Панорама

ШТА ЈЕ СВЕСНА ЉУБАВ И КАКО ЈЕ ОСТВАРИТИ: Пет обележја сваке здраве везе (ФОТО)

Бојана Јовановић

03. 03. 2026. у 07:00

Као и већина ствари у животу тако и љубавни однос може бити незрео, површан, импулсиван, али и зрео и освешћен, што се, махом, везује уз одрасло доба партнера. У својој књизи „Како бити одрастао у везама“, амерички психотерапеут, предавач и писац Дејвид Ричо говори о пет „А“ (на енглеском сви појмови које наводи почињу тим словом) која помажу везама да процветају и продубе се до правог испуњења.

ШТА ЈЕ СВЕСНА ЉУБАВ И КАКО ЈЕ ОСТВАРИТИ: Пет обележја сваке здраве везе (ФОТО)

Током љубавног односа сувише често се заправо ни не запитамо: „Шта заиста желим у својој вези?“ Обично знамо шта не желимо или не волимо, али тај одговор нас не води у правом смеру.

„Већина људи љубав сматра осећајем, али љубав није толико осећај колико начин постојања“, каже Ричо.

У поменутој књизи, он нуди свежу перспективу о љубави и везама – ону која се не фокусира на проналажење идеалног партнера, већ на то да постанемо реалнија особа, пуна љубави. Ослањајући се на будистички концепт свесности, књига истражује пет обележја свесне љубави и начин на који оне играју кључну улогу у нашим везама током читавог живота. О чему је заправо и којим концептима? Према Ричовим речима, то су пажња, прихватање, уважавање, наклоност и дозвољавање.

Пажња подразумева да будемо свесни других, али и себе, као и да се, у љубави, налазимо у центру нечије пажње. Брижне особе често су веома јасно свесне других, али им недостаје свесност о сопственим потребама и жељама. Уз то, оне не очекују да им други пруже пажњу у љубави. Превише често ступају у однос са неким ко очекује да добије сву пажњу, а мало даје заузврат. Многе брижне особе осећају се несигурно када саме привлаче пажњу јер њихов партнер, фокусиран на себе, има тенденцију да им је посвети само када се жали, љут је или тражи некога кога ће окривити.

Свима нама потребан је неко ко заиста слуша и уме да препозна наша најдубља осећања и потребе, ко може да примети напоре које улажемо и разуме наше намере, жеље и страхове. Ако примећујете да се у везама осећате намерно игнорисано, понижено или „невидљиво“, почните тако што ћете себи посветити пажњу. Обратите пажњу на своја права осећања, идентификујте ствари које волите, а које не, и ослушните шта мислите. Можда бисте могли да почнете да то записујете како бисте се касније на то вратили и научили да разумете ко сте и шта желите у животу.

Почните да примећујете шта говорите и радите док обављате свакодневне активности. Да ли сте особа каква желите да будете? Живите ли живот који желите да живите? Да ли сте у љубавним везама у којима осећате да вас партнер види и чује? Ако не, зашто трпите да добијате мање него што заслужујете? Свако заслужује пажњу у љубави и свима нам је она потребна да бисмо напредовали и били најбољи што можемо.

Прихватање значи бити доживљен са милошћу, љубављу, поштовањем и разумевањем. Да бисмо били интимни, морамо се осећати безбедно, прихваћено, опуштено и вредно. Да ли се осећате тако у својим везама? Ако сте анксиозни, опрезни, несигурни или застрашени, не добијате прихватање које вам је потребно да бисте функционисали. Тај недостатак може долазити од других или од вас самих. Прихватање себе је оно што вам даје самопоуздање, самопоштовање и наду. С друге стране, прихватање од стране других даје вам осећај стабилности, сигурности и смирености.

Основа зрелог односа

Када се дубоко разумеју и примене, ових пет једноставних концепата, односно оно што Дејвид Ричо назива „пет А“, чине основу зреле љубави. Они нам помажу да се удаљимо од осуђивања, страха и кривице и приближимо позицији отворености, саосећања и реализма о животу и односима. Давањем и примањем ових пет обележја љубави, наши односи постају много дубљи и значајнији, а самим тим и основа за личну трансформацију.

Наша способност да прихватимо друге такође је важна. Међутим, пречесто прихватање тумачимо као слагање или пристанак, или као толерисање неприхватљивог или штетног понашања других. Зато прихватање значи да истински видите другу особу и праву природу вашег односа са њом, а затим делујете на основу те спознаје, уместо да се претварате да су особа и однос оно што нису.

То значи да, када је неко пун љубави, повређен, љут, огорчен, брижан или љубазан, то понашање прихватате онаквим каквим јесте, а не како бисте желели да буде. Признавањем наших стварних искустава, можемо схватити како да протумачимо сопствене односе и на који начин да на њих одговоримо из перспективе одрасле особе. Имамо право да тражимо од других да се према нама опходе љубазно, али не и да од њих захтевамо, или их присиљавамо на то, да буду оно што ми желимо. Тако прихватање значи сагледавање истине и деловање у складу са њом.

Уважавање је суштински важно за наш осећај вољености и прихваћености. Неретко не показујемо другима уважавање које би учинило везу испуњавајућом. Наше одавање захвалности и потврђивање примећивања труда других учвршћују добре односе. Ако се осећамо недостојно или не показујемо самозахвалност, може нам бити веома тешко да је пружимо другима. Већина осећаја беса, бола и огорчености у везама долази од недостатка захвалности. Захвалност према себи и другима чини да се осећамо добро и повећава нашу љубав и повезаност са другима.

Ако се осећате недовољно цењено у вези, проверите да ли постоји општи став да не обраћате пажњу или не прихватате једно друго. Да ли је друга особа способна да вам пружи захвалност која вам је потребна и коју желите? Ускраћује ли је из неког разлога? Постоје ли нерешене боли и нагомилани бесови на које би требало да обратите пажњу? Могу ли се они превазићи? Да ли ваше исказивање захвалности изазива позитиван или негативан одговор? Без реципрочне захвалности, односи вену, постају пуни горчине и, на крају, умиру.

Наклоност потиче од речи „афекат“ или осећање. Свим људским бићима потребна је емоционална, духовна и физичка наклоност. Она подразумева пажњу, прихватање и захвалност, али захтева и понашање којим директно показујемо њихово постојање.

Да ли се у вези осећате интимно, брижно, топло, безбедно, магнетски привлачно и као да сте пуни љубави? Ако је тако, онда ће и наклоност бити присутна. Многи људи имају везе у којима се осећају дистанцирано, као да је партнер безобзиран, нељубазан и манипулативан. У тим случајевима, недостајаће љубавна наклоност и никакав сексуални однос не може надокнадити ту интимност.

Дозвољавање значи дозволити себи и другој особи да будете оно што јесте. Превише правила, захтева и очекивања нагони нас да постанемо оно што је другима потребно да будемо, уместо да будемо оно што јесмо. Зато дозвољавање значи да не покушавамо да контролишемо другу особу, нити јој допуштамо да контролише нас. Не поричемо индивидуалност ниједне особе. Овај појам има много сличности са прихватањем.

Не покушавамо да променимо осећања друге особе или да је приморамо да ради ствари које сматра неподношљивим или понижавајућим. Такође, не пробамо да променимо њену личност или уверења, нити да је кривимо или осуђујемо за грешке или различитост у односу на нас. Заправо, дозвољавање је суштина безусловне љубави. Оно не значи да не можете поставити границе у везама, јер то није исто што и покушај контроле друге особе. Постављање ограничења радите да бисте заштитили себе, док је контролисање намера да натерате другог да ради оно што ви желите.