Панорама

КО ЋЕ ВАМ ПРЕ ПРИТЕЋИ У ПОМОЋ, ПАС ИЛИ МАЧКА? Наука има јасан одговор

К. Деспотовић

02. 03. 2026. у 16:09

ЗАМИСЛИТЕ сцену: у паници тражите кључеве по стану. Ваш пас већ кружи око вас, гледа вас право у очи и делује као да жели да се укључи, док мачка све то прати са безбедне удаљености, најчешће са кауча. Испоставља се да ово није само симпатична анегдота из свакодневног живота, већ образац који потврђује и наука.

КО ЋЕ ВАМ ПРЕ ПРИТЕЋИ У ПОМОЋ, ПАС ИЛИ МАЧКА? Наука има јасан одговор

Ново истраживање показује да пси у одређеним ситуацијама реагују много сличније малој деци него мачкама. Разлог за то, тврде научници, крије се у њиховој дугој заједничкој историји са људима.

Како је изгледало истраживање?

Тим истраживача са Универзитета Eötvös Loránd у Мађарској осмислио је једноставан, али занимљив експеримент. Посматрали су како се понашају недресирани пси, домаће мачке и мала деца узраста од 16 до 24 месеца када њихов старатељ не може да пронађе скривени предмет.

Предмет је био обични кухињски сунђер, без икакве вредности за учеснике. Најважнији део експеримента: старатељ никада није тражио помоћ, нити је нудио награду. Циљ је био да се види да ли ће помоћ доћи спонтано, из унутрашње потребе.

Пси и мала деца - природни помагачи

Резултати су били прилично упечатљиви. Више од 75 одсто паса и деце реаговало је тако што је показивало где се предмет налази (погледом или гестовима) или га је чак донело старатељу.

Код деце је овакво понашање већ познато, у том узрасту она спонтано помажу другима. Оно што је посебно занимљиво јесте чињеница да су се пси понашали на готово исти начин, и то без икакве команде или претходне дресуре. Истраживачи закључују да је њихова реакција вођена друштвеном мотивацијом, а не наученом послушношћу.

А мачке? Па… гледају

Мачке су имале потпуно другачији приступ. Иако су често пажљиво посматрале шта се дешава, ретко која је покушала да се укључи и помогне. Изузетак су били случајеви када је скривени предмет био нешто њима лично занимљиво, омиљена играчка или посластица.

Чак и тада, деловало је да је мотив лични интерес, а не жеља да се помогне човеку. Истраживачи наглашавају да то не значи да су мачке хладне или незаинтересоване, већ да једноставно бирају када ће реаговати.

Еволуција објашњава разлику

Разлике у понашању, кажу научници, имају дубоке еволуционе корене. Пси потичу од вукова који су живели и ловили у чопорима, где је сарадња била кључ опстанка. Током хиљада година припитомљавања, људи су додатно подстицали особине попут пажње према људским сигналима и спремности на сарадњу.

Мачке, с друге стране, потичу од много самотнијих предака и сматра се да су се у великој мери „саме припитомиле“, прилагођавајући се животу поред људи, али без потребе за развијањем снажног кооперативног понашања.

Шта нам ово говори?

Истраживачи се надају да ће поређење кућних љубимаца и мале деце помоћи бољем разумевању просоцијалног понашања код врста које живе уз људе. Закључак је јасан: дугогодишње партнерство паса и људи вероватно је ојачало њихову потребу да реагују на наше потребе, док мачке, верне својој независној природи, помоћ нуде, али под сопственим условима, пише Индекс.хр.

(24седам)