ШТА СЕ ЗНА О НАПАДУ НА ПУТИНА: Да ли је украјински напад дроном скоро убио руског председника у Курску? (ВИДЕО)

РУСКИ извори су пет дана касније известили да се велики украјински напад дроном на руску Курску област 20. маја поклопио са посетом руског председника Владимира Путина.

Фото Kremlin.ru

Командант дивизије противваздушне одбране Јуриј Дашкин је у вези са инцидентом известио да је председник, док је био у свом хеликоптеру, био „у епицентру одбијања великог напада непријатељских дронова... Интензитет напада током лета летелице са врховним командантом изнад територије Курске области значајно се повећао. Стога смо истовремено водили битку противваздушне одбране и осигурали безбедност лета председничког хеликоптера у ваздуху.“ 

Дашкинова изјава указује на то да је председнички хеликоптер могао бити у опасности. Дронови су у више наврата коришћени за обарање борбених авиона током лета, укључујући тешко оклопљене руске војне хеликоптере, који могу бити рањиви због својих великих димензија и релативно малих брзина у поређењу са авионима са фиксним крилима.

Додатна опасност током напада више дронова остаје могућност пријатељске ватре од стране локалне противваздушне одбране, а инциденти обарања руских и украјинских авиона велике вредности док су покушавали да одбију непријатељске ваздушне нападе често су пријављивани од избијања непријатељстава великих размера између две земље у фебруару 2022. године. Остаје значајна могућност да је присуство хеликоптера председника Путина током украјинског напада дроном значајно закомпликовало напоре противваздушне одбране, потенцијално приморавајући браниоце да се ослањају на инфрацрвено вођене ракете, противваздушне топове и електронско ратовање, како би смањили могућност да пријатељска ватра нанесе штету врховном команданту. 

Инциденти у којима су шефови држава постављени на линију ватре били су ретки у последњих пола века, посебно за лидере великих војних сила попут Русије. Остаје значајна могућност да је украјински напад дроном можда покренут уз сазнање о Путиновој општој локацији.

Упркос тренутном непријатељском стању односа између Русије и западног света, западне процене су често упозоравале на могућност присилног уклањања председника Путина са власти, упозоравајући да ће алтернативе унутар руског руководства вероватно бити мање повољне за западне интересе. Украјински напади у близини локације руског председника су ипак далеко од без преседана, с обзиром на то да је 2. маја 2023. године извршен неуспели напад дроном на његову резиденцију у Москви. Чињеница да Путин у то време није био у ваздуху вероватно је значила да је ризик по његов живот био знатно мањи. Остаје значајна могућност да су такви напади имали за циљ да застраше руског лидера и пошаљу демонстрације силе, а нису изведени у уверењу да постоји значајна намера да му се одузме живот.

Даља могућност остаје да су руски државни медији и командант Дашкин можда преувеличали степен у којем је председник био у централној позицији током напада, као део напора да утичу на јавно мњење и прикажу га као некога ко ризикује свој живот у региону који је донедавно био центар најинтензитетнијих непријатељстава у рату. Критике руске државе и оружаних снага од стране становника Курска због дозвољавања Украјини да изврши вишемесечну инвазију у августу 2024. године, која је резултирала значајним жртвама међу руским цивилима, могле би да подстакну државу да пренесе слике заједничке борбе председника у том подручју.

ПВО ЗАШТИТА

Руска противваздушна одбрана, задужена за заштиту вредних циљева попут председничког хеликоптера, спада међу најсофистицираније на свету. С-400 Тријумф, ракетни систем земља-ваздух дугог домета, чини окосницу руске мреже противваздушне одбране.

За претње ближег домета, Панцир-С1 комбинује ракете и аутоматске топове калибра 30 мм за дејство на дронове и прецизну муницију у радијусу од 20 километара. Његов радарски и електрооптички системи су оптимизовани за мале, окретне циљеве попут FPV дронова, иако густи ројеви могу да угрозе његове могућности праћења.

Тор-М2, још један систем кратког домета, нуди сличне могућности против дронова, са фокусом на брзом реаговању на претње на малим висинама. Заштита Путиновог хеликоптера би вероватно подразумевала слојевиту одбрану, интегришући ове системе са електронским противмерама попут ометања ГПС-а и инфрацрвених мамаца.

Хеликоптер Ми-17, који се често користи за превоз ВИП особа, опремљен је распршивачима сигналних ракета и пријемницима за радарско упозорење, што побољшава његову преживљавање у спорном ваздушном простору. (bulgarianmilitary.com/Бојко Николов)

(militarywatchmagazine.com)

БОНУС ВИДЕО - ПОНУДА НА САЈМУ АУТОМОБИЛА: Погледајте како изгледају нови модели

Препоручујемо

Свет

1 25

ПУТИНОВ ХЕЛИКОПТЕР У ЕПИЦЕНТРУ НАПАДА

25. 05. 2025. у 12:23

Свет

0 3

БРИТАНЦИ ОТКРИВАЈУ ЗАШТО СУ ГЕРАЊИ ТОЛИКО ЕФИКАСНИ: Користе Телеграм ботове и вештачку интелигенцију за навођење и избегавање ПВО (ВИДЕО)

27. 05. 2025. у 19:11

Свет

0 9

ОДГОВОР МОСКВЕ НА СЕВЕРНУ ПРЕТЊУ: Финска и Велика Британија на мети, Русија преплављује границу према Хелсинкију

26. 05. 2025. у 22:45

Свет

0 9

УБИТАЧНИ РУСКИ ДРОН ПОСТАО ЈОШ МОЋНИЈИ: Руски Ланцет XXL наводно садржи 20 кг ТНТ-а и домет од 200 км (ВИДЕО)

25. 05. 2025. у 19:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације