СЕТИЛИ СЕ ДА УШТЕДЕ: Европска служба за спољне акције смањује број запослених

Европска служба за спољне акције (ЕЕАС), што је у неку руку "министарство" иностраних послова ЕУ, спрема се да смањи број запослених у дипломатским представништвима широм света.

Фото: Горан Чворовић

Ово смањење врши се због уштеде, а предвиђено је да ефективи остану нетакнути тамо где су неопходни из угла бриселске администрације, попут оних службеника који надгледају спровођење актуелних санкција против Русије.

Смањење би се односило на десетак делегација, а без посла би остало око сто запослених, од 144 представништва које има ЕЕАС. До ових података је дошао "Политико", а цео пројекат смањења ефектива се врши због приоритета у интересима али и буџетских уштеда. Према овим информацијама, висока представница за спољну и безбеносну политику ЕУ Каја Калас представила је план за реорганизацију ЕЕАС највишим званичницима Европске комисије прошле среде и добила зелено светло да крене у његово спровођење.

Неименовани извори "Политика" наводе да се делегације које су на мети резова налазе у земљама у којима ЕУ више не осећа да има тако снажан интерес за остављање значајног броја дипломата и особља, као што су Белорусија или Лесото. У овим земљама, приоритети ка остваривању стратешких интереса ЕУ се удаљавају од циљева развојне помоћи ка онима као што су спровођење санкција или партнерства за одбрану, па се и ресурси сада преусмеравају у том правцу.

Иако ЕЕАС не планира да званично затвори ниједну од своје 144 стране делегације, десетак ће бити сведено само на основно особље као што су амбасадор и један или два помоћника, док ће локални састав бити укинут. С друге стране, у оквиру поменутих промена, неке делегације ће добити већи број запослених.

Две фазе смањивања, с отпуштањем око стотинак запослених међу локалним особљем, спроводиће се у фазама у 2026. и 2027. години, истиче "Политико". Наглашава се да би ово смањење делегација на основно особље које би радило од куће, а не из канцеларије ЕУ, било једнако затварању тих делегација.

Истакнуто је и да се смањење броја запослених поклапа са снижавањем буџета које погађа више институција унутар ЕУ. Оно што је као главни разлог наведено у плановима Каје Калас, могло би, тако, с друге стране, да се посматра и као део преговора о Вишегодишњем финансијском оквиру ЕУ, што, у ствари, представља рад на буџетској штедњи.

Такође, у ширем смислу, смањење буџета у ЕУ одражава ограничену намеру међу земљама чланицама да повећају доприносе институцијама са седиштем у Бриселу, као и смањену жељу да се ојачају ресурси за пројекте везане за одбрану.

Ранији план за смањење ЕЕАС, о којем је "Политико" први пут писао крајем прошле године, предвиђао је много дубље резове од чак 800 запослених. Ова верзија, чије ће оквирне тачке бити саопштене особљу наредних дана, према документу који је имао увид у "Политико", биће, тако, знатно блажа. Све то коштаће ЕУ око 20 милиона евра у првој години, после чега би требало да уследи уштеда од 9 милиона евра у три наредне године.

"Политико" подсећа да је ЕЕАС основан 2011. с циљем да буде фокусиран на развојну помоћ и економску сарадњу. У међувремену, ефективи ове службе су се проширили са неколико десетина запослених на више од 5.200 људи широм света, јер је ЕУ настојала да прошири свој геополитички утицај на планети. Делегације су задужене за односе са локалним самоуправама, додељивање средстава и грантова ЕУ, и, у неким случајевима, обављање мисија, као што је извештавање о зонама сукоба.

Делегације које су на мети резова налазе се у земљама у којима ЕУ више не осећа да има тако снажан интерес за постављање значајног броја дипломата и особља. "Политико" наглашава да ЕУ сада жели да се уже фокусира на стратешке интересе као што је повезивање са владама које имају утицај у спровођењу санкција ЕУ против Русије.

- Као резултат тога, делегације у земљама кључним за спровођење санкција, попут оних које дају заставе руским бродовима "флоте у сенци", могле би да добију повећање особља – пише овај дигитални сајт.

Француски сајт "Јавни живот" (Ла Вие Публиqуе), писао је недавно, крајем фебруара, о "позитивном билансу, али и слабостима функционисања дипломатске службе ЕУ", у којем се истиче и проблем ефектива, али и из угла недовољног броја. Овај сајт се иначе ослања на јавне изворе информација и њиме управља Дирекција за правне и административне информације (ДИЛА) при канцеларији француског премијера.

Наглашено је између осталог да дипломатски апарат ЕУ игра важну улогу у координацији између институција ЕУ у заједничкој спољној и безбедносној служби.

- Али, и поред позитивног биланса у глобалу, постављају се проблеми у систему информисања, комуникацији и управљању персоналом – истакао је овај сајт, нагласивши да ЕЕАС подржава рад високог представника који је уједно и потпредседник Европске комисије.

 Наводи се да ЕЕАС сарађује с ЕК и Европским саветом у спровођењу спољне и безбедносне политике која је, како се истиче, нарочито добила на важности почетком рата у Украјини.

С тим у вези, Европски финансијски суд са седиштем у Луксембургу је прошле године посветио специјални извештај о улози и координацији ове службе. Том приликом утврђени су проблеми у инструментима неопходним за управљање информацијама, као што су сарадничка платформа, „раштрканост“ тешко доступна делегацијама и систем за чување докумената који захтева моц́ан алат за претрагу информација које долазе из свих крајева света. Доступна средства отежавају дељење осетљивих информација, превише су сложена и не баш једноставна за коришц́ење, па се наводи дљ неке делегације прибегавају услугама тренутне размене порука на тржишту.

Констатује се да координација "није савршена". Запослени при делегацијама су готово свакодневно у контакту са руководиоцима који се налазе у канцеларијама у седишту. Употреба видео-конференција је од пандемије ковида олакшала ову врсту размене. Али, утврђени су недостаци у повратним информацијама у годишњим плановима управљања, па зато постоје различита мишљења о њиховој корисности.

Делегације доприносе спољној политици ЕУ кроз извештаје, слањем централи иноформација од интереса за локалну политику, безбедност, економски развој. Оне садрже стратешке препоруке за акцију. Али, повратне информације из седишта нису систематске. Суд из Лукембурга је међу амбасадорима спровео анкету о томе да ли су корисне информације које добијају назад и утврдио да никада нису корисне за 13 одсто испитаних, 52 понекад, 30 одсто у принципу и 5 одсто увек. Проблем је, дакле, и у "централи", а не само око броја запослених на терену.

С друге стране, делегацијама може да буде поверено обављање дипломатских заступања или контактних мисија, што се спроводи на време, али се не доставља увек седишту, упркос смерницама. Координација са ЕК се спроводи на различитим нивоима, па Суд препоручује побољшање међуинституционалне координације између ЕК и Европског савета, пре састанака Савета за спољне послове коме присуствује и висока представница, што захтева успостављање заједничких платформи за брифинге, који тренутно не постоје.

"Јавни живот" закључује да све европске политике сада имају „значајну спољну димензију“ што подразумева одговарајуц́и број запослених.

- Међутим, 60 одсто анкетираних амбасадора сматра да људски ресурси ЕЕАС распоређени у њиховим делегацијама нису пропорционални мисијама. Недостатак запослених је посебно приметан у одељењима за политику, штампу и информисање – истиче француски сајт.

Питање је, зато, колико це најављено смањење ефектива утицати на побољсање или погорсање утврђених недостатака. Све то отвара и питање да ли заиста постоји "европска спољна политика".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације