НОВА МАПА РИМСКИХ ПУТЕВА! Откривене стотине хиљаде километара, а то је само 3 одсто укупне мреже

ИСПОСТАВЉА се да, ипак, не воде сви путеви у Рим, барем не у буквалном смислу. Нова мапа античких копнених рута царства готово је удвостручила дужину потврђене мреже римских путева, са 190.000 на 300.000 километара, а главни чворови налазе се далеко од самог Рима.

Фото Археолошки институт

Да римљанска грађевинска умешност буде још импресивнија, мапа названа Итинер-е представља, у најбољем случају, само три одсто целе мреже римских путева, каже тим на челу са археологом Томом Бругмансом са Универзитета Орхус.

„Ово је било огромно изненађење и трезвено схватање – путеви су једна од најзагонетнијих тема римске археологије и историје, били су свуда, имамо изреке попут ‘сви путеви воде у Рим’. Како је могуће да само за три одсто знамо локацију са сигурношћу? Ово је заправо изузетно конструктиван налаз. Захваљујући нашем раду, знамо да прецизно лоцирање римских путева захтева много више истраживачке пажње“, рекао је Бругманс за „Сајенс алерт".

Старо Римско царство имало је огроман утицај, са далекосежном доминацијом која је на свом врхунцу обухватала пет милиона квадратних километара, којом се управљало из центра у Риму, близу обале Италије. Данас његови одјеци живе и даље – у књижевности и пропаганди, графитима, уметности и архитектури.

Римска мрежа путева била је готово легендарна – повезујући царство и којој се приписује кључна улога у експанзији и одржавању Рима. Таква је била њихова израда и документовање да, чак и хиљадама година касније, и даље проналазимо те древне путање, понекад на најнеочекиванијим местима.

Путеви нам могу много рећи о старим Римљанима. О томе како су се кретали и трговали једни с другима, о обиму и временској линији ширења царства и о томе како су се болести шириле. Ипак, доступни подаци о римској мрежи путева били су стари и фрагментарни.

Бругманс и његов тим покренули су пројекат Итинер-е како би централизовали мапу на једном месту и учинили информације слободно доступним свакоме ко жели да их користи.

-Главни допринос пројекта је што на отворен и транспарентан начин обједињује сва истраживања о локацијама римских путева – сваки од 14.769 сегмената садржи изворе коришћене за његово лоцирање и степен сигурности локације. Ово је први отворени скуп података који комбинује истраживања о локацији свих римских путева широм целог царства. Проучавају се више од 200 година, и требало би да имамо поуздан ресурс који ово знање чини доступним свима, објашњава Брутманс.

Циљ је био да се обједине сви доступни подаци, надовезујући се на претходни рад, попут мапе „Digital Atlas of Roman and Medieval Civilizations“ засноване на Барингтононовом Атласу грчког и римског света из 2000. године, историјских итинерера, римских миљоказа, археолошких података о налазиштима, историјских мапа из 19. и 20. века, као и најновијих истраживања која идентификују нове путеве.

-Упоређивали смо доказе из ископавања и књижевних извора са сателитским снимцима како бисмо идентификовали трагове древних путева, као и историјске топографске мапе из времена пре густе урбанизације, када су римски путеви могли бити видљивији. Можемо чак пронаћи путеве скривене испод данашњих акумулационих језера користећи историјске сателитске снимке настале пре изградње брана, истиче Бругманс.

Резултат је скуп података који обухвата 40 земаља, проширујући 188.554,7 километара на 299.171,31 километар познатих римских путева.

-То је више од седам обима Земље. Овај период је фундаментално реструктурирао транспортну инфраструктуру у региону, у обиму невиђеном све до индустријске револуције у 19. веку, а сада имамо скуп података који нам омогућава да проучавамо како се копнена мобилност мењала током 2.000 година, каже Бругманс.

Фасцинантно је да, како истраживачи наводе, постоји запањујући ниво континуитета коришћења римских путева кроз последњих 2.000 година, а многе руте користе се и данас. Иако царство одавно не постоји, дух његове моћи и даље живи у путевима који повезују свет.

А где воде? Мапа показује да су главни чворови били у Падској низији и алпском коридору на северу Италије; положај Рима на полуострву значио је да је, бар када је реч о копненим мрежама, испао својеврсни „ћорсокак“. Тек када се укључе поморске и речне руте, Рим постаје прави центар царства.

У међувремену, тим планира да настави проширивање Итинер-е пројекта, како би, надају се, изградио најпотпунију мапу римских путева икада.

-Три стотине хиљада километара је заправо само врх леденог брега. Надамо се да ћемо подстаћи будући рад на унапређивању отвореног знања о томе где се налазе сви римски путеви, наводи Бругманс.

sputnikportal.rs

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Панорама

0 0

ПРОНАЂЕНО ЛЕГЕНДАРНО БЛАГО ХАБЗБУРГА: Чвени „Флорентин“ нађен након 100 година (ФОТО)

07. 11. 2025. у 20:22

Панорама

0 0

ШТА ДА РАДИМО СА БУЂАВОМ ХРАНОМ: Јести или бацити

05. 11. 2025. у 22:22

Панорама

0 0

ПОГЛЕДАЈТЕ - ОВОГ ПРЕДАТОРА СЕ ПЛАШЕ И ВЕЛИКЕ БЕЛЕ АЈКУЛЕ: Нападају из дубина океана (ВИДЕО)

04. 11. 2025. у 22:30

Панорама

0 1

ВЕЛИКИ УСПЕХ НАУЧНИКА: Развијен аналогни чип хиљаду пута бржи од постојећих дигиталних процесора

03. 11. 2025. у 23:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације