НОВА КИНЕСКА МАНТРА ЗА ПОБЕДУ У РАТОВИМА: Поремећај уместо уништења! Преко 90% патената за HPM поднете од стране кинеских фирми

КАКО тензије ескалирају у Тајванском мореузу, Кина је открила оно што изгледа као њено најновије оружје у арсеналу тихог ратовања — мистериозну графитну бомбу способну да замрачи електричне мреже у циљаним подручјима.

Фото: Профимедиа

Симулација, позивајући се на податке „Кинеске корпорације за ваздухопловну науку и технологију“ (CASC) — кључног извођача радова у области одбране под кинеским Министарством националне одбране — показала је да електрични трансформатори варниче и отказују под дејством графитних влакана.

Оружје наводно има домет од 290 километара (180 миља) и носи бојеву главу тежине 490 килограма (1.080 фунти), што га чини способним да прецизно циља удаљене електране, подстанице и чворишта мреже.

Упркос детаљној визуелној презентацији, кинески државни медији, CCTV, назвали су га само „мистериозним типом домаће произведене ракете“, задржавајући кључне информације о њеном званичном називу, фази развоја или оперативном распоређивању. Кинеске власти још увек нису потврдиле да ли је ово оружје ушло у активну службу.
Време овог откривања није случајност. Са геополитичким жариштима која тињају и кинеском подршком Русији и Ирану која се продубљује, приказивање такве способности подвлачи стратешки помак у модерном ратовању: ометање уместо уништења.

Фото: Јутјуб/CNA

ОД ЕМП-А ДО ГРАФИТНИХ БОМБИ

Кинеско интересовање за парализу критичних система почело је много пре него што се ова графитна бомба појавила. Од 2017. године, она користи високомоћно микроталасно (ММ) оружје - ненуклеарне уређаје способне да емитују електромагнетне импулсе (ЕМП) да би тренутно спржили електронику.

Ови тихи изливи не убијају; уместо тога, они онеспособљавају. Комуникације, транспорт, водоводни системи, чак и војни радар и одбрамбене мреже - све може бити учињено бескорисним у тренутку.

Према истраживачком извештају RAND Corporation, око 90% глобалних ММП патената сада држе организације повезане са Кином, што указује на тежњу Пекинга ка доминацији у овој области.

Још више забрињава то што Кина активно развија оружје за електромагнетне импулсе на великим висинама (HEMP) – нуклеарне бојеве главе које се детонирају изнад циљева како би прекриле читаве регионе ЕМП таласима.

Као део свог плана модернизације нуклеарног оружја, Кина је на путу да удвостручи свој нуклеарни арсенал до 2035. године, при чему HEMP-ови играју централну улогу у њеној широј доктрини „информатизованог ратовања“, дајући приоритет контроли информација и електромагнетног спектра пре него што традиционални сукоб уопште почне.
Сада се графитна бомба појављује као циљаније оруђе у овом тихом арсеналу.

ТИХА ПРЕТЊА
Графитна бомба, често називана „бомба за затамњење“ или „мека бомба“, је несмртоносно оружје дизајнирано да уништи електричну инфраструктуру без уништавања зграда или директног повређивања људи.

Делује тако што распршује облак финих графитних честица – ситних, лаганих влакана која су високо проводљива – по циљаном подручју. Када се ове честице слегну на високонапонску опрему, као што су трансформатори, прекидачи или далеководи, оне стварају кратке спојеве, изазивајући изненадне и широко распрострањене нестанке струје.

Ефекат је тренутан и разарајући. Сваки електрични систем захваћен облаком вероватно ће се искључити. Ако се бомба распореди изнад електране, удар се шири ка споља, прекидајући струју не само на месту удара, већ потенцијално у читавим регионима повезаним са том мрежом.

Иако ниједна експлозија не пробија зграде и ниједан живот није директно угрожен самом бомбом, каскадне последице нестанка струје – посебно у урбаним центрима – могу бити озбиљне. Болнице, транспортни системи, комуникационе мреже и основне службе стају, а у насталом хаосу, животи и даље могу бити изгубљени.

Упркос својој способности за поремећаје, привлачност графитне бомбе лежи у њеном „меком“ отиску. Она узрокује минималну колатералну штету. Инфраструктура остаје нетакнута, а када се проводне честице очисте, електрични системи се често могу обновити.
Ова реверзибилност је чини атрактивном за стратешке операције где дугорочна физичка штета није циљ, већ краткорочна конфузија и парализа.

Међутим, оружје није без ограничења. Нестанак струје који изазива је обично привремен, траје сатима или данима, а не недељама. Услови околине, попут кише или јаких ветрова, могу смањити њену ефикасност превременим распршивањем влакана или њиховим испирањем. И како се нације прилагођавају, многе модерне електричне мреже се очвршћују заштитним премазима или редизајнирају како би се одупрле таквим облицима напада.

У суштини, графитна бомба је средство контроле и ометања – несмртоносно, али способно да гурне градове у таму и посеје страх без испаљеног иједног метка.

Фото: АП

СТАРО ОРУЖЈЕ У НОВОМ РАТУ

Графитне бомбе могу изгледати као најсавременија технологија, али су деценијама део војне тактике.

Развијено од стране америчке војске 1980-их, ово несмртоносно оружје настало је из ширег напора да се пронађу начини за онеспособљавање непријатељске инфраструктуре без разарајућег утицаја конвенционалних експлозива.

Већи део раних истраживања био је обавијен велом тајне, спроведен у оквиру класификованих одбрамбених програма који су имали за циљ да САД дају предност у модерном ратовању, где поремећај може бити моћан као и уништење.

Прва позната употреба на бојном пољу догодила се током Заливског рата 1991. године, када су америчке снаге распоредиле графитну бомбу BLU-114/B са разарајућим ефектом. Циљајући два кључна ирачка центра за дистрибуцију електричне енергије, бомба је учинила до 85% електричне мреже земље нефункционалном, гурнувши велики део Ирака у таму скоро месец дана.

Нестанак струје није само створио неугодности цивилима – парализовао је ирачку ваздушну одбрану и пореметио командно-контролну мрежу Садама Хусеина у критичном тренутку рата.

Оружје се други пут појавило у јавности 1999. године, током рата на Косову. Овог пута, НАТО снаге, предвођене САД, користиле су графитне бомбе да осакатију електричну мрежу Србије.

Стелт авиони Ф-117 бацили су бомбе са хируршком прецизношћу, наводно онеспособивши око 70% енергетске инфраструктуре земље. Нестанак струје је био привремен, али стратешки моћан, доприносећи одлуци Србије да прихвати услове прекида ватре који је посредовао НАТО.

Иако се недавно откривање графитне бомбе од стране Кине може чинити новим, сама технологија има дугу и доказану историју. Ново није концепт, већ ко га сада излаже.

ТРКА ТАЈВАНА ДА ОСТАНЕ ОСВЕТЉЕН

Као једно од технолошки најнапреднијих друштава у Азији, Тајван се у великој мери ослања на електричну енергију за напајање својих болница, комуникација, транспорта и водоводних система.

То га чини јединствено рањивим и на графитне бомбе и на ЕМП нападе. Успешан удар на његову електричну мрежу не би само изазвао непријатности - могао би да гурне острво у хаос.

Схвативши ово, Тајван је тихо ремонтовао своју енергетску инфраструктуру. Након нестанка струје 2022. године, државна компанија за комуналне услуге, Тајпауер, покренула је десетогодишњи план отпорности вредан 18 милијарди долара, усмерен на децентрализацију енергетског система.

План укључује изградњу микромрежа које се напајају локалним обновљивим изворима – соларном, ветром и хидроенергијом – способним да раде самостално у случају квара главне мреже. Додају се додатна расклопна постројења и дистрибутивни чворови како би се изоловале претње и спречили каскадни нестанци струје.

Овај напор се надовезује на тајвански Закон о електричној енергији из 2016. године, који је дао приоритет интеграцији обновљивих извора енергије и енергетској разноликости. Циљ није само енергетска ефикасност, већ и преживљавање.

У будућности у којој рат може почети нестанком струје, Тајван се утркује да осигура да се светла могу поново упалити.

РАТОВАЊЕ БЕЗ ВАТРЕ

Успон графитних бомби и ЕМП оружја одражава дубљу еволуцију у војном размишљању. Модерне доктрине све више цене способност онеспособљавања, а не уништавања.
Циљ је парализовати способност непријатеља да комуницира, координира и пружа отпор циљањем његових C4ISR мрежа: командовања, контроле, комуникација, рачунара, обавештајних служби, надзора и извиђања.

Ово су нервни системи модерне војске – и не морају бити бомбардовани у рушевине да би били неутралисани. Добро темпирани ЕМП или графитни удар може имати исти ефекат: ослепити, оглушити и парализовати напредне снаге пре него што се употреби иједно конвенционално оружје.

(eurasiantimes.com)

БОНУС ВИДЕО - Потрага за деловима тела код Лазаревца

Препоручујемо

Свет

0 7

КИНЕСКО СУПЕРОРУЖЈЕ РОЂЕНО ИЗ ТЕХНИЧКЕ ГРЕШКЕ НАСА-Е: Хелијумске ракете које мењању рат и свемир!

04. 07. 2025. у 21:33

Свет

0 1

ЗАШТО ИРАНУ НЕЋЕ ПОМОЋИ НИ РУСКИ НИ КИНЕСКИ ЛОВЦИ: Израелски напади открили горку истину о одбрани Техерана

04. 07. 2025. у 20:33

Свет

0 1

СТРАХ ОД КИНЕ: Трамп жели да побољша односе са Русијом

02. 07. 2025. у 19:33

Свет

0 0

ВРБОВАЛИ АМЕРИЧКЕ МОРНАРЕ: Двојица Кинеза ухапшена због шпијунаже и регрутовања за кинеску обавештајну службу

01. 07. 2025. у 21:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације