ПРИВРЕДНА ЕЛИТА ПОД ДЕБЕЛИМ КЉУЧЕМ: У Немачкој економски врх доступан махом људима на самом врху друштвене лествице

КЛУБ привредне елите у Немачкој, закључан је малтене за све осим за три до четири процента становништва на врху друшвене лествице. Поред племићких породица, тај "пик" чине фамилије у чијем се власништву деценијама налазе привредни гиганти. Све у свему, продор синова из средњих и доњих слојева немачког друштва у елитну економску заједницу, заправо је изузетак.

Фото: Епа

Социолог Михаел Хартман, пензионисани професор Техничког универзитета у Дармштату, бавио се овим питањем током последњих век и по, истражујући ко заузима директорске позиције у водећим немачким концернима. И сам се, пише Дојче веле, изненадио резултатом који показује да је од 1927. до данас, удео људи из доњих слојева у привредној врхушки порастао само за 2,5 процентна поена. Хартман изводи закључак да се "немачка привредна елита размножава партеногенезом", што значи да елита сама себе оплођује и ствара своје наследнике, без мешања са другим слојевима становништва.

Анкета коју је спровео Битком, кључна организација ИТ индустрије у Немачкој, показала је је да две трећине фирми са најмање 500 запослених увело такозоване циљеве разноликости, а преостала трећина то планира, или барем расправља ту проблематику. Али, ни то није ништа променило кад су руководеће позиције у економском врху у питању, њих и даље заузима затворена елита која воли искључиво себи сличне.

Дискриминација по основу породица из које долазе људи почиње већ током школовања. Деца академских грађана прелазе лакши пут, имају више подршке, тиме и више шанси за успех, него потомци радника.

Хартман је дошао до закључка да деца менаџера са докторатом имају чак 17 пута већу могућност да уђу у управу једне од 400 највећих компанија, него деца радника са истим академским звањем. Осим тога, наводи Дојче веле, о кључним позицијама у приведи одлучују и критеријуми који немају везе са економијом, као на пример, како неко говори, како се понаша, или чак које хобије има.

- Последњих година шансе за радничку децу ипак су се повећале - вели Хартман. - Њихов удео, одлепио се од врло ниског нивоа. То се, међутим, није догодило на рачун богаташке и племићке деце, него оних чији су родитељи припадници средњег слоја. Дакле, док је удео потомака елита на руководећим положајима непромењен, борба се сада води између наследника оних из средине и са дна друштвене лествице.

С друге стране, увођење женске квоте, помогло је да се равнотежа поправи кад је нежнији пол у питању, а сличан помак бележи се и код особа мигрантског порекла. Хартман оцењује да би једино увођење квота довело до конкретних помака па их предлаже, упркос њиховој општој непопуларности.

Немачки супербогаташи

БРОЈ супербогаташа у Немачкој нагло расте и тренутно је 500 нових, а укупно 3.900. Заједно поседују готово трећину целокупног финансијског богатства земље. Само две државе имају више супербогаташа, чији богатство премашује стотину милиона долара, него Немачка, а то су САД са 33.000 и Кина са 9.200. У Немачкој је порастао и број доларских милионера, има их 678.000, што је 65.000 више него лане. Милијардери у Немачкој неуобичајено великој мери своје богатство дугују наследству, у чак 71 проценат случајева. Глобални просек је 36 одсто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације