НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ: Како је некада изгледала највећа пустиња на свету

НАУЧНИЦИ су анализом сталагмита из пећина у јужном Мароку дошли до доказа да је Сахара између 8700. и 4300. године пре нове ере бележила знатно веће количине падавина него данас.

Фото Pixabay free images

Ове повећане количине кише, које су вероватно биле последица тропских облака и проширења монсуна, довеле су до сужавања пустиње и стварања повољнијих услова за живот. Таква климатска промена омогућила је развој раних сточарских заједница, а присуство обилнијих водних ресурса олакшало је миграције и размену добара и знања између различитих група.

Истраживање, објављено у часопису Earth and Planetary Science Letters, истиче значајан утицај ових промена на обликовање неолитских насеља у региону који је данас синоним за негостољубивост.

Ово откриће део је ширег истраживања климатске историје Сахаре и њеног утицаја на ране људске цивилизације. Истраживачи са Универзитета Оксфорд и Националног института за науке о археологији и баштини (Institut National des Sciences de l’Archéologie et du Patrimoine) користили су напредне методе анализе како би прецизно датирали периоде повећаних падавина и открили узроке промене климе у овом региону, пише SciTech Daily.

Сталагмити, стенске формације које расту са пода пећине, представљају драгоцене климатске архиве. Њихов раст зависи од падавина које продиру кроз тло и капљу на пећински под, при чему се таложе минерали попут калцијум-карбоната. Због тога, присуство сталагмита у сушним областима попут Сахаре указује на период када је било довољно кише да подржи њихово формирање.

Фото: severe-weather

Тим научника анализирао је трагове уранијума и торијума у сталагмитима како би прецизно одредио периоде када су ове формације настајале. Њихови налази потврђују да је Сахара имала повољније услове током такозваног Афричког влажног периода, између 8.700 и 4.300 година пре нове ере. Према овом истраживању, током „афричког влажног периода“ Сахара није била пустиња какву данас познајемо, већ област богата вегетацијом, рекама и подземним резервоарима воде. Ове повољне климатске промене омогућиле су развој раних неолитских заједница јужно од планине Атлас.

Занимљиво је да се број археолошких налазишта из овог периода повећава управо у областима које су данас екстремно суве. Ово указује на то да су људи тада користили богатије екосистеме за живот и пољопривреду. Међутим, када су сушни услови поново завладали, многа од ових насеља су напуштена.

Још једна фасцинантна последица повећаних падавина била је могућност кретања људи кроз Сахару. Са више воде и вегетације, овај регион је постао погоднији за путовања и повезивање различитих популација, омогућавајући размену добара и знања између северне и субсахарске Африке.

Истраживачи су анализом изотопа кисеоника у калцијум-карбонатним наслагама сталагмита успели да открију механизме који су довели до повећања падавина у Сахари током овог периода. Њихова анализа сугерише да је кључни фактор била појава тропских облака, познатих као тропске перјанице – огромних трака облака у вишим слојевима атмосфере које преносе влагу из тропских области у суптропске регионе. Ово је прво истраживање које потврђује да су тропске перјанице у прошлости допринеле падавинама у овом делу северне Африке.

Осим тога, постоје докази са других локалитета да је у том периоду дошло до ширења западноафричког монсуна ка северу, што је додатно утицало на повећање влажности у региону. Комбинација падавина из тропских перјаница са севера и монсуна са југа довела је до тога да се Сахара значајно сузи, побољшавајући услове за живот северно и јужно од њеног централног дела. Овај климатски помак омогућио је поновно пуњење подземних резервоара воде и повећао проток река кроз пустињу, чиме су створени повољнији услови за људске заједнице и њихово кретање кроз Сахару.

Подаци из сталагмита са северне ивице Сахаре дају кључне информације за разумевање дугорочних климатских промена у овом региону. Док су атлантски океански узорци корисни за проучавање глобалне климе, они су превише удаљени да би прецизно показали регионалне промене у Сахари. Насупрот томе, сталагмити из Марока пружају непосредан увид у климатску историју ове области.

Један од кључних закључака овог истраживања јесте да су тропски облаци у прошлости доносили кишу у регион јужно од Атласа, што отвара могућност да би могли имати сличну улогу и у будућности. Научници планирају да наставе истраживања како би прецизније квантификовали количину падавина у прошлим епохама и предвидели како би климатске промене могле утицати на Сахару у наредним вековима.

Откриће мароканских сталагмита пружило је нови увид у климатску прошлост Сахаре, показујући да је ова пустиња некада била знатно влажнија и погоднија за живот него данас. Ови подаци не само да помажу у реконструкцији прошлих климатских промена, већ и у разумевању како би будуће промене могле утицати на овај регион.

Ако су тропски облаци и монсуни некада доносили кишу у Сахару, поставља се питање – да ли би се у неком тренутку у будућности Сахара могла поново озеленети?

(sputnikportal.rs)

БОНУС ВИДЕО - РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања

Препоручујемо

Панорама

0 2

„ПОЉУБАЦ ВЕНЕРЕ“: Сутра нас несвакидашњи догађај на небу

22. 03. 2025. у 00:15

Панорама

0 0

ИМА ЛИ ЖИВОТА ТАМО? Велико откриће научника: Пронашли присуство кисеоника у најудаљенијој познатој галаксији (ВИДЕО)

21. 03. 2025. у 23:00

Др Новости

0 0

ВЕЛИКО НАУЧНО ОТКРИЋЕ: Пронађен генетски фактор који утиче на развој дијабетеса типа 1

21. 03. 2025. у 00:00

Др Новости

0 0

ОПАСНЕ СУПСТАНЦЕ ОТКРИВЕНЕ У ПРОИЗВОДИМА: Свакодневно се користе у кућној употреби или исхрани и спадају „вечите хемикалије“

20. 03. 2025. у 22:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације