Регион

ПИТАЊЕ ПОДЕЉЕНИХ ШКОЛА У ВУКОВАРУ: Српска деца ће слушати наставу на хрватском језику?

05. 07. 2021. у 13:00

ИСТРАЖИВАЊЕ под називом “Град заробљен политиком” у Вуковару показало је да се 73,2 посто Срба и 79,6 посто Хрвата слаже да је најбоље да деца већине и мањина иду у исте разреде, али да мањине одвојено уче матерински језик, историју, географију, музичко и ликовно.

ПИТАЊЕ ПОДЕЉЕНИХ ШКОЛА У ВУКОВАРУ: Српска деца ће слушати наставу на хрватском језику?

Градоначелник Вуковара Иван Пенава иницирао је заједничке школе за сву децу, Србе и Хрвате, али се није се изјаснио према којем моделу јер мањине имају загарантовано право школовања на свом језику на једном од три модела.

Његов заменик Маријан Павлицек споменуо је само Ц модел наставе, што значи да би сва деца похађала наставу на хрватском језику уз додатне сате мањинског језика и културе.

Из Заједницког већа општина с већинским српским становништвом неће подржати Пенавину иницијативу.

Професорка социјалне психологије с Филозофског факултета у Загребу Динка Цоркало Бирушки 20 година бави се истраживањем подељених школа у Вуковару.

Међу њеним последњим истраживањима и истраживање “Интеграцијски процеси већине и мањине у етнички мешовитим заједницама”, које је финансирала Хрватска задужбина за науку, показало је да међу уценицима и родитељима српске, чешке, италијанске и мађарске мањине у школама превладава модел А, у којима се сва настава одвија на језику и писму мањина, као и већине из Вуковара, Дарувара, Истре и Барање.

Истраживање “Град заробљен политиком” у Вуковару показало је да се с тврдњом да је најбоље да деца већине и мањина иду у исте разреде, али да мањине одвојено уче матерински језик, историју, географију, ии предмете музичког и ликовног образовања (модел Б) слаже 73,2 посто Срба и 79,6 посто Хрвата, док се с моделом А слаже 53 посто Срба и 40,3 посто Хрвата. Али Ц модел има подршку Хрвата и Срба.

Средином маја, наиме, Пенава је покренуо иницијативу о спајању школа за децу већине и мањине у Вуковару, о чему је говорио и током изборне кампање уочи локалних избора у Хрватској.

Пенава каже да родитељи не бирају модел школовања, већ да је то наметнула политика и да то нигде јавно не пише.

У Министарству образовања, међутим, тврде другачије и наводе да постоје три модела за школе у којима има мањина и да од интереса родитеља зависи који ће се модел организовати у некој школи.

Министар унутрашњих послова Давор Божиновић је реагујући на иницијативу Пенаве раније упозорио да је то питање о којем треба озбиљније разговарати.

- Оно што нам треба у Хрватској је да се спуштају тензије, биле оне међунационалне, социјалне или политичке, јер пред нама су велики изазови - поручио је тада Божиновић.