Панорама

У СЛАВУ ТУМАНСКИХ СВЕТИТЕЉА: Шта не смете чинити на дан светих Зосима и Јакова

В.Н.

21. 08. 2025. у 11:18

МАНАСТИР Тумане, који многи с разлогом називају „Острог на Дунаву“, привлачи вернике не само из региона, већ и из свих крајева света.

У СЛАВУ ТУМАНСКИХ СВЕТИТЕЉА: Шта не смете чинити на дан светих Зосима и Јакова

Православни верници 21. августа прослављају празник посвећен Светом Зосиму и Светом Јакову Туманском, чудотворцима чије мошти почивају у манастиру Тумане, једном од најпосећенијих светилишта у Србији.

Хиљаде ходочасника сваке године долази у ову светињу надомак Голупца, а њихово име и дан славе обележавају се и у домовима широм земље.

Манастир Тумане, који многи с разлогом називају „Острог на Дунаву“, привлачи вернике не само из региона, већ и из свих крајева света. На празник 21. августа река људи слива се у порту манастира како би се поклонили моштима светитеља, затражили утеху, спас од болести и животних тешкоћа или захвалили на исцељењима која су, према сведочанствима, доживели уз молитве туманским чудотворцима.

Свети Зосим био је испосник из реда Синаита у време кнеза Лазара. Живео је у пећини надомак Тумана и, према предању, страдао када га је случајно стрелом погодио Милош Обилић. Његове последње речи „ту мани и пусти ме“ везују се за само име манастира Тумане. Мошти Светог Зосима пронађене су 1936. године, након чега је постао познат као исцелитељ коме се народ с поверењем моли за здравље и мир.

Свети Јаков, рођен као Радоје Арсовић, био је образован човек, доктор наука и амбасадор. После сусрета са владиком Николајем Велимировићем, каснијим светитељем, замонашио се и постао игуман манастира Тумане. Страдао је 1946. године, а његове мошти откривене су 2014. године, када су почела бројна сведочанства о чудесним исцељењима на овом месту.

Поред богослужења у манастиру, празник се обележава и у домовима верника широм Србије. Обичај је да се пале свеће за здравље и благостање, да се упућују молитве за потомство и исцељење, а у многим крајевима тог дана не ради се тежак физички посао, посебно у пољу, како би се показало поштовање према чудотворцима. Домаћице обавезно припремају посну трпезу, а понегде се сиромашнима дели хлеб или колач „у славу туманских светитеља“.

(СД)