Панорама

НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ: ДНК би могла потпуно да промени начин на који се складиште дигитални подаци

Предраг Стојковић

25. 08. 2025. у 22:22

ДОБА вештачке интелигенције ће изгледа да се ослања на огромне количине података које је могуће лако чувати и преузимати, а бионаука би могла имати генијално решење.

НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ: ДНК би могла потпуно да промени начин на који се складиште дигитални подаци

Осам Шекспирових трагедија, све енглеске странице Википедије и један од првих филмова икада снимљених су научници успели да сачувају у простору мањем од епрувете. Нису те информације физички смањили, него су искористили модел ДНК да кодирају информације и сачувају их на микроскопском нивоу.

Како човечанство усваја напредне алате попут вештачке интелигенције, податак постаје нова валута будућности. Већ сада технолошки гиганти попут Мајкрософта улажу милијарде долара у изградњу центара за податке намењених вештачкој интелигенцији. И у току је права "ратна трка" да се открије како сачувати све веће количине података. Једна опција су огромни дата центри који троше гигавате струје, а друга опција могла би бити чување података према ДНК моделу.

Како се подаци тренутно чувају и шта се мења

Рачунари чувају податке (као што су текстови, слике и видео) у облику нули и јединица и то се зове бинарни код. Са друге стране, ДНК је природни молекул који у живим бићима чува "упутства" за живот - кроз комбинације четири слова: A, T, C и G. Уместо да служи само за биологију, сада научници користе ДНК као нови начин за складиштење дигиталних података. Значи, иде се ка томе да се подаци из рачунара претварају у ДНК секвенце, пише Нешнал џиогрaфик.

Такође, неке компаније раде на томе да развију методе за претварање бинарних података у ДНК, тј. да направе ДНК молекуле који у себи чувају те податке.

Други корак је кодирање дигиталних података у ДНК - у пракси, складиштење подразумева неколико корака: одлучивање о коду, синтезу ДНК и чување добијених ланаца.

Компанија Catalog је 2022. објавила да је осам Шекспирових трагедија кодирала у једну епрувету, користећи ензиме зване рекомбиназе. Њихова машина Shannon је успела да претвори 207.000 речи у милионе ДНК база за само неколико минута. "За сваку реч повежете случајни низ битова (бит-вектор). На пример, реч ружа (rose) може имати низ од 1.000 нула и јединица који се затим преводе у ДНК низ", појашњавају како су урадили.

Трећи корак је синтеза што значи стварно прављење вештачких ДНК ланаца, док је четврта ствар у низу чување ДНК. Једном синтетисани, ДНК ланци се чувају у металним капсулама, заштићени од утицаја околине. Да би се ДНК поново претворио у податке, користи се секвенцирање, иста технологија као у ДНК тестовима. С временом, узорак ће морати да се обнови, као што се и хард дискови морају заменити.

На крају, следи преузимање података, па када желите да приступите подацима, алгоритам претвара ДНК назад у бинарни код, а затим у текст, слике или било који дигитални формат.

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - Српски "камов" већ четври дан гаси пожаре у Црној Гори