ПАРИЗ ЗАЛЕДИО БУЏЕТ, САМО НЕ И ЗА ВОЈСКУ: Предлог премијера који је опозиција дочекала "на нож"

Резање на свим нивоима.

Foto: Profimedia

То је суштина предлога премијера француске Франсоа Бајруа за буџет наредне године, с циљем да се уштеди близу 44 милијарде евра. Опозиција, од које зависи његов опстанак, с друге стране, прети изгласавањем неповерења.  

Мораће, практично, да се креше у свим сегментима потрошње, осим у војном буџету, после одлуке чланица НАТО да сукцесивно до 2035. године значајно повећају издатке. Председник Макрон је недавно поручио да знатно увећана издвајања за војску неће оптеретити буџет и да ће се средства обезбедити повећањем произоводње и активности. Критичари истичу да би тако зарађени новац, ако та пројекција уопште има реално упориште, могао да се искористи за школе и болнице, а не за тенкове, и тиме бар мало растерети тешка буџетска ситуација. Али, реалност у свету је таква да, изгледа, на војску данас мора најпре да се мисли.

- Рат се вратио и не можемо да оставимо наш континент разоружаним – поручио је Бајру на чињеницу да Макрон намерава да повећа издатке за војску за 3,5 милијарди евра следеће године и 3 милијарде 2027, што ће, практично, бити једина повећања.

Емануел Макрон је истакао да Бајруов план буџета има "врлину и храброст, смелост и јасноц́у". Али, власт влада мањински, а они од којих зависи опстанак владе, опозиција, сумњичаво врти главом и најављује врућу политичку јесен.

Бајруов циљ је да се дефицит следеће године сведе на 4,6 одсто БДП. Прошле је износио 5,8. Француска још не може економски да се опорави од великих давања током пандемије ковида. Шире, премијер је истакао да последњих пола века трошкови премашују приходе. Указао је на чињеницу да француски дуг сваке секунде расте за 5.000 евра и да тренутно износи више од 3.300 милијарди. Аналогно, расту и камате за задуживања. Сада жели ту тенденцију да измени.

Премијер је направио дугорочни петогодишњи план, на основу кога би дефицит био 4,1 одсто у 2027. години, 3,4 у 2008. и 2,8 у 2009, чиме би се коначно спустио испод прокламоване границе од три одсто унутар ЕУ. Да би се то постигло, за следећу годину је предложио потпуно залеђивање буџета, односно јавну потрошњу без било каквог увећавања у односу на ову годину, осим, наравно, војске.

Такође, најавио је смањење јавних службеника за три хиљаде, тако што неће бити замењени новопечени пензионери. Непородуктивне државне агенције ће бити укинуте, а то ће с буџета скинути још хиљаду до хиљаду и по плата. Неће расти социјална давања. Али, неће се увећавати ни порези. Ове мере би требало да донесу 7 милијарди.

Најавио је и обрачун у сектору здравства, са олако издатим боловањима и претераним исписивањем рецепата за лекове који баш и нису неопходни. Ту по његовом прорачуну "лежи" пет милијарди. Исто толико, узеће се и од локалних заједница у децентрализованој земљи у којој оне имају значајну финансијску моћ за многе пројекте од регионалног значаја.

Намера је да се поведе оштра борба против социјалних и пореских утаја. Пооштриће се и контрола примања на каси за незапослене. Солидарни порез за оне с високим приходима, уведен прошле године, остаће на снази још годину дана. Укинуће се и два нерадна празника, понедељак по Ускрсу и Дан ослобођења у Другом светском рату 8. мај. То би требало да уштеди неколико милијарди. Ако овај предлог прође, Француска би имала само 9 нерадних празничних дана, што је најмање у ЕУ уз Данску, Ирску и Холандију.    

Опозиција је оштро реаговала. Председник странке суверенистичке деснице Национално окупљање Жордан Бардела оценио је мере које се тичу здравства или празника као "провокацију" и поручио да за то нико од посланика ове партије неће гласати.

- Ова влада више воли да се окоми на Французе, раднике и пензионере, уместо да се ухвати у коштац са расипањем – поручила је Марин Ле Пен.

Та странка је већ запретила гласањем неповерењу влади у октобру, када предлог буде дошао на дневни ред скупштине. Из крајње левице, која такође има значајну политичку снагу, стижу сличне поруке, уз истицање да су на мети радници, болесни, незапослени и пензионери, у чему виде најаву "социјалне катастрофе".

ЗАЧАРАНИ КРУГ

Бајру је у незавидном положају, покушавајући да кофом воде гаси велики пожар. Проблем је суштински, и погађа многа друштва у овом стадијуму либералног капитализма. С једне стране, све је мање болница и лекара, стеже се каиш у администрацији, штеди се на средствима за школе, недостају наставници, затварају се поште, смањује се број шалтерских радника. И, сада следе нови резови. С друге стране, онај малобројни имућни слој грађана све је богатији, разбацује се милијардама и не зна шта ће од сјаја и гламура. Ако власт на њих финансијски удари, прете да ће се иселити и са собом понети сав свој новац, што би стање у јавној каси још више закомпликовало. И, круг се ту затвара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације