МУКЕ ФРАНЦУЗА С РОДНОМ РАВНОПРАВНОШЋУ У ЈЕЗИКУ: Проблеми с новоговором, ко су и шта раде грађан.и-ке?

Родна равноправност у језику задаје муке и другим нацијама, као што је Француска која изузетно води рачуна о свом језичком наслеђу. Промене које се због тога дешавају у језику, стигле су и пред Сенат.

Фото: Горан Чворовић

И овде се, у последње време, воде полемике око тога да ли треба рећи професор или професорка, а није занемарљива ни расправа око тога да ли се, заправо, рече професорка или професорица.

На крају, у директном обраћању и говору, у принципу важи оно правило које одабере сам саговорник, односно саговорница. У општој конверзацији, води се рачуна да се родови испоштују.

Али, иза свега тога појавио се још једна феномен, који је озбиљно запретио да потпуно промени структуру француског језика. Реч је о такзованом "инклузивном писању", које, у ставари, синтетише правопис у тражењу економичније кореспонденције, па нека документа тако, данас, не личе ни на шта.

По примеру горе наведених речи "саговорник" и "саговорница", у инклузивном, односно скраћеном писању, то би изгледало "саговорни.к-ца". Да се нико не увреди и да све буде брзо и штедљиво написано. Али, језик због тога трпи драстичне визуелне промене, против којих су ових дана устали француски сенатори.

У Сенату је управо изгласан предлог закона којим би се овакве рогобатне "пречице" у писању забраниле, да би се сачувао дух и изглед француског језика, онаквим каквим га сви познају у целом свету.

Предлог закона о забрани инклузивног језика у службеној кореспонденцији поднела је сенаторка десничарских републиканца Паскал Грини, истичући да устаје у одбрану језика у коме је све почело да се меша.

Пре 8 година, 2015, француски Високи савет за равноправност је препоручио институцијама ову врсту писања која је оцењена као згодно графичко и синктаксичко средство да би се осигурала равноправност између мушкараца и жена.

Међу овим правилима су, на пример, начини писања као што су "грађан.и-ке" уместо грађани и грађанке. Инсистирало се и на обавезном писању "Францускиње и Французи" уместо само "Французи", да се не би мислило искључиво на мушки род, иако ова реч подразумева оба пола.

Дошло је, чак, и до нових кованица, као што би, преведено на српски језик, било "онеи" за личне заменице "оне" и "они". Пише се сада и "права човечанства" уместо "људска права", да се реч "људи" код неких, случајно, у подударном значењу француских речи, не би поистовећивала с мушкарцима, па би онда требало писати и "женска права."

Предлогом закона би у званичним документима биле забрањене ове тачке, цртице и неологизми непознати у француском језику, већ би морао појединачно да се помињање сваки пол, у духу званичних постојећих језичких правила и граматике.

Председник посланичке групе Републиканаца  у француском Сенату поручио је да је инклузивно писање "неизговорљиво" и да не може да се "дешифрује". Законски предлог има за циљ да забрани ту врсту писања у администрацији, у доменима као што су, на пример, уговори о раду. Неке средине, попут департмана Сена Сен Дени, северно од Париза, оваква правила одавно су већ увеле у своју званичну преписку.

Уколико се предлог закона коначно прихвати, званична документа где год би се такво писање и даље појављивало, била би неважећа. Текст би по процедури требало да прође и скупштинску расправу, где се очекује много тежа дебата, имајући у виду другачије политичке односе у овој институцији и где левица има пуно већу снагу. Разматрање овог предлога закона у француској Скупштини још није ни стављено на дневни ред.

Симболично место

Игром случаја, дебата у Сенату погодила се са отварањем Међународног центра за француски језик, који је инаугурисао председник Емануел Макрон, у дворцу Вилијер Котере, управо тамо где је 1539. године краљ Франсоа Први увео обавезну употребу француског језика у администрацији уместо латинског.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације