ТЕЖАК ПОРАЗ ПРИМОРЦА И ХЏ-а: Зоран Милановић уверљиво нови председник

Милановић је добио подршку 77,7 одсто бирача и по други пут ће бити шеф државе, што је до сада успело само Стипи Месићу.

Фото: ЕПА

Као што се и очекивало Зоран Милановић уверљиво је победио у другом кругу председничких избора у Хрватској и по излазним анкетама има 77,7 одсто гласова, а кандидат ХЏ-а Драган Приморац 22,3 одсто. Милановић је тако по други пут изабран за председника Хрватске, што је, након Фрања Туђмана,  успело до сада једино Стипи Месићу. Милановићева победа је очекивана, јер је био и апсолутни фаворит пред слабим кандидатима, међу којима је био и Приморац.

Већ сутра, лекар и шеф приватне болнице Драган Приморац биће заборављен, а његов излет у високу политику, након што је у мандату премијера Иве Санадера био министар, није успео. Из више разлога, а главни је што је заступао крајње десне ставове који су били одбојни већини хрватских грађана. Приморчев неуспех је и порука хрватском премијеру Андреју Пленковићу да грађани траже промену политике и на спољном и на унутарњем плану и да су незадовољни како владајући ХЏ води земљу. Иако, наравно, није суделовао на овим изборима, губитник је и Пленковић који је уложио максимални да Приморац успе, а хрватски грађани су се определили за

Милановића чак и у срединама које су традиционално склоне ХЏ-у. Исто тако се показало да највећа хрватска странка нема особу која би се могла супротставити Зорану Милановићу који вешто маневрише између левице и деснице.

Много је актуалније питање како ће убудуће изгледати односи између посвађаних Милановића и Пленковића, који су због личног сукоба довели у питање и функционисање институција. Не могу се договорити око многих кадровских питања у дипломатији, војсци и обавештајној заједници о којима заједнички одлучују, па су неки амбасадори већ проглашени „вечнима“. Милановић је заправо једина озбиљна опозиција ХЏ-у, а не штеди Пленковића који је изборио три мандата на челу владе. Питање је хоће ли победа досадашњег шефа државе помоћи и хрватској левици, пре свега СДП-у да покуша скинути ХЏ са власти. У сваком случају Хрватској следи турбулентно политичко време, када ће сукоби између двојице најмоћнијих политичара опет бити у првом плану.

ХЏ преко Драгана Приморца није успео у ничему, пре свега да увери хрватске грађане како је Милановић „Путинова пудлица“ и руски човек. Није успео ни шефа државе приказати као просрпског политичара, а сви су аргументи које је упорно гурао Приморац један за другим падали у воду. Хрватски бирачи нису насели на реторику коју је ХЏ наметнуо свом кандидату који и није члан странке, јер је из ње избачен пре много година када је самоиницијативно ишао на председничке изборе на којима је био кандидат Андрија Хебранг. Приморцу нису помогле ни многе рупе у биографији и накнадни покушај да се прикаже успешнијим него што је, што је Милановић ефектно искористио.

А пред старим и новим председником су многи изазови, поготово што се брзо мењају односи у Европи и региону. Милановић често критикује ЕУ и НАТО и тражи да Хрватска колико год је то могуће води политику која је у интересу земље и грађана. Упозорава да следи брзи крај повољног финансирања од стране Брисела и тражи да се Хрватска не меша у рат у Украјини. Овласи хрватског председника по уставу нису велике, а ХЏ је најавио да жели смањити неке овласти када је у питању војска, јер је шеф државе и врховни заповедник у миру и рату. Томе се Милановић огорчено противи, па је тешко очекивати да ће Пленковић у томе успети. У кампањи су пале и тешке речи између Милановића и министра одбране Ивана Анушића, којег се све чешће спомиње као могућег Пленковићевог наследника. То ће свакако закомпликовати ионако тешке односе два политичка брда, оног на Пантовчаку и Банских двора, где је седиште хрватске владе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације