ОТКРИЛИ „РЕЦЕПТ“ РИМСКИХ НЕИМАРА: После истраживања у Помпеји, научници објаснили зашто старе грађевине одоловеју времену

РЕЗУЛТАТИ истраживања обављених на остацима древне Помпеје, објављени недавно у часопису Натуре Цоммуницатионс, открили су велику тајну древних римских неимара – отпоран, непогрешив материјал који су данашњи сручњаци назвали „самоизлечиви бетон“. Управо је он омогућио да се монументалне грађевине и поноси антучке архитектуре попут Колосеума, Пантеона и многобројних мостова, лукова, стубоива...одрже готово нетакнути по неколико миленијума, све до данас. Тајна тог бетона је бели минерал који је у свакој пукотини помогао да „зарасте“ када пада киша, а мајсторско умеће било је у томе да су ови минерали у бетон додати процесом „врућег мешања“ креча, вулканског пепела и на крају воде.

Фото: Unsplash

Ове резултате анализа које су до докучиле мистерију „вечног живота“ многих колосалних римских грађевина обелоданио је професор Технилошког института у Масачусетсу (МИТ) Адмир Машић (42), риђен у некадашњој Југославији, а студирао хемију у Тоорину.  ће из ископина у Помпеји сматра се револуционарним, чак је и у супротности са оним што је рекао славни римски архитекта и инжењер Витрувио, у Првом веку пре Христа, а о древном римском градитељству. Откриће је објавио професор престижног технолошког института у Масачусетсу Адмир Машић (42), рођен у некадашњој Југославији, а студирао је хемију у Торину. Он и његов тим заправо су открили механизам регенерисања структуре зидова и стубова старих, величанствених дела архитеката и грађевинара. Одговор је стигао из Помпеје, која је уништена у 79. години нове ере, у страшној ерупцији вулкана Везив, али је њено откривање показало да је исто тако величанствено дело давнашњих неимара Рисмког царства.

-Када сам ушао на ово археолошко налазиште у Помпеји, све је било тако живописно и, такође, тако савршено очувано да сам могао јасно да реконструишем шта се тамо дешавало, испричао  је Машић.

-Замрзнути су у времену. То је буквално временска капсула.

Истраживачи су, наиме, 2023. године открили градилиште у Помпеји, а које је остало недовршено после ерупције Везува прекривено вулканским пепелом. У том подручју, археолози су открили неке завршене зидове, а друге који су 79. још били у изградњи, као и сировине и алате. Захваљујући томе Машићев тим је успео да открије и објаси процес мешања, као и материјал који су стари Римљани користили за стварање бетона потпуно отпорног на време. Ови резултати су потврдили и његове налазе и научни рад из 2023. године посвећен римском бетону из изорка са археолошког локалитета Приверно, у провинцији Латина, у Лацију. Он је такође био самоизлечив, а сада са налазима из Помпеја се показује да је то био „рецепт“ већине римских градитеља.

Рад који је напсиао пре две године почива на анализирању узорака градског зида у Приверну, који датира из раних година нове ере. Управо ту је идентификовао мале беле фрагменте који су бетону давали способност самозарастања, а првобитно су сматрани као дефектни материјал. Но, сада се открива да су изизетна тајна трајности, постојаности и способности ауторепарације. Наиме, ако би се формирале пукотине, једноставно додавање воде или чекање кише би растворило креч, омогућавајући минералу да их попуни или затвори, до се суши рекристализује.

Машић и његов тим открили су да су ови минерали додати процесом познатим као „вруће мешање“, у којем су фрагменти креча комбиновани са сувим састојцима, као што је вулкански пепео. Затим је додавана вода, стварајући хемијску реакцију која је производила топлоту и заробљавала фрагменте креча у бетону.

Међутим, Машићев тим у почетку није био сигиуран да ли су градски зидови Приверна репрезентативни за целокупну римску архитектуру, јер се рецепт за бетон разликовао од оног описаног у трактату „Де арцхитецтура“  чувеног римског архитекте Витрувија из првог века нове ере. У том раду, вода је додата кречу, пре било ког другог материјала, без прибегавања методи „врућег мешања“. Недавно ископано градилиште, међутим, показује да су материјали мешани док су били суви, што потврђује да су Римљани користили процес „врућег мешања“, а не Витрувијеву методу.

Могу ли се данас применити? Машић намерава да испита како се древни процеси могу транспоновати и евентулно побољшати кроз модерне праксе, па и да ли се могу данас применити:

 -То је оно што ме фасцинира у анализи ових ствари, посебно када је реч о бетону старог Рима и инфраструктура коју су изградили Римљани, а која и даље стоји овде после 2.000 година. Не знам колико ће наших ствари још бити за 2.000 година.

Препоручујемо

Панорама

0 0

ВЕЛИКО АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ: У древном граду Помпеји откривене нове фреске и одаје

18. 12. 2025. у 23:33

Др Новости

0 2

НОВО ИСТРАЖИВАЊЕ: Витамини могу смањити оштећење плућа изазвано загађењем

23. 12. 2025. у 22:33

Панорама

0 0

ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ АСТРОНОМА: Пронашли дебео атмосферски омотач око стеновите планете

23. 12. 2025. у 23:00

Панорама

0 0

НАУЧНИЦИ ЗАБРИНУТИ: Земљина атмосфера „цури“ на Месец

22. 12. 2025. у 22:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације