Панорама

ВЕЛИКО НАУЧНО ОТКРИЋЕ: Шта је пре 700 милиона година претворило Земљу у снежну грудву

Предраг Стојковић

24. 07. 2025. у 23:00

ТЕШКО је поверовати, али пре око 700 милиона година планета се потпуно заледила и претворила у грудву снега и леда, са врло мало или нимало течних океана и језера изложених атмосфери – чак ни у тропским крајевима.

ВЕЛИКО НАУЧНО ОТКРИЋЕ: Шта је пре 700 милиона година претворило Земљу у снежну грудву

Шта је, међутим, покренуло период наше планете познат као „Снежна грудва Земља“? Нова студија сугерише да су хладна клима и масовне вулканске ерупције створиле повољне услове за такву промену.

Тада је планета била потпуно прекривена ледом. Глечери су се простирали чак до тропских предела, а екваторијални региони били су хладни као данашњи Антарктик, пише Гардијан.

Живот се одржавао окупљајући се око геотермалних извора и у џеповима течне воде испод ледених покривача. Древни слојеви стена указују на то да је Земља више пута ушла у овакво снежно стање.

Шта је, дакле, узроковало тако екстремно захлађење и како се планета вратила у топле услове какве данас познајемо? Та питања већ деценијама збуњују научнике.

Франклинске ерупције – које су се десиле пре око 720 милиона година – избациле су огромне количине стене из Земљине утробе, у појасу који се протезао од данашње Аљаске, преко северне Канаде, па све до Гренланда.

Сличне масивне ерупције су се догодиле и у другим периодима, али ова се поклопила са већ хладном климом. У комбинацији с недостатком биљака (које још нису еволуирале), те ерупције су изложиле огромне површине свежег стења интензивним временским утицајима.

Хемијске реакције повезане с процесом трошења стена уклањају угљен-диоксид из атмосфере.

Моделовањем климатског утицаја, истраживачи су показали да је брза ерозија на тако великом подручју могла да уклони довољно угљен-диоксида да Земљу и гурне у стање снежне лопте.

Открића, објављена у часопису Journal of Geophysical Research: Planets, такође показују да сличне вулканске ерупције у другим раздобљима историје Земље нису довеле до истог резултата, јер су се десиле у време топлије климе или када је биљни покривач успоравао процес ерозије.

(sputnikportal.rs)

БОНУС ВИДЕО - Потрага за деловима тела код Лазаревца