БАЛКАН НА УДАРУ: Стручњаци обелоданили податке истраживања, биће паклено

Novosti online

28. 04. 2024. у 13:22

ИАКО научници имају алате и методе да измере утицај климатских промена - како се то може учинити па да појединац, у оквиру властитог живота, има неку вредност којом би измерио како се, под утицајем климатских промена, мења и његов живот?

БАЛКАН НА УДАРУ: Стручњаци обелоданили податке истраживања, биће паклено

FOTO: Arhiva novosti

Није лако замислити шта је тачно "просечно глобално загревање од 1,5 °Ц или 2 °Ц" и на који ће нам начин изменити свакодневни живот.

Тиме су се позабавили истраживачи с Института за технологију Масачусетс (МИТ) и развили су нови начин мерења утицаја глобалног загревања у стварном животу и предвиђања дугорочних учинака. Испоставило се да ће значајну промену осетити и људи на Балкану.

Мера научника МИТ-а, креирана уз коришћење података 50 различитих климатских модела, одређена је према томе колико ће у разним дестинацијама делом света до 2100. године расти или падати број "дана на отвореном", односно раздобља од 24 сата када су температуре довољно угодне за већину људи да се баве активностима на отвореном, било да раде или да проводе слободно време. То су дани када није ни превруће ни прехладно, што су научници сместили у температурни распон отприлике између 10 °Ц и 25 °Ц, без екстремних временских непогода.

Највеће промене

Интернетски алат који су развили истраживачи с МИТ-а такође омогућује људима да поставе властити распон температуре када проверавају податке из своје земље на темељу онога што им самима представља пријатно време.

Фото : Н. Живановић

Студија МИТ-а показала је да ће тропска одредишта доживети највеће промене у броју дана на отвореном. Највећи удар претрпеће Доминиканска Република, која ће до краја века изгубити чак 124 дана пријатног времена годишње. Мексико, Индија, Тајланд и Египат изгубиће половину таквих дана.

Истакнута је и подела између глобалног севера, који ће добити више дана пријатног времена, и глобалног југа, који ће изгубити више упркос томе што је имао мање изазивања ефеката стаклене баште.

А шта је са Европом, ко ће изгубити највише "дана на отвореном" до 2100?

У Европи такође постоји подела север-југ када су у питању дани на отвореном. С обзиром на климатско загревање, на северу ће бити више дана са пријатним временом јер ће зиме постати топлије, но на југу ће екстремне врућине током летњих месеци узроковати пад броја дана на отвореном.

Према подацима МИТ-а, Балкан ће вероватно бити једна од најтеже погођених регија у Европи. Албанија ће тако изгубити 30 дана, Србија 26, Северна Македонија 21, Бугарска 17, а Румунија 12 дана. Јужније, Грчка би до 2100. могла изгубити 37 дана на отвореном годишње због екстремних врућина између маја и јуна, наводи студија МИТ-а.

Лоше добре вести

Пиринејско полуострво такође ће доживети промене: Португал ће имати 33, а Шпанија 13 дана мање на отвореном.

Истраживачи кажу да се разлика у Европи већ осећа и да људи бирају куда ће путовати на основу све екстремнијих врућина на претходно популарним одредиштима.

Север Европе доживеће више угодних дана, али разлози због којих ће се то догађати нису добре вести. Француска, Немачка и Аустрија добиће између 18 и 52 дана угодног времена до 2100, углавном због топлијих зима, но то би могао бити фаталан ударац за европску скијашку индустрију, која већ јесте у проблемима. Због недостатка снега размишља се о супституцији вештачким снегом, но многи мисле да то ни у приближној мери не би помогло одржати скијашку индустрију, којој су "угодни" и у пуној мери исплативи "дани на отвореном" само они с пуно правог снега.

(Слободна Далмација)

БОНУС ВИДЕО

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЧУДО НЕВИЂЕНО! Тренер дао оставку на полувремену, а онда је клупски лекар преузео екипу - оно што се потом десило, запрепастило је све!