Панорама

У ЋИЛИБАРУ СТАРОМ 16 МИЛИОНА ГОДИНА: Откривено невероватно створење

Предраг Стојковић

18. 04. 2025. у 01:22

БИОЛОЗИ са Института за технологију Њу Џерзија (NJIT) открили су непознато поглавље у еволуцији земљаних мрава.

У ЋИЛИБАРУ СТАРОМ 16 МИЛИОНА ГОДИНА: Откривено невероватно створење

Они су, наиме, у ћилибару пронашли први фосилни доказ да је врста најнеприметнијих инсеката насељавала Карибе пре око 16 милиона година, саопштио је Институт.

Мрава има где год да има земље, али једна врста се толико добро утапа у земљу да су названи - земљаним мравима (Басицерос).

Откриће фосила показује да су ови мрави много старији него што се мислило. У студији у часопису Proceedings of the Royal Society тим биолога описао је проналазак првог фосила земљаног мрава рода Басицерос на Карибима, и то у ћилибару старом 16 милиона година и пронађеном у Доминиканској Републици.

Реч је о фосилу одраслог мрава радника, а новооткривена врста названа Басицерос енана значајно је мања од својих модерних сродника.

-Земљани мрави се ретко налазе у дивљини. Пронаћи једног данас је узбудљиво с обзиром на то колико се добро крију, али ухваћен у ћилибару – па ово је као да смо нашли дијамант. Овај фосил се изразито разликује од свих својих модерних сродника и преобликује еволуциону историју рода Басицерос, рекао је у саопштењу Ђанпјеро Фјорентино, докторанд на Институту.

До сада се знало да мрави рода Басицерос — најпознатији по својој способности да се камуфлирају у земљи користећи специјализоване длаке на телу које везују честице — живе само у неотропским кишним шумама од Костарике до јужног Бразила. Иако род данас укључује укупно девет живих врста, неочекивано откриће фосила поставља нова питања о томе како је ова група мрава доспела до својих данашњих станишта. - Често се чини да еволуционе линије имају прилично једноставну биогеографску историју.

-Ако данас пронађете групу животиња која живи само у Јужној Америци до Костарике, заиста немате разлога да очекујете да су њихови рани сродници живели на Карибима. Фосил попут овог наглашава како дистрибуција живих врста може прикрити сложену еволуциону историју живота на нашој планети, рекао је Фил Барден, професор биологије на Институту за технологију Њу Џерзија.

Са дужином од 5,13 милиметара Басицерос енана је знатно мањи од својих модерних сродника који могу достићи дужину од скоро 9 милиметара, што ову карипску врсту чини најмањом познатом у целој еволуционој линији.

(sputnikportal.rs)

БОНУС ВИДЕО - ПОНУДА НА САЈМУ АУТОМОБИЛА: Погледајте како изгледају нови модели