Панорама

ВЕЛИКО АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ КОД МОСТАРА: Откривени артефакти из хеленског периода

Предраг Стојковић

01. 03. 2026. у 22:00

ГРАЂЕВИНСКИ радови на аутопуту Коридора 5Ц код Мостара открили су невероватно археолошко наслеђе које сведочи о богатој историји хеленистичког периода и управљању овим подручјем од четвртог до првог века пре нове ере, што је сада предмет истраживања.

ВЕЛИКО АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ КОД МОСТАРА: Откривени артефакти из хеленског периода

Према речима Тина Томаша, шефа Одсека за археологију на Филозофском факултету Универзитета у Мостару, откривене су праисторијске камене хумке, које укључују гробље хеленизоване заједнице, које датира од четвртог до првог века пре нове ере.

У интервјуу за РТВ Херцег Босна, он је открио шта је до сада пронађено, а што сведочи о снажном присуству ове цивилизације.

Томаш је рекао да се ове хумке истичу јер су коришћене за вишеструке сахране, што сугерише да су припадале ужем или проширеним породицама које су ту сахрањивале своје покојнике, преноси портал Индекс хр.

Откривени су и метални делови костима, сребрни накит, као и делови офанзивног оружја, међу којима се истичу копља. Поред тога, пронађени су и комади фине керамике, који указују на висок културни ниво и потврђују историју хеленизације тог подручја.

-Ова открића сведоче о периоду од четвртог до првог века пре нове ере, када су грчке колоније основане у централном Јадрану. Поред свог археолошког значаја, она су и историјски показатељи ширења хеленистичке културе у овом региону, додао је Томаш.

Према његовим речима, откривено гробље припадало је народу Даорси, који се налази у доњем току реке Неретве, а њихово наслеђе се у историјским изворима често меша са Илирима.

„Даорси су били важан део историје овог подручја, али их не треба поистовећивати са Илирима, јер су Даорси имали специфично културно и политичко наслеђе“, објаснио је.

На питање да ли се стећци, као важан део историјског наслеђа, могу повезати са било којом заједницом, рекао је да покушај да се поистовете са богомилима представља „митолошку и политичку конструкцију“ коју не потврђују археолошки налази.

Према његовим речима, стећци су надгробни споменици из касног средњег века под којима се сахрањују припадници различитих религија, укључујући Католичку и Православну цркву, и Босанску цркву.

(sputnikportal.rs)

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"