минимизирају штету, истичући да желе да реорганизују присуство. Париз гради нову стратегију за останак у Африци. Један од елемената у овој доктрини је нешто удаљенија контрола, с мора, преко носача авиона и хеликоптера.

Понегде и остане понеки војник. У Обали Слоноваче је, тако, преостало стотинак солдата у овиру мисије обуке пилота у Абиџану. Сличан пројекат се догађа и у Габону. Уместо блиндираних возила с плаво-бело-црвеном ознаком, ту се сада налази неколицина инструктора који базу у Либервилу деле са званичном габонском војском. [ести батаљон морнаричке пешадије, који се овде налазио од 1975. године, у међувремену је отишао. Од 380 француских војника у овој земљи 2023, сада их је остало стотинак. Пре десет година у Габону их је било стационирано хиљаду и двеста.

Тренутно, званични Париз има 1.500 људи у униформама у Џибутију, на сасвим другим крају континента, на стратешком путу између Африке и арапског полуострва и то је једина француска аутономна база у подсахарској Африци. Пре наглог напуштања, процењује се да је у овом делу света Француска имала десет хиљада војника, од чега 5.000 у Сахелу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације