САДА И ЕГИПЋАНИ ТРАЖЕ УПИС У УСТАВ: Од Брисела и Софије наметнуто уврштавање Бугара у највиши државни акт Северне Македоније

ПРИПАДНИЦИ заједнице Египћана у Републици Северној Македонији (РСМ) захтевају да буду уврштени у списак у преамбули Устава, објавио је лидер етничке заједнице Демир Далип.

Фото М. Станчић

- Сви грађани и заједнице које живе у Македонији треба да буду једнаки без никакве дискриминације, посебно у спомињању у преамбули Устава - изјавио је Далип, оцењујући да се Египћани у овој држави декларишу као припадници других етницитета да би остварили одређена права, лишени могућности за то као припадници своје етничке заједнице.

Указао је да готово три деценије траје легитимна борба за остваривање права Египћана у Македонији да је, како вели, "крајње време да буду део уставне преамбуле", да би подједнако уживали права загарантована Уставом.

Овим се повећава број захтева у лицитирању за уписивање у преамбулу Устава РСМ, током одуженог политичког "уговарања" за укључивање Бугара у највиши законодавни акт државе.

Уписивање Бугара се, иначе, захтева како би се анулирала блокада Софије у преговарачком процесу Скопља са Бриселом на путу за чланство у Европској унији (ЕУ).

На претходним најавама за право на "резервацију" места за нови упис у преамбулу Устава РСМ, чекају и припадници Јевреја, Хрвата и Црногораца.

- Јеврејска заједница има дугу историју у Македонији, њени припадници су учествовали у НОБ и у стварању темеља државе, а будући да је извршен Холокауст над том заједницом, Македонија осећа дужност да им овековечи спомен као једне од заједница у Уставу - оценила је Моника Зајкова, посланица у парламенту и челница опозиционе Либерално-демократске партије (ЛДП).

Илустрација В. Н.

На све одуженијем путу испуњења комшијских жеља и иновираних задатака из ЕУ због захтева за почетак преговарачког процеса, и упркос статусу кандидата још 2005, Македонија је 2019. променила име на захтев Грчке. То је постигнуто Преспанским договором и окончањем суседског спора због имена "погађаног" скоро две деценије. Потом је процес евроинтеграција блокирала Бугарска, користећи одредбе такозваног Француског предлога за решење спора, између осталог, постављајући и један од услова за отварање поглавља у преговорима Скопља са Бриселом, и уписивање Бугара у Устав.

Но, очито је да у Скопљу упркос садашњој комотној владајућој већини у парламенту, нема политичке воље за испуњење тог захтева. Испитивањем јавног мњења знатна већина становништва је против испуњења тог "ултиматума" равног - издаји.

Спикер Собрања РСМ Африм Гаши кадар албанског блока Вреди у владајућој коалицији са ВМРО-ДПМНЕ, лидера и премијера Христијана Мицкоског, чак је на службени мејл добио и претеће поруке смрћу уколико у парламенту буду усвојене уставне измене којима би се у Устав уписала у бугарска мањина у овој земљи.

- Уставне измене никада, никада, никада да их не буде, биће вешања и клања и убијања свега бугарског, фашистичког. Они су фашисти и њихово место је на вешалима, да се лече од болести коју имају. Само пробајте, ући ћемо у Собрање и убићемо вас шиптарске псе који сте за Бугаре, само смрт - цитирана је претња у електронској поруци достављеној Гашију.

Моника Зајкова, Фото Фејсбук

Повод је пронађен у оцени Гашија на МТВ да је после избора нове владе Бугарске отворена могућност да се приступи решавању спора. Но, како је приметио, не може одмах да се очекује неки велики успех у разговорима.

Мицкоски је, пак, у јануару био изричит да неће бити политичке воље за уставне промене да би се у Устав "уписали" и Бугари и тиме отклонила препрека и блокаде Софије "преговарачким оквиром", на путу за чланство РСМ у ЕУ. Јер, како је рекао, није "авантуриста или егзибициониста", указујући да док он води Владу и ВМРО-ДПМНЕ - "неће бити уставних измена" и потврдио становиште да измене Устава РСМ не треба очекивати без чврстих гаранција Брисела.

Фото М. Станчић

Више од половине Македонци

ДРЖАВНИ завод за статистику објавио је резултате пописа из 2021. године према којима у РСМ живи 1.836.713 грађана 52 етничке припадности. Од њих 1.073.299 (58,44 одсто) су Македонци, 446.245 (24,30) су Албанци, 70.961 (3,86) Турци, 46.433 (2,53) Роми, 23.847, (1,3) Срби, 16.042 (0,87) Бошњаци. Влаха је 8.714 (0,47), Хрвата 2,145 (0,12), а 1.023 (0,06) Црногорци. На попису 2002. године регистроване су следеће бројке: Македонци 64,17 одсто, Албанци (25,17), Турци (3,85), Роми (2,66), Срби (1,77), Бошњаци (0,84) и Власи (0,47).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације