САНКЦИЈЕ РУСИЈИ УЗ ПРИЗНАВАЊЕ ТЗВ. КОСОВА: Захтеви Србији у новој резолуцији ЕП о стратегији за проширење Уније
ПОСЛАНИЦИ Европског парламента усвојили су јуче великом већином (502 гласа за, 75 против, 61 уздржан) резолуцију, а на основу извештаја хрватског посланика Тонина Пицуле, о препоруци Европском савету, Европској комисији и високом представнику за спољну и безбедносну политику о новој стратегији за проширење.
Документ срочен на основу извештаја хрватског посланика Тонина Пицуле, Фото АП
У овом тексту се тражи појачање сарадње ЕУ са властима из Београда и Приштине на постизању свеобухватног правно обавезујућег споразума "на основи узајамног признавања у оквиру дијалога", што се оцењује као кључно на путу ка ЕУ. Захтева се и да се сва отворена питања реше брзо и у доброј вољи у оквиру дијалога.
Друга важна ставка, која се односи на Србији, јесте да се сада отворено тражи да брзина приступа ЕУ буде директно везана с (не)увођењем санкција Русији. Конкретно, усвојено је да се у процесу проширења даје предност усклађивању са спољном и безбедносном политиком, уз закључак да преговори о приступању са Србијом могу да се наставе само ако се усклади са санкцијама ЕУ против Русије. Од европских власти се тражи да позову Србију да се системски усклади с рестриктивним мерама ЕУ и њеном општом политиком према Русији.
Надаље, тражи се да се оствари знатан напредак у реформама повезаним са ЕУ, напредовање у демократији и владавини права и прихватање вредности и приоритета ЕУ.
Посебна ставка је финансијска помоћ. Усвојеном резолуцијом се захтева да се поновно размотре сва средства ЕУ намењена Србији. Амандманом је придодато да треба да буду преиспитана сва средства "од којих би власти имале користи", нарочито у економским и инвестиционим пројектима за Западни Балкан.
Даљи кораци Београда условљени усвајањем мера против Москве, Фото АП
Европосланици траже да се санкционише назадовање или константан недостатак напретка блокирањем приступне помоћи. Од ЕУ се тражи и да оснује посебну радну групу за праћење напретка у поштовању владавине права.
Од свих земаља кандидата се захтевају подстицање културе политичког плурализма, добросуседски односи, демократска консолидација, изградња друштва "без дискриминације, расизма, насилног национализма и екстремизма", са заштитом мањина, укључујући Роме, припаднике ЛГБТ заједнице, етничких и верских заједница и особа с инвалидитетом. Централна пажња мора да се усредсреди на родну равноправност и права жена и девојчица.
Истовремено, изражава се и жаљење због, како се истиче, кршења људских права и нехуманог поступања према азилантима и мигрантима, а мора да се ради и на стварању достојанствених услова у затворима. Затражено је и спровођење плана за постепено укидање роминга између ЕУ и земаља кандидата, прелазак на чисту енергију, већа прекогранична мобилност, повећање учешћа цивилног друштва...
Пицула је истакао да за оне кандидате који испуне услове, приступни преговори треба да се заврше до краја ове деценије. Предложио је и квалификовану већину за доношење одлука током процеса приступања, а једногласну за коначну одлуку.
Комесар за проширење Оливер Вархељи поручио је да проширење представља стратешко улагање у стабилност и просперитет европског континента:
- Европа је снажно и уједињено одговорила на руску инвазију, али нам треба подршка наших савезника и суседа.
У дебати су се често чули позиви да се процес проширења убрза, да се регион Западног Балкана не би препустио утицају Русије. Иначе, овакве резолуције нису обавезујуће, али утичу на формирање европске политике.
Европски посланици су јуче усвојили и резолуцију о "Руској Федерацији као држави која подржава тероризам", за коју је гласало 494 посланика, против је било 58, а од гласања се уздржало 44.
ЦРНУ ГОРУ КОЧИ ПОЛИТИЧКА КРИЗА
УСВОЈЕНИМ документом ЕП је изразио задовољство што је Европска комисија утврдила услове за додељивање статуса кандидата БиХ и позвао Европски савет да на то одговори у најбржем року. Такође, изражена је и забринутост због континуиране политичке кризе у Црној Гори, што има негативне политичке последице за пут ове земље ка ЕУ.
Препоручујемо
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (2)