МИЛИЈАРДЕ ЗА БОКАЛ ЧИСТЕ ВОДЕ: Европска унија тражи одговор за све већу штету од проблема с водом на Старом континенту

ЕВРОПА, попут остатка света, све више кубури с водом.

Фото: Горан Чворовић

Томе у највећој мери доприноси отопљавање, па ће, ако се ништа не учини, цео континент имати озбиљне проблеме до краја овог века. Европска унија је зато недавно изашла с акционим програмом који због "благог" приступа није задовољио посланике еколошког опредељења у Европском парламенту.

Милиони Европљана, у развијеном свету, данас немају достојан приступ најосновнијој животној потреби. Чак 34 осто популације и 40 процената територије ЕУ се суочава са сезонским несташицама воде. У јужним деловима континента, током лета, тај постотак се пење и до 70.

Све то изазива велике потешкоће за пољопривреду и, лачнано, на читав живот. Значајно је погођен и туризам, јер људи избегавају да иду тамо где нема довољно воде, нарочито у топлим данима. Мањак воде у будућности би могао да доведе и до смањења доступне воде за хидроелектране или, рецимо, за хлађење у нукеларкама.

Израчунато је да ће се сви житељи Велике Британије до 2050. године на овај или онај начин суочити с недовољном количином пијаће воде. Осим с несташицом, Стари континент се све више сусреће и с проблемом загађености, али и поплава и суша у исти мах.

Све то доводи и до значајних економских последица. Једно међународно истраживање показало је да би до 2050. године цена која се плаћа за суше у ЕУ могле да порасте са 9 на 65 милијарди долара годишње.

До краја века штета би могла да буде много већа. Једно друго истраживање је показало да ће суше само париски регион до 2100. године коштати 2,5 милијарде евра! А шта тек рећи за утицај отопљавања на пораст нивоа мора, што би Европи могло да испостави вртоглави рачун од чак 872 милијарде евра до краја овог века.

Фото: Shutterstock

Не треба занемарити ни нове миграторне таласе из тзв. "трећег света" људи који ће бежати од жеђи, али, парадоксално, и од превише воде која ће, преко пораста нивоа мора и океана, поплављивати читаве територије.

На основу налаза европске агенције за очување човекове околине, само 37 одсто пијаће воде у системима на континенту данас је доброг еколошког састава. Стање је, истиче се, алармантно и није побољшано последњих десетак година. Има више разлога за недовољан квалитет воде и несташице, међу којима су климатске промене, али и слабо пречишћавање, застарела инфраструктура и недовољна улагања у мрежу.

Сви ови проблеми натерали су ЕУ да реагује, па је недавно у Бриселу представљена стратегија за побољшање приступа води до 2030. године. На првом месту је – штедња. Еворпска комисија је позвала све грађане и фирме да до тог периода уштеде 10 одсто у потрошњи.

- Већ данас, 30 осто европске територије је суочено с недостатком воде. Наша будућност зависи од начина на који ћемо управљати водом већ од сада. Десет одсто уштеде је остварљиви минимум – поручила је европска комесарка за човекову околину Џесика Розвал.

Други правац је реновирање инфраструктуре. Розвал истиче да се тренутно на цурењу цевовода губи у просеку чак 30 одсто воде. Ситуација је различита од земље до земље, а у ЕК наглашавају да се овај постотак креће од 8 па све до 57 одсто. У Француској, на пример, износи 20 одсто.

Трећи смер хитног реаговања је окретање модерној технологији. Европска извршна власт је најавила дигитализовање сектора који се бави дистрибуцијом воде, увођењем "паметних бројила", што би требало да олакша и убрза откривање пукотина у систему снабдевања. У те сврхе, Европска инвестициона банка ће, у сарадњи с ЕК, издвојити 15 милијарди евра за период до 2027. године.

Foto: Profimedia

Уз побољшање лошег управаљања, у ЕУ намеравају и да омогуће приступ чистој води свим грађанима. Са замљама чланицама крећу у процес утврђивања ризика и потреба који ће дефинисати националне политике. Што се тиче борбе против загађења, најављена је за 2027. годину јавно-приватна иницијатива за детектовање и елиминисање "трајних", односно ситнтетичких и тешко уништивих материја које прљају воду. Њихов утицај на здравље кошта годишне од 52 до 84 милијарде евра.

У мору, очекује се усклађивање законодавства свих чланица. Што се тиче океана, у Ници је пре неколико дана одржана и међународна конференција којом је председавао француски шеф државе Емануел Макорн. Циљ је да се заштити циклус коришћења воде из мора и океана и смањи ризик од поплава.

 Еколози, међутим, траже много конкретније реакције да би се спречила катастрофа. За почетак, "зелени" у ЕП истичу да су потребне циљане и конкретне инвестиције за модернизовање инфраструктуре, развијање трајних природних и технолошких одговора, боље прилагођавање на климатске промене при уређивању територија, укључивање вештачке интелигенције у иновирање и стварање система за аутоматско укључивање аларма у реалном времену, уз далеко већу штедњу. Све, с циљем да у блиској будућности имамо на располагању, чисту, али и довољну количину воде за основне потребе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације