ЕВРОПА ТРАЖИ ИДЕАЛНОГ ПРЕГОВАРАЧА: Пленковић може у име ЕУ преговарати око Украјине

Хрватски премијер је био и известитељ Европског парламента за Украјину, а по многима би био и идеални преговарач ако уопште Европа буде укључена у преговоре

FOTO TANJUG/ FOTO HINA/ Denis CERIĆ

Док је званична Љубљана незадовољна избором земаља које је француски председник Емануел Макрон позвао да расправљају око Украјине, хрватски премијер Андреј Пленковић све више изражава амбицију да он буде представник Европске уније на могућим преговорима да се постигне мир. Хрватска није била у кругу држава чији су се представници окупили на хитном састанку у Паризу, али је Пленковић видео везом чествовао у другом кругу, када је Словенија опет била изостављена.

Веза Пленковића са Украјином је још из времена када је био посланик у Европском парламенту задужен за ту земљу. Од тада хрватски премијер чврсто заступа став Кијева, а унутар европских институција се залаже за сталну помоћ Украјини. У односу на величину и снагу земље Хрватска је од свих чланица Европске уније дала највећу помоћ у оружју Кијеву, а Пленковић стално понавља да „Украјина брани европске вредности“. Недавно је најављен и дванаести пакет војне помоћи, а хрватски премијер је коментарисао сусрет америчке и руске делегације речима да није „било какав мир решење, решење је онај који поштује темељна начела међународног права, а то су и територијална целовитост и интегритет Украјине“. У више наврата хрватска влада је поручила да Украјина може и даље рачунати на снажну подршку Хрватске, док је председник државе Зоран Милановић био много више резервисан и више пута изразио скепсу око хрватског ангажмана око Украјине. И у инаугурацијском говору на почетку другог мандата Милановић је рекао да мала земља, као Хрватска не сме да буде у првим редовима када се доносе кључне одлуке за које нема утјецаја.

Други Трампов мандат у Белој кући у Хрватској нису посебно коментарисали ни Пленковић, ни Милановић, а различите су реакције и у медијима. Док једнодушно приказују Владимира Путина као „агресора“, Трумп се све чешће у медијима приказује као „нови Хитлер“ којег треба зауставити. Пленковићеви министри избегавају да се изјашњавају, али у хрватској влади нема дилеме и чврсто се следи политика која се кроји у Бриселу. Милановић на другој страни поручује да је Хрватска чланица ЕУ и НАТО-а, али да не треба имали илузија да ће јој било ко помоћи ако за то буде потреба. Пленковић економску политику земље ослања на финансијску помоћ из Брисела, док шеф државе стално наглашава да долази време када ће фондовима из ЕУ доћи крај.

Андреј Пленковић је и до сада показивао амбицију за европску каријеру, али од тога на крају није било ништа. Разлога је више, Хрватска данас више није „звезда“ Европске уније и пример у региону за друге земље које желе постати чланице. Инфлација је рекордна унутар ЕУ, нико нема толико министарских и корупцијских афера и грађани Хрватске постају све више евроскептици. Председнички избори показали су да се променио и став према Украјини и да данас све више хрватских грађана показује скептичност према политици ЕУ, на трагу критика које стално наглашава и Зоран Милановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације